Leska (Corylus avellana) je voćka koja može da raste kao žbun ili kao drvo. Postoje 22 vrste leske, 19 vrsta leske raste u formi žbunja, a samo četri vrste leske rastu kao drvo. Biljka se naziva leska, a plod se naziva lešnik.

U pitanju je biljka koja je široko rasprostranjena. Najzastupljenija je u zapadnoj, srednjoj i severnoj Evropi, zatim u pojasu Mediterana, na Balkanu, kao i u Maloj Aziji i u nekim delovima severne Afrike. Leska kao divlja u Srbiji se nalazi u gotovo svim krajevima, a najviše tamo gde ima hrasta, ali i u predelima gde raste bukva.

Dugo vremena je gajenje leske bilo zanemarivano, pa se došlo do situacije da se uvozilo preko 80% potreba tržišta. Trenutno se polako povećavaju površine pod ovom voćkom i polako stižu nove sorte koje imaju bolje karakteristike u odnosu na one koje su se gajile u prethodnim vremenima.

Izgled

Leska kada raste kao žbun može narasti do visine od 7 metara, a vrste koje rastu kao drvo mogu narasti do visine 25 metara. Zanimljivo je da leska nema glavnu žilu u korenu, veđ se on razvija tako da bude dobro razgranat. Lišće je jajasto i široko, po ivicama nazubljeno. Postoje varijacije kod kojih je boja lišća u određenoj meri crvena.

Na svakom drvetu leske rastu muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi formiraju resu koja izbacuje polen, dok ženski rastu u grupama od nekoliko zajeno. Broj ženskih cvetova koji rastu zajeno zavisi od sorte. Plod leske se naziva lešnik i on ima tvrdu i suvu ljusku, a unutar nje se nalazi jezgra. Oplodnja cvetova leske se obavlja pomoću vetra.

zreli lešnici na drvetu

slika preuzeta sa sajta westernfarmpress.com

Gajenje leske

Kada je u pitanju gajenje leske, uslovi koji su joj potrebni nisu zahtevni. Obzirom da ima plitak koren, njoj odgovaraju tla koja su srednje teška koja su bogata krečom. U pitanju je kultura koja ne podnosi suv vazduh, ali je veoma otporna na niske temperature.

Kod zasada leske je preporuka da se na istom mestu posade 3 ili 4 različite vrste, pošto ima vrsta koje su samoplodne, ali treba znati da postoje samobezoplodne vrste leske. Kod samo oplodnih se dešava da se u isto vreme otvaraju i muški i ženski cvetovi. Vrste leske koje ne mogu same da se oplode imaju situaciju da im se u različito vreme otvaraju muški i ženski cvetovi.

Leska može da se razmnožavana na više različitih načina:

  • semenom
  • položenicama
  • izdancima
  • kalemljenjem
  • nagrtanjem
plod leske

slika preuzeta sa sajta hogarutil.com

Preporuka za sadnju leske je isključivo u jesen, pošto ona u proleće rano kreće. Prolećno sađenje leske treba obaviti što ranije ukoliko se nije stigla posaditi u jesen. Razmak za sadnju zavisi od toga da li se sade žbunaste sorte ili one u formi drveta, kao i od bujnosti samih sorti.

Cvetanje leske je karakteristično, jer ona prva od voćaka procveta i to kad temperatura pređe 12°C. U našim krajevima se to desi u drugoj polovini februara ili u prvoj polovini marta. Zanimljivo da se dužina trajanja cvetanja leske prilagođava vremenskim prilikama i može trajati od desetak dana pa do skoro dva meseca u slučaju lošijih vremenskih prilika.

Pod gajenjem se podrazumeva i rezidba leske koja za cilj ima usklađivanje i kontrolu rasta biljke. Ona za lešnik ima uticaja na njegov oblik i produktivnost, pa se tom merom dosta doprinosi rodnosti, kvalitetu samih plodova kao i rodnosti. Kad je u pitanju leska, rezidba se razlikuje u odnosu na druge vrste biljaka kod kojih se primenjuje ovaj metod. Ona se zasniva na tehnici proređivanja žbunova, kako bi se sprečilo zasenjivanje.




Zimi je dovoljno orezati provodnice na 55 centimetara, jer se na taj način stvaraju kvalitetnije bočne grane. Izbojke koji rastu suviše nisko je potrebno ukloniti, osim onih koji su najsnažniji i najbolje raspoređeni. Na taj način dobija se produktivan i lepo oblikovan žbun.

Kada se gaji leska, navodnjavanje je još jedna od značajnih mera. Ovaj metod se češće primenjuje kod mladih stabala, odnosno nakon njihove sadnje kako ne bi zakržljala. Redovnom kontrolom potrebno je nadgledati vlažnost zemlje i primeniti navodnjavanje leske, kako bi se nadomestio nedostatak vlage.

Posebno je važno vršiti ovu radnju tokom prve godine nakon sadnje, kao i u sušnom periodu. U proseku, dovoljno je raspodeliti oko 900 mm tokom letnjih meseci, a u redovnim uslovima dovoljno je 70 mm/mesečno.

navodnjavanje leske

slika pruzeta sa sajta poljoinfo.com

Okopavanje leske nije zahtevan posao ako se radi u pravilnim vremenskim razmacima. Dovoljno je povremeno ručnim putem ukloniti višak trave koji se nalazi u neposrednoj okolini žbuna. Na jesen je potrebno primeniti duboku obradu zemljišta, kako bi se poboljšao vodni režim i suzbili štetni glodari koji mogu napasti drvo.

Za njeno održavanje i čuvanje od korova dovoljno je povremeno koristiti herbicide koji će da isuše i eliminišu neželjene biljke. Tom prilikom je potrebno biti na oprezu, kako na lešnik ne bi dospeo preparat kojim se tretira trava.

Bolesti i štetni insekiti

Lesku napada manji broj bolesti, nabojaćemo ih:

  • Trulež ploda (Sclerotinia coryli) – lako se primećuje, jer oboljevaju mladi lešnici. Oni počinju da tamne, prestaju da rastu i na kraju se u potpunosti suše i teško ispadaju iz svojih omotača. Karakteristično za ovu pojavu je što do promene boje može doći na svakom delu ploda.
  • Monilija (Monilia fructigena)
  • Trulež jezgra lešnika (Nematospora coryli)
  • Pepelnica (Phillactinia corylea) – u pitanju je bolest leske koja zahvata njene listove. Oni vremenom počinju da menjaju boju, postaju žuti i na kraju otpadaju. U slučaju veće zaraze, ovo oboljenje može da zahvati i celu biljku, usled čega nastaje njeno deformisanje i propadanje. Najčešće je izazivaju paraziti koji prezimljavaju u opalim listovima, pa je potrebno ukloniti ih ispod žbunova.
  • Palež – (Xanthomonas campestris corylina) – uzrokuje je bakterija Xanthomonas campestris corylina koja napada i druge kulture. Njeno prisustvo karakteristično je po tome što na vrhovima listova nastaje nekroza koja postepeno obuhvata i predeo između nerava. Posledica ove bolesti je potpuno sušenje listova, a to je veoma opasno za lešnik, naročito ako se radi o mladoj biljci.
  • Bakterijski rak – (Agrobacterium tumefacien)  – bolest leske koja obuhvata njen koren i korenov vrat. Karakteristična je po tome što stvara zadebljanja koji su zapravo tumori. Nastaje na mestima na kojima je stvoreno oštećenje uzrokovano obradom, rezidbom ili usled delovanja raznih životinja. Tumor leske je tamne boje i lako se širi kroz zaraženo zemljište i sadnice. Pošto sprečava dovođenje vode i transport minerala i materija kroz biljku, za posledicu ima postepeno sušenje i propadanje celog žbuna.
  • Virusne bolesti – ova oboljenja su u nedovoljnoj meri proučena. U pitanju su virusi mozaika jabuke, linijski mozaik, kao i virozno uginuće leske. Najčešće se prenose preko sadnog materijala i vektora. Karakteristično za ove bolesti jeste što leska počinje da zaostaje u rastu, plodovi su zakržljali, a često dolazi i do njihovog izostajanja.

Od štetnih insekata problem mogu napraviti sledeći:

  • Lešnikov surlaš (Curculio nucum)
  • Dudovac (Hyphantria cunea)
  • Lisna vaš leske ( Myzocallis coryli)
  • Majski gundelj (Melolontha melolontha)
  • Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi)
  • Lešnikova grinja (Eriopheyes avellana)
  • Rutava buba (Tropinota hirta)

Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava potrebno je ispoštovati uputstvo koje je dao proizvođač. Ako niste sigurni šta je odgovarajuće posavetujte se sa stručnim licima.

Berba i skladištenje

Biljka leska je takva da prve plodove daje 3 do 4 godine nakon sadnje. Uz primenu svih navedenih mera, ona će imati jak koren, stabilne i plodonosne grane i biće sačuvana od štetočina. Berba zasada leske se započinje kada lešnici dobiju tamniju boju na donjoj strani ploda, pošto u tom periodu počinju da ispadaju iz ljušture.

Berba lešnika se radi u nekoliko navrata, stabla i žbunovi se otresaju nakon čega se sakupljaju plodovi koji su otpali. Berba se može obavljati i ručnim branjem plodova. Nakon berbe, plodove je potrebno oljuštiti od omotača i nakon toga ih prosušti u tanjim slojevima.

Teme na poljoinfo forumu

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook20Share on Google+0Tweet about this on Twitter