Kupina (Rubus Fruticosus) spada u grupu jagodičastog voća. Višegodišnja je biljka kojoj koren uvek ostaje dok se grane (lastari) razvijaju samo jednu ili dve godine. Visina samih biljaka može da varira od 50 cm pa do 300 cm, sve u zavisnosti koliko su grane jake.

Raste kao žbun i dosta je razgranata, prilikom intenzivnog gajenja se sadi u redovima. Na taj način se omogućava formiranje špalira što kasnije olakšava berbu. Plod kupine se koristi za pravljenje pekmeza, marmelada, slatkog, sokova i vina.

Na našim prostorima je veoma popularna i divlja kupina (Rubus caesius). Ona takođe spada kao redovne kupine u familiju ruža. Samim svojim izgledom dosta podseća na malinu, kako po formi biljke tako i formom plodova. Razlika je u tome što su plodovi kod kupine od tamnoplave boje pa do crne.

Izgled

Biljka kupina ima višegodišnji korenov sistem iz kojega rastu stabljike koje najčešće opstaju dve godine. One mogu biti čvrste što omogućava da cela biljka ima žbunasti izgled visine do 4 metara u proseku. Postoje i vrste koje imaju visinu grmova od 9 metara.

Pored elastičnih stabljika koje rastu kao lukovi, postoji više vrsta koje imaju polegle stabljike koje prate liniju tla (puzavice). Ukoliko nađu na neku podlogu (stablo ili kamenje) mogu se izdići zahvaljujući trnju koje se nalazi na stabljikama. Pored onih sa trnjem postoje i bestrne sorte kupina. Na mestima gde vršni delovi stabljika kupine dodiruje zemlju može doći do razvoja korenovog sistema.

Kupinovo lišće je raspoređeno tako da na jednoj lisnoj stapki ima nekoliko listova. Oni su zašiljeni pri vrhu i blago su nareckani po svom obodu.

Kupinini cvetovi imaju po pet latica i boja je bela ili bledo ružičasta. Cvetovi se pojavljuju na lastarima u drugoj godini njihovog razvoja.

Plodovi se sastoje on niza bobica ( botanički se svaka od tih bobica koje su grupisane smatraju plodovima) i izgledom podsećaju na plodove maline i duda. Na samom početku razvoja su zelene, pa potom dobijaju crvenu boju koja se na kraju pretvara u crnu.

Cvet kupine

preuzeto sa wikipedia.org

Koren kod kupine se razvija uglavnom u površinskim slojevima zemlje. U dubinu najčešće prodire do 15 cm.

Latinski nazivi

Latinsko ime kupine izaziva povremenu zabune. Uglavnom se koristi naziv Rubus Fruticosus mada postoji veći broj latinskih naziva:

  • Rubus ursinus
  • Rubus laciniatus
  • Rubus argutus
  • Rubus armeniacus
  • Rubus plicatus
  • Rubus ulmifolius
  • Rubus allegheniensis

Razlog za tolike podvrste i drugačije nazive jeste globalna rasprostranjenost ove biljke. Usled različitih klimatskih uslova su se razvile podvrste koje se mogu značajnije razlikovati od izvorne biljke. Prema nekim podacima postoji 375 vrsta kupina od kojih su neke karakteristične samo za određene mikroregije.

Gajenje

Uzgoj kupine je popularan jer veoma brzo počinje da rađa. To se u određenoj meri dešava u drugoj godini, dok u trećoj možemo da očekujemo pun rod. Dosta je bitno šta je gajeno pre nego se podigne zasad. Pre sadnje kupina su loše predkulture su malina, jabuka, paradajz, paprika. Kao dobre predkulture navode raž, pšenica i slične kulture sa plitkim korenovim sistemom i koje namaju zajedničke štetočine.

Na parceli koja je predviđena za podizanje kupinjaka bi trebalo da odradite analizu zemljišta. Nakon dobijenih rezultata se obavlja đubrenje. Kada se završi sa prihranom se radi jesenje oranje sa tim da ono ne treba da ide dublje od 20 cm. Kao i kod ostalih sličnih voćki pravac redova bi optimalno bi sever – jug.




Sadnja kupine se može obaviti u jesen i u proleće. Prema nekim podacima sa terena sadnja u proleće ima povoljnije rezultate. Prilikom sadnje kupine u jesen je potrebno povesti dosta računa da se sadnice ne smrznu tokom zime. Kada ovaj posao obavite u proleće nema toliko muke sa temperaturama.

Kao i svo voće prilikikom sadnje, sadnice kupina treba da budu posađene na istu dubinu na kojoj su bili u rasadniku. Prilikom odabira sadnica trebalo bi ih uzimati sa proverenog mesta i da su zdrave.

Za manje površine se mogu posaditi reznice iz korenovih izdanaka. Međutim one zahtevaju više nege da bi se uspešno primile i nisu baš najpovoljnije za intenzivne zasade. Za veće površine treba nabaviti sadnice iz kvalitetnih rasanika.

Sadnice kupine se sade u periodu kada prođe opasnost od poznih mrazeva. Nakon što se posade možete ih orezivanjem skratiti na visinu od 15 cm (ovde o optimalnoj visini bi se trebalo posavetovati sa proizvođačima sadnica od kojih ste ih kupili). Sadnja kupine se može obaviti i u jesen, ali postoji rizik od izmrzavanja korena.

Razmak između redova bi trebao biti 3 metra, a između kupina u redu 1,5 metara. Ovo se može malo razlikovati u zavisnosti koja se sorta kupina sadi. Sama gustina grma se određuje prema tome koliko se izdanaka ostavlja nakon orezivanja, to najčešće budu tri stabljike kod mladih biljaka.

Mladi pupoljci se formiraju na korenu jednogodišnjih izdanaka. Izdanci se razvijaju dve godine, tako da u prvoj godini rastu, dok tokom druge godine donose plodove.

Da bi se lakše obavljao uzgoj kupine prave se špaliri kojima se usmerava formiranje grma. Postoji više različitih načina kako se špaliri mogu formirati. Treba napomenuti da su oni potrebni svim sortama kupina koje se intenzivno gaje.

Voda je veoma bitna stavka za dobar uzgoj kupine, iz razloga jer je koren kod ove biljke dosta plitak. Navodnjavanje treba da se obavlja u kraćim vremenskim intervalima i ne treba da bude previše obilno.

Orezivanje kupina se obavlja dva puta gorišnje u proleće i u leto. Prolećnim orezivanjem kupine se proređuju izdanci, uklanjajući one oštećene i slabije. Kod mladih kupina se ostavlja manje izdanaka, obično tri. Kasnije kako vreme prolazi i korenov sistem jača taj broj izdanaka se može povećati. Nakon tog orezivanja biljke treba nastaviti sa rezanjem bočnih izboja koji se mogu i pincirati. Pinciranjem se uklanja nekoliko vršnih listova sa lastara, što omogućava biljci da dobro razvija one koje smo ostavili.

Letnje orezivanje kupine se radi nakon berbe i tom prilikom se do zemlje uklanjaju svi izdanci (lastari) koji su te godine doneli rod. Nakon orezivanja se sve odesečeno odnosi van kupinjaka i tamo spaljuje da bi se sprečilo širenje bolesti i štetnih insekata.

Sorte kupina

Zahvaljujući dugoj slekciji postoje mnoge sorte kupina. Neka najlakša podela bi bila na one sa trnjem i one bez trnja (bestrne). Drugi način podele jeste na one stojeće  i na puzajuće kupine, u zavosnosti od snage stabljika.

Ovde ćemo navesti samo one najčešće gajene na našim prostorima:

  • Čačanska bestrna — mesto gde je stvorena je Institut za voćarstvo u Čačku, a sorte koje su korišćene za njeno kreiranje su Dirksen Thornles i Blek Satin. Ima izduženi cilindrični oblik i prosečnu težinu plodova od preko 9 grama.
  • Lohnes (Loch ness)
  • Lohtaj (Loch tay)
  • Himalaja (Himalaya) – sa trnjem
  • Čester tornles (Chester Thornless) –
  • Darou (Darrow) – sa trnjem
  • Džinovka (Gigante dell Giardino) – bez trnja
  • Karaka blek (Karaka Black) –
  • Tripl kraun (Triple crown) –
  • Jang (Young) – sa trnjem
  • Thornfree – bez trnja

Treba obratiti pažnju jer postoji veći broj crnih malina koje izgledom biljke i plodova se mogu pomešati sa kupinama. Razlika se najbolje primeti tek kada pojedete plod i osetite ukus.

Štetni inseki i bolesti

Kada je u pitanju zaštita kupine, treba povesti računa da dosta problema može da se prelija sa malinjaka ukoliko ih ima u blizini. To se odnosi na bolesti i štetočine. Još jednom ćemo napomenuti da se ono orezano nakon rezidbe kupine iznosi  iz kupinjaka i na udaljenom mestu spaljuje.

Bolesti koje nanose štetu na zasadima kupina su često prisutne i u malinjacima. Ovde ćemo navesti neke od njih.

  • Žuta rđa izboja i lista kupine (Kuehneola uredinis)
  • Purpurna pjegavost izboja kupine (Septocyta ruborum)
  • Siva plesan kupine (Botrytis cinerea)
  • Antraknoza kupine (Elsinoë veneta)
  • Ljubičasta pegavost izdanka kupine (Didymella applanata) – Kestenjasta pjegavost izdanka kupine
  • Ljubičasta rđa kupine (Phragmidium violaceum)
  • Narandžasta rđa kupina (Phragmidium bulbosum)
  • Trulež korena kupine (Phytophtora fragariae var. rubi)
  • Bakterijsko sušenje (Pseudomonas syringae)
  • Uveuće izdanaka (Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae)
  • Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)
  • Rak korena i izdanka (Аgrobacterium tumefaciens i Аgrobacterium rubi)
  • Sušenje izdanaka maline (Leptosphaeria coniothyrium)
  • Antraknoza ili pegavost izdanaka (Elsinoe veneta)

Kod štetnih insekata od kojih je potrebno da se odradi zaštita kupina, treba znati da dobar deo njih može da opstane i u zasadima malina. Tako da ukoliko u blizini kupinjaka imamo malinjak treba biti malo pažljiviji tokom praćenja stanja.

Pored bolesti i štetočina na kupinama se problemi mogu javiti usled dejstva virusa. Promene se u tom slučaju najčešće primete na listovima koji se uvijaju i žute. Ovde ćemo spomenuti samo neke virus nekroze (BR NV), virus uvijenosti lista (RL MV) i virus pegavosti lišća (RL SV).

Divlja kupina

Ona raste po ređim šumama i po njihovom obodu, ako i na zapuštenim terenima. Stabljika joj je polegla, ali se može izdići zahvaljujući trnju. Ono se kaši za svaku podlogu pa često može da se podične na drugo grmlje ili manja stabla.

Kao i kod pitome kupine plodovi za branje stižu postepeno u periodu avgusta u septembra, pa se mogu brati u nekoliko prolaza. Latinski naziv divlje kupine jeste Rubus caesius.

Berba i skladištenje

Zrenje plodova kupina se ne dešava istovremeno, te je iz tog razloga potrebno da se berba obavi u nekoliko prolaza. Najčešće se beru ručno jer je potrebno da plodovi budu čvrsti radi lakšeg transposta. To znači da se berba obavlja u fazi tehnološke zrelosti, a ne u fazi fiziološke zrelosti.

Vreme početka branja zavisi od sorte kopine i delom od vremesnjih uslova. Nakon početka zrenja plodova ono se produžava na narednih 40 dana postepeno. U poslednje vreme se radi na razvoju kombaja koji bi omogućili mehanizovanu berbu, a na taj način se mogu brati samo kupine namenjene za preradu.

Nakon branja se vreši selekcija plodova koji se grupišu u 3 kategorije: ekstra klasa, prva klasa i druga klasa. Ukoliko je moguće sortiranje obavljati odmah tokom berbe. Plodovi kupine namenjeni upotrebi u svežem stanju se pakuju u posude zapremine 0,5 kg, dok se one namenjene za preradu pakuju u veće posude čija je zapremina 2 kg. Od velike važnosti je da ambalaža bude čista.

Gajbice sa ubranim plodovima treba nakon branja držati u hladovini sve dok se ne budu transportovale sa kupinjaka. Ukoliko se desi da budu izložene direktnom suncu to će loše uticati na njihov kvalitet.

Tema na poljoinfo forumu posvećenje gajenju kupina:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter