Badem

Badem je biljka koja se uglavnom gaji u krajevima sa umerenom klimom, mada se pojavlju i sorte koje uspevaju i na oštrijijoj klimi.

Postoji podela na dva tipa

• gorki bademi (Amygdalus amarus)
• slatki bademi ( Prunus amygdalus )

Kod nas se gaje na okućnicama kao pojedinačna stabla i nema proizvodnje na većim površinama. Kako se razvijaju novije sorte selekcijom otpornije na niže temperature, može se očekivati u narednom periodu i podizanje većih površina pod bademom.

Izgled

Badem je drvo koje naraste u visinu oko 8 metara, a u dobrim uslovima mogu dosegnuti visinu od 12 metara. Krošnja kod badema je razgranata i ima piramidalni ili okruglast oblik. Koren je dobro razvijen. Listovi badema su uski i blago nazubljeni po krajevima. Bademovi cvetovi su svetlo roze boje ili bele.

Plodovi kod badema mogu biti dimenzija od 3 cm do 6 cm. Plodovi imaju zelenu opnu, koja se raspukne kad dođe do zrenja i nalaze se na kratkoj dršci. Boja koštice badema i jezgre koja se nalazi unutra može da varira u zavisnosti od sorte i uslova u kojima je rasla.

Gajenje badema

Badem se može razmnožavati semenom ili kalemljenjem. Semenom se badem razmnožava isključivo radi dobijanja podloga za kalemljenje. Dugi način razmnožavanja badema, kalemljenjem je dobar jer se tako dobijaju biljke koje su verna kopija biljke sa koje potiču.

Mada stablo badema dobro podnosi zimske temperature i do – 25°C, cveto  propadaju pri temperaturama od – 3°C.  Kako se cvetovi badema otvaraju veoma rano sa temperaturom iznad 7°C, u kontinentalnim delovima se dosta često desi da se tokom cvedanja ili neposredno nakon njega pojavi mraz.

U poslednje vreme se razvijaju sorte koje su malo otpornije prema niskim temperaturama.

Sadnja  badema bi trebala da se obavi u jesen, tako da bude gotova pre nego se temperaturi spuste previše nisko. U proleće je nazahvalno da se sadi pošto rano kreće sa razvojem. Rastojanje zavisi od tipa krošnje koju ćemo formirati i bujnosti same sotre, ali se okvorno vrte oko 6×6 metara.

U proleće nakon sadnje se badem skraćuje na 90cm, a odstranjuju se pupoljci do visine od 70cm.

Kao osnovni tip formiranja krošnje kod badema se preporučuje piramidalni, ali se često koristi i kotlasti koji je isti kao i piramidalni, samo bez voditeljice. Dosta se često kod badema u toku leta izbojci na deblu i u krošnji, poželjno je da se oni ukljanjaju.

Bolesti i štetočine

bolesti:

• rupičavost lišća ( Cladosporium carpophilum )
• uvenuće cvetova i mladara badema ( Monilia laxa )

štetočine

• lisne vaši
• narandžasti crv (Amyelois transitella)

(Prunus dulcis, syn. Prunus amygdalus, Amygdalus communis, Amygdalus dulcis)

Tema na poljoinfo forumu o bademu:

• Badem