Jagoda (Fragaria × ananassa) je voće koje je na našim prostorima veoma cenjeno i u sezoni traženo od strane kupaca. U pitanju je višegodišnja biljka, ali se prilikom podizanja zasada gaji oko 3 godine. Nalazi se u grupi voća koje najbrže dolaze u pun rod i na taj način omogućava brz povrat novca koji je uložen.

Poreklo vodi od šumske jagode (Fragaria vesca) koja je počela da se selektuje u 14 veku. O jagodi kao odvojenoj vrsti može da se govori tek tokom 16 veka kad se pojavljuju varijeteti značajno drugačiji od šumske jagode. Do pravog poboljšanja u selekcije dolazi kada se iz Severne Amerike donosi vrsta Fragaria virginiana i iz Čilea vrsta jagode Fragaria chiloensis.

Za nju se kao precizniji naziv koriste izrazi baštenska jagoda ili jagoda mesečarka.

Proizvodnja jagoda može da se obavlja na otvorenom i u plastenicima. Najveći trošak tokom njene proizvodnje predstavlja radna snaga jer se plodovi uglavnom beru ručno. U poslednje dve decenije se intenzivnije radi i na osmišljavanju mehanizovane berbe koja neće oštećivati plodove.

Izgled

Stabljika je zeljasta i niska, visina se kreće od 10 do 40 cm. Sorte jagoda koje se koriste za intenzivnu proizvodnju imaju u pravilu kraće stabljike, dužine do desetak centimetara. Kao varijanta stabljika se možda mogu smatrati stolone (vreže, izdanci) koji se razvijaju iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. Njihova funkcija je vegetativno razmnožavanje biljaka, a u intenzivnoj proizvodnji se uklanjaju.

Listovi su trodelno podeljeni, gde se delovi lista spajaju kod peteljki. Boja listova je zelena, ali mogu biti različitih nijansi. Sva tri dela lista su ovalnog oblika i krupnije su nareckani po svom obodu.

Cvetovi su bele boje i obično imaju pet latica. Na jednoj cvetnoj dršci može biti nekoliko cvetova. Broj cvetova se po jednoj biljci kreće oko 20.

Koren je uglavnom raširen do dubine od 40 cm i dosta je razgranat. Može ići u veće dubine i dosta se raširiti ukoliko je zemljište gde se obavlja proizvodnja jagoda rastresito. On služi za snabdevanje biljke vodom i mineralnim materijama, ali ima i mogućnost da vegetativno obavi razmnožavanje biljke.

Plodovi jagode su najčešće crvene boje, ali ima sorti sa belim ili žutim plodovima. Oblici mogu biti okrugli, konusni, valjkasi, kruškoliki, srcasti i nepravilni. Težine mogu da variraju od 8 grama pa do 35 grama, a kod nas se najviše proizvodi jagoda čiji plodovi u proseku imaju 18 grama.

kako izgleda jagodin cvet

preuzeto sa wikipedia.org

Dužina razvoja jedne biljke jeste oko 8 godina, ali kad se radi intenzivno gajenje jagode uzgoj traje tri godine. Zbog svoje popularnosti postoji veliki broj sorti koje se mogu značajnije razlikovati  među sobom, po veličini listova ili plodova.

Klase plodova jagoda

Ovo je važno pitanje i na njega treba obratiti pažnju pre zasnivanja zasada. Jeste bitno koliko dugo tokom godine jagode rađaju i otpornost biljke prema bolestima, ali izgled plodova je ono što kupci vide i na osnovu čega se odlučuju da li će kupiti jagode ili produžiti dalje.

Kupci imaju određene navike i one se sporo menjaju. Zato je bitno da se plodovi jagode po svom obliku i veličini uklapaju u očekivanja potrošača. Uz to je bitna boja zrelih plodova i njen intenzitet. Na kraju dolazi čvrstina jagodinih plodova jer na to se obraća dosta pažnje. Kupci se trude da na osnovu čvrstine procene koliko je vremena prošlo od vremena branja jagoda.

Pored izgleda za kupce je bitan i ukus, jer različite sorte jagoda imaju različit nivo šećera u sebi. Uz ukus ovog voća se mora spomenuti miris, koji treba biti srednjeg intenziteta i karakterističan jagodama.

Van klase se stavljaju oštećeni plodovi, sa ožegotinama od sunca, prezreli, bez peteljke, bolesni ili sa parazitima, ukoliko imaju pukotine od kiše, nedozreli plodovi.




Gajenje jagoda

Ova vrsta voća se nalazi pri vrhu kako po obimu proizvodnje tako i prema potražnji kod kupaca. To je dovelo do toga da se razvije veliki broj sorti i više različitih načina proizvodnje. Pre početka bilo kakvih radova oko podizanja jagodnjaka, potrebno je dobro se raspitati o sortama jagoda koje želimo posaditi. Takođe se treba informisati o potrebama tržišta, šta se najviše traži i kolika je konkurencija u blizini.

Što se tiče gajenja mogla bi se napraviti gruba podela na:

  • proizvodnja jagoda na otvorenom
  • proizvodnja jagoda u plastenicima

Još jedna od preporuka prilikom osmišljavanja zasada jeste da se ubaci nekoliko različitih sorti. Na taj način se može pokriti duži vremenski period zrenja i tržištu se duže mogu nuditi sveži plodovi jagode.

Jedno od pitanja na koje se teže može naći precizan odgovor je kad se sade jagode. Postoji prolećna, letnja i jesenja sadnja jagode, te svaka od njih ima prednosti i mana.

Obavezno je da se nabavi kvalitetna rasada jagoda koja bi trebalo da je sertifikovana. Samo kvalitetni živići jagode mogu da obezbede da se kasnije razviju jake i zdrave biljke koje će dati kvalitetne plodove. Na krajnji kvalitet plodova pored sortnih odlika jagoda koje ste posadili uticaće još vremenski uslovi i kvalitet zemlje.

Pre početka sadnje treba pregledati u kakvom su stanju živići jagode mesečarke, a one koji su neodgovarajući treba odbaciti. Živići bi trebali biti stari jednu godinu i da izgledaju sveže. Prilikom polaganja u zemlju sa biljaka treba ukloniti eventualne osušene ili oštećene listova. Takođe se obavlja skraćivanje korenovog sistema za jednu četvrtinu.

Kada se obavi sadnja jagoda sledi period koji traje oko 30 dana tokom kojega se biljka adaptira na nove uslove i dodatno širi korenov isistem. Tokom tog perioda se treba pažljivije pratiti situacija, navodnjavanje treba biti usklađeno sa potrebama biljaka.

Uklanjanje suvih listova na jagodama jeste veoma bitna mera koja se sprovodi dva puta godišnje. Prvi period za uklanjanje suvog lišća na jagodama je u proleće, pre početka vrgetacije. Drugi put se to obavlja u periodu nakon što se završi berba jagoda. Rezultat drugog uklanjanja suvog i oštećenog lišća jeste jačanje bokora biljke.

Prilikom odsecanja listova se treba biti pažljiv, da se ne ošteti centralno stablo ili pupoljci na biljkama. Ono što se odseče i sakupi treba odneti van jagodnjaka i spaliti. U sklopu redovnog održavanja jagodnjaka spada i zakidanje stolona, to bi se trebalo obaviti bar tri puta tokom vegetacije. Cilj te akcije je takođe da se omoguće bolji uslovi za jačanje biljke. Stolone su izdanci koje biljka pruža i koji se pri dodiru sa tlom ožile.

Proizvodnja jagoda na otvorenom

Svakako je ovo najzastupljeniji način proizvodnje na našim prostorima. Međutim i ovde ima dosta varijacija oko same tehnike, kao na primer kad se sade jagode, koliko razmak među redovima i među samim biljkama u redu, da li sa folijom ili bez nje.

Na našim prostorima je popularna sadnja jagoda u jesen, ali je to verovatno lošija varijanta u odnosu na prolećno sađenje jagoda. Ovo je veoma teško pitanje i ovde ćemo predstaviti neke stavke o kojima treba voditi računa prilikom planiranja proizvodnje i odabira vremena za sadnju.

Sadnja jagoda u proleće omogućava da se živići dobro prime. Ovde značajnu ulogu igra i kvalitet sadnica jagoda, jer ako je loš sadni materijal ne može se očakivati dobar rezultat bez obzira kad se sadnja jagode obavi. Ukoliko je u pitanju sertifikovan sadni materijal može se očekivati da će jagode početi da se razvijaju,  cvetaju i donose plodove nakon dva meseca.

U toj prvoj godini se ne može očekivati maksimalna rodnost. Međutim nakon završetka rađanja plodova biljka ima vremena da nastavi sa svojim razvojem. Na taj način je spremna za drugu godinu kada daje maksimalan rod.

Letnja ili jesenja sadnja jagoda je nepovoljnija iz razloga što je viša temperatura i bez dobrog zalivanja manji je broj primljenih biljaka. Treba znati i kada su sadnice izvađene iz zemlje i spremljene za tržište, a obično se vade tokom decembra meseca i smeštaju u hladnjače. Povremeno postoji i drugačija praksa kada se vade sadnice jagoda, ali je to ređe. Znači sadnice su izvađene u decembru, a potom se plasiraju prema željama kupaca tokom proleća, leta ili jeseni. Logično je, bolje da što manje budu u hladnjači, a pre da se posade u zemlju.

Biljke nakon sadnje počinju sa razvojem i kreću sa cvetanjem što je nepoželjno. Moglo bi se pomisliti da je zgodno da se odmah dobije nešto jagoda, međutim to će zapravo sprečiti da se biljka dobro spremi za narednu godinu. Iz toga proizilazi da treba uklanjati cvetove da ne bi biljka hranila plodove, već da bi se sama jačala i razvijala. A uklanjanje, zakidanje cvetova jagode košta.

Na svakom odgajivaču je da sam odabere da li će biti prolećna, letnja ili sadnja jagoda u jesen. Ovde je od velike koristi da se posavetuje sa prodavcima sadnog materijala, jer oni mogu dati konkretnije preporuke.

jagode na otvorenom polju

slika sa wikipedia.org

Veoma je popularan način proizvodnje na izdignutim gredicama koje se prekrivaju sa malč folijom. Na taj način se mogu gajiti jagode mesečarke jednoredno ili dvoredno na samoj gredici. Razmak među gredicima se obično ostavlja da bude oko 40 do 50 cm. Razmak među biljkama na foliji se ostavlja na oko 20 cm.

Korišćenjem malč (crne) folije se postiže ujednačenije zadržavanje vode i temperature, te se smanjuju njihove oscilacije. Pored toga se zadržava rastresitost zemljišta kakva je bila u periodu pripreme za sadnju, jer se sprečava zemljište da se sabija. Sprečava se rast korova u neposrednoj blizini zemljišta što omogućava bolji razvoj plodova i na kraju se lakše odradi branje jagoda.

Nakon sadnje se nastavlja sa radovima u jagodnjaku, potrebno je obavljati navodnjavanje, uklanjanje suvog lišća i stolona (vreža, izdanaka). Uz to se prema potrebi obavlja prihrana biljaka, kao i zaštita od bolesti i štetnih insekata. O ovim aktivnostima nećemo previše pisati jer postoji veoma mnogo varijanti šta se radi i kada, pa preporučujemo da se posavetujete sa stručnim licima ili iskusnim ogajivačima, posebno o pravom terminu kad se sade jagode.

Proizvodnja jagoda u plasteniku

Plastenici imaju nekoliko prednosti kad se uporede sa proizvodnjom jagoda na otvorenom. Prva koja se spominje jeste mogućnost ranijeg dobijanja plodova koji usled slabije konkurencije ostvaruju višu cenu. Treba spomenuti i to da se u njima bolje može podešavati osvetljenje koje je veoma značajno za pravilno dozrevanje plodova, dodatnom rasvetom ili postavljanjem mreže za senčenje.

Da bi se plodovi dobili malo pre ostalih potrebno je koristiti rane sorte jagode mesečarke. Treba obratiti pažnju da su rane sorte jagode mesečarke osetljivije tokom zime i da propadaju kada su temperature ispod 10 °C. Iz tog razloga se zasad mora obavezno prekriti agro folijom tokom zimskog perioda, bez obzira na to što se nalazi u plasteniku.

U zatvorenim prostorima se može bolje uticati na temperaturu i vlažnost vazduha i na taj način se stvara mikro klima malo drugačija od spoljašnih uslova. Međutim i te manje razlike su dovoljne da se pojave neke bolesti i štetni insekti koji se ne pojavljuju prlikom gajenje jagoda na otvorenim poljima.

Iako na prvi pogled gajenje u zaštićenom prostoru ima čitav niz prednosti, problem predstavlja veće ulaganje u samom startu. Drugi razlog proističe iz toga što je plastenička proizvodnja zastupljena u manjoj meri i iz tog razloga ima i manje praktičnih iskustava.

Vertikalno gajenje jagode

Proizvodnja jagode na ovaj način zahteva u početku veća ulaganja. Period za povrat tih ulaganja je od 2 do 3 godine. Međutim na našem tržitu je bilo dosta prevara oko toga kako to treba da se radi i treba biti oprezan pri izboru sistema uzgoja. Nikako ne bi tome trebalo pristupiti kao kad je u pitanju redovna proizvodnja jagoda u plasteniku.

Na našim prostorima se suviše često vertikalno gajenje jagode izjednačeva sa hidroponskom proizvodnjom. Razloga za to je više ali je osnovni nedovoljna informisanost poljoprivrednika o novijim načinima proizvodnje.

Kod vertikalnog uzgoja jagoda ima nekoliko stavki o kojima treba povesti računa. Prvo, koje su optimalne dimenzije plastenika za takav tip proizvodnje, kakav je raspored redova (razmak među njima), koji je način navodnjavanja i na kraju koji će se supstrati koristiti.

Proizvodnja jagoda na ovaj način nije slučaj kada se može eksperimentisati, pre svega zbog cene. Na malom prostoru se gaji veći broj biljaka i treba povesti računa kako da sve one imaju optimalnu količinu vode. Takođe je bitna i osvetljenost prostora u plastenicima tako da i one jagode bliže zemlji dobijaju dovoljno svetlosti da se mogu razviti do kraja. Tu i manja greška dovodi do toga da se dobijaju plodovi odgovarajuće veličine, ali usled nedostatka svetlosti ne pocrvene do kraja.

Kao i kod svih poslova gde su velika ulaganja u startu, preporuka je da pogledate na terenu par jagodnjaka ovog tipa koji rade uspešno nekoliko godina za redom.

Hidroponska proizvodnja jagoda

Ovo je još jedan način gajenja jagode mesečarke u zaštićenom prostoru. Cilj ovog sistema jeste da se nadoknade nedostaci koji se pojavljuju prilikom neprestane proizvodnje što dovodi do problema se zemljištem. Ovo nije neka nova metoda, za komercijalnu prozvodnju se koristi već više od 40 godina. Ovo je još jedan oblik kako se obavlja proizvodnja jagoda u plasteniku.

U startu su potrebna veća ulaganja, međutim se kasnije isplati kroz veći broj prednosti kad je u pitanju gajenje jagode mesečarke. Neke od prednosti su mogućnost uzgoja veliki broj uzastopnih godina na istom prostoru kao monokulture, mogućnost korišćenja prostora koji nije pogodan za poljoprivrednu proizvodnju zbog lošeg kvaliteta zemlje, manji obim poslova oko prihrane i navodnjavanja, nema potrebe za međurednom obradom (kultiviranja), bolji kvalitet plodova.

Kada je u pitanju hidroponska proizvodnja jagoda treba znati da postoji više različitih metoda za taj tip proizvodnje. Ovde ću nabrojati najčešće:

  • kapilarni sistem prihrane (capillary hydroponics)
  • vodena kultura (aqueous hydroponics)
  • sistem plime i oseke (ebb and flow hydroponics)
  • kapajući sistem (hydroponic drip irrigation system)
  • hranljivi film (nutrient film technique)
  • aero hidoponika (aeroflo hydroponics)

Na ovaj način se može produžiti dobijanje plodova tokom godine. Takođe se gajenje jagode može organizovati tako da se dobiju raniji plodovi koji mogu postići bolju cenu na tržištu.

Proizvodnja jagoda u plasteniku

izvor slike – researchgate.net

Tu ipak postoje ograničenja, pre svega trajanje dužine dana gde se tokom kraćeg trajanja dana dobijaju plodovi odgovarajuće boje i oblika. Međutim oni ne mogu da postignu uobičajan odnos šećera i ostalih delova koji čine plod jagode i to je razlog što imaju drugačiji ukus u odnosu na ono što su kupci navikli.

Kad se zna da proizvodnja jagode mesečarke na ovakav način ima visoku cenu, potrebno je dobro se informisati pre početka radova. Idealno bi bilo da obiđete neka mesta gde se ovakav način proizvodnje primenjuje, te praktično vidite kako to sve zajedno izgleda. Znači nikako se ne oslanjati samo na projekcije isplativosti proizvodnje koje prikazuju prodavci opreme.

Prihranjivanje jagoda

Pre početka proizvodnje je potrebno odraditi analizu zemljišta gde će se obaviti sadnja jagoda. Tokom osnovne obrade, dubokog oranja , potrebno je parcelu nađubriti stajsikim đubrivom. Količinu uskladiti sa rezultatima koji su dobijeni analiziranjem zemljišta.

Nakon osnovne obrade se može obaviti prihranjivanje veštačkim đubrivima prema potrebi. Tad se radi i na usklađivanju pH vrednosti zemljišta ako ono odstupa od 5,5 pa do 6,5. Obavljanjem ovih prihranjivanja u pripremnom periodu, kasnije će biti olakšano održavanje zasada jagoda u dobroj kondiciji.

Kada se biljke dobro prime nakon sađenja prihrana se obično obavlja folijarno. Na ovaj način se hraniva biljkama dostavljaju putem listova i one ih dobro usvajaju i koriste za svoj dalji razvoj.

U manjoj meri je zastupljeno prihranjivanje jagoda sa sistemima za navodnjavanje. U tom slučaju se ta sredstva mešaju sa vodom i prilikom zalivanja dostavljaju u neposrednu blizinu biljke. Jagode ih nakon toga usvajaju preko korenovog sistema i koriste za svoj dalji razvoj.

Sorte jagoda

Na našim prostorima je prisutan veliki broj sorti koje su pogodne za gajenje jagoda u uslovima kontinetalne klime. Njihova opšta podela bi se mogla najbolje obaviti prema vremenu zrenja plodova. Tako imamo: rane sorte jagoda, srednje rane sorte jagoda, srednje kasne sorte, kasne sorte, jako kasne sorte jagoda. Jedna od stavki jeste kad se sade jagode.

Kao posebnu grupu bi trebalo spomenuti stalnorađajuće sorte jagoda: Albion, Diamante, Irma, Mara de Bois, Seescape, Selva. Ove sorte jagoda plodove daju od kraja meseca maja pa do početka jeseni.

Jedna od ređih podela jagoda bi bila na jednorodne i dvorodne, a uz njih i stalnorađajuće. Jednorodne plodove daju u periodu maj – jun, a dvorodne imaju dve berbe, prva u periodu maj – jun, a duga u jesenjem periodu. Dvorodne sorte jagoda su jako malo zastupljene, jer ko želi da ima prinose jagoda u dužem periodu radije će se odlučiti za stalnorađajuće sorte.

Dodatna podela sorti bi se mogla izvršiti na one koje su namenjene za upotrebu u svežem stanju i one sorete jagoda namenjene za preradu.

Ovde je naveden veći broj sorti, a ne samo one koje se nalaze na zvaničnoj listi sorti. Procena je da ima registovanih preko 10 000 sorti jagoda na svetu i stalno se uvode nove.

  • Alba – rana sorta jagode.
  • Adria – sorta koja spada u rane, poznata i pod nazivom Adi.
  • Arosa – srednje kasna sorta jagoda.
  • Aromas – stalnorađajuće jagode.
  • Albion – spada u grupu stalnorađajućih.
  • Clery – spada u grupu rane sorte jagode. Naziva se još i Kleri.
  • Cortina – rana sorta. Poznata pod nazivom Kortina.
  • Chandler – ovo je srednje rana. Naziva se još i Čendler.
  • Cristina – spada u kasnije vrste jagoda. Plodovi imaju masu od 32 do 37.
  • Dora – kasne sorte jagode.
  • Darojal – rana sorta jagoda.
  • Diamante – stalnorađajuće jagode.
  • Miss – je rani tip jagoda.
  • Asia – spada u grupu srednje ranih sorti. Plodovi u proseku teže od 26 do 30 g.
  • Antea – srednje rana jagoda.
  • Darselect – srednje rani tip jagoda.
  • Elsanta – srednje rana sorta.
  • Eva – nalazi se u srednje ranoj grupi.
  • Florence – sorta koja spada u kasnorađajuće jagode.
  • Idea – kasnija sorte jagoda.
  • Irma – stalnorađajući tip jagoda.
  • Jive – kasnorađajuće sorte jagode.
  • Marmolada – srednje kasna sorta jagoda.
  • Maya – jagode koje su srednje rane.
  • Madalleine – srednje rana sorta jagoda.
  • Mara de Bois – stalnorađajuća sorta jagode.
  • Onda – kasniji tip jagode mesečarke.
  • Patty – srednje rani tip jagode.
  • Polka –  sorta jagode Polka spada u srednje rane.
  • Roxanna – srednje kasne vrste jagoda. Težina plodova je prosečno 26-28 g
  • Rumba – spada u rane sorte jagoda.
  • Raurica – kasni tip jagoda.
  • Record – kasnija sorta jagoda.
  • Sonata – srednje rana.
  • Salsa – kasnija jagoda.
  • Seescape – stalnorađajuća vrste jagoda.
  • Saint Pierre – kasne sorte jagoda.
  • Symphony  – kasnorađajuća sorta jagode.
  • Selva – nalazi se u grupi stalnorađajućih sorti.
  • Sugar Lia – spada u srednje rane sorte jagoda.
  • Syria – srednje rana sorta.
  • Vivaldi – srednje rana sorta.
  • Thutop – spada u kasnije sorte jagoda.
  • Thuchampion – kasni tip. Oblik zrelih plodova je kupast.
  • Zenga Zengana – poznata i kao sorta Senga sengana. Prosečna težina plodova je od 10 do 15 grama, a vreme branja može trajati oko 25 dana. Spada u veoma cenjene sorte namenjene za industrisku preradu. Vreme berbe počinje oko 25 maja.
  • Wendy – rana sorta jagoda.
  • Queen Elisa – srednje rani tip.

Ukoliko se odlučujete za početak šta uzeti, najbolje je od distributera naručiti one sorte jagode mesečarke koje se najviše prodaju. To znači da su se dokazale na terenu, a ne bi se trebalo voditi mnogo za marketinškim najavama nekih novih i (čudesnih) tipova. Proizvodnja jagoda u početku dosta košta i ne bi trebalo eksperimentisati.

Bolesti i štetni insekti

Zaštita jagoda se obavlja oko 8 puta tokom sezone i uglavnom se radi kombinovano protiv više bolesti i štetočina istovremeno mešanjem zaštitnih sredstava. Osušene biljke ili delove biljaka treba odneti van jagodnjaka i spaliti.

Bolesti:

  • Crvena pegavost lista jagode (Diplocarpon earlianum) – tokom meseca maja se pojavljuju crvenksate pegice prečnika od 1 do 3 mm. Pored listova se mogu primetiti i na stabljikama i cvetovima.
  • Antraknoza jagode (Colletotrichum acutatum) – na listovima se javlja kao mala crna pega, a napada i plodove gde se javlja u obliku vodenastih ovalnih fleka koje postepeno postaju smeđe boje i šire se.
  • Palež lista jagode (Phomopsis obscurans) – pojavljuje se krajem leta (jul i avgust) i u startu su to male tamne fleke na listovima pa se može pomisliti da je pegavost u pitanju. Vremenom se širi na površini listova gde se sredina suši, a deo uz to ima svetlo žutu boju.
  • Crvena trulež korijena jagode (Phytophthora fragariae) – poznata i pod nazivom plamenjača jagode. Spada u bolesti jagode koje u proleće usporavaju razvoj biljke i ona zaostaje u odnosu na susene biljke. Nakon nekog vremena se stari listovi počinju sušiti, a novoizrazli su manji.
  • Siva plesan (Botrytis cinerea) – poznata i kao siva trulež jagode. Cvetovi su prvi koji mogu biti inficirani i nakon toga se suše. Zaraza se može primetiti i na zelenim plodovima kao smeđa fleka, a kako se vremenom širi postaje sivkaste boje od micelija. Deo plodova na kom više nema micelija dobija smeđu boju.
  • Obična pegavost lista jagode (Mycosphaerella fragariae) – pege se javljaju na listovima i imaju prečnik 2 – 5 mm. Imaju jasnu uočljivu ivicu koja je tamnije purpurne boje.
  • Bakteriozna pegavost lista (Xanthomonas fragariae) – ova bolest je česta kod više vrsta voća i povrća, a karakteristika je da se uglavnom razvija na naličju listova.
  • Uvenuće biljaka (Verticillium dahliae) – poznato kao venjenje jagode ili zeleno uvenuće. Prilom ove zaraze prvo se suše spoljni listovi bokora, dok centralni ostaju zelene boje. Sušenje centralnih listova se dešava brzo, u odnosu na ono kako su se sušli spoljni listovi. Pravu pretnju predstavlja samo u godini kada se podiže jagodnjak.
  • Vlažna trulež plodova (Phytophthora cactorum) – poznata kao i kožasta trulež plodova. ova bolest jagoda se malo teže uočava na plodovima. Promene su da zaražen deo ploda postaje blago smeđ ili ne dozreva. Najveća promena se dešava u ukusu plodova.

Štetni insekti:

  • Jagodin i malinin cvetojed – (Anthonomus rubi)
  • Obična grinja (Tetranychus urticae Koch) – poznat i kao obični paučinar. Ovim imenom se nazivaju još i insekti sličnog izgleda, a latinskog naziva Tetranychus atlanticus.
  • Pipa jagodine peteljke (Caenorhinus germanicus) – poznat kao jagodin surlaš.
  • Lisna vaš jagode (Chaetosiphon fragaefolii)
  • Jagodin pregalj (Tarsonemus pallidus)
  • Mala jagodina lisna vaš (Aphis forbesi) – poznata i kao vaš korena.
  • Bela mušica (Trialeurodes vaporarioum) – ovaj štetni insekt predstavlja problem jer prilikom hranjenja prenosi viruse. Uglavnom se može primetiti prilikom proizvodnje jagoda u zaštićenim prostorima.
  • Voštana vaš jagode (Ceroputo pilosellae)
  • Pipa korena (Othiorhynchus sulcatus)
  • Jagodin rilaš (Otiorhynchus ovatus)
  • Majski gundelj (Melolontha melolontha)
  • Rutava buba (Tropinota hirta)

Značajan problem može da predstavlja i puž golać (Deroceras reticulatum), koji se može premnožiti u periodu vlažnijeg vremena.

Branje jagoda

Berba jagoda može da potraje i do mesec dana iz razloga što plodovi ne sazrevaju ravnomerno. Iz tog razloga se berba obavlja iz više prolaza, tako da se ubiru samo oni koji imaju karakterističnu boju. Kod nekih sorti se mogu brati i plodovi koji imaju crvenu površinu na ¾ ploda, a on će dozreti tokom transporta do kupaca.

U periodima neposredno nakon kiše ili kad je jaka rosa ujutru ne bi trebalo obavljati branje jagoda. Prevelika vlaga može dovesti do bržeg propadanja plodova koji su složeni u kutije. Takođe u periodu kada je sunce jako obrane plodove treba sklanjati u hladovinu, jer će oni koji su duže direktno izloženi sunčevoj svetlosti dobiti ožegotine.

Poželjno je da plodovi što bolje podnose transport i da duže zadrže svoje karakteristike nakon berbe. Sorte jagode se mogu prema ovome dosta razlikovati i zato se pre zasnivanja zasada dobro informišete.

Skladištenje jagoda je moguće nakon berbe u trajanju od 10 do 20 dana. Tačnije vreme koliko se mogu čuvati nakon branja zavisi od sorte jagode i čvrstoće mesa plodova. Temperatura u skladištu bi trebala biti oko 0 ̊C, a vlažnost vazduha 85 – 90%.

Čuvanje kod kuće se može obaviti par dana u frižderu. Jagode prilikom kupovine pregledati da su neoštećene a peteljke da izgledaju sveže. Kad se donesu kući postaviti ubrus u posudu i tu složiti jagode u jednom redu. Iz frižidera ih izvadite sat vremena pre jela da bi se zagrejale do sobne temperature, jer su tako najukusnije.

Alergije

U nekim situacijama se može javiti alergija kod ljudi. Najčešći oblik te alergije se javlja u utima ili na usnama, ali postoje slučajevi kad se kod ljudi alergija od jagoda manifestuje osipom po koži (koprivnjača).

Za ljude koji su alergični kao moguće rešenje se preporučuje upotreba jagoda bele boje. Ovo je veliki problem i dosta se proučava, te se radi na sekecionisanju sa ciljem da bude što manje alergena u voću.

Teme na poljoinfo forumu o jagodama:

 

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook18Share on Google+3Tweet about this on Twitter