Na našim prostorima postoji veliko šarenilo kada su u pitanju sorte jagoda. Kao vrste se pravi jedna velika podela na šumske i redovne jagode. Dodatno se redove dele na jednorodne i mesečarke.

Po njima je nazvana cela grupa voća nazivom jagodasto voće. Tu su još i maline, kupine, ribizla, ogrozd, borovnica i još neke manje poznate kao na primer aktinidija (kivi).

Bez obzira za kakve se sorte jagoda odlučite povedite računa da su zdrave. Zapitajte se da li vam vredi neka ušteda, ako se one počnu sušiti u pola sezone zbog dejstva virusa ili neke bolesti.

Najpoznatije sorte jagoda

  • Alba – sorta jagoda nastala krajem prošlog veka u Italiji i u grupi je jednorodnih. Poseduje dobru otpornost prema bolestima. Veoma je cenjena jer je prinos po jednoj biljki veći od proseka. Nalazi se u grupi ranijih sorti po vremenu dozrevanja (kraj aprila i početak maja).
  • Arosa – jednorodna, plodovi su na nivou listova. Boja je svetlije crvena i jagode imaju dobar konusni izgled, srednje su veličine. Ima slabije izraženu aromu. Spada u kasne sorte.
  • Eva – plodovi su krupniji, a dobro se pokazala i na otvorenim poljima i u zatvorenim prostorima. Relativno je nova sorta.  Solidno  podnosi transport nakon branja. Srednje rana vrsta.
  • Kareza (Carezza) – cvetovi se nalaze na istom nivou kao i lišće. Dobro rađa i ima otpornost prema lošijim vremenskim uslovima. Plodovi su konusnog oblika i srednje krupni. Dobro podnosi transport nakon branja, ali je cenjena i kao stona sorta. Spada u ranije je sorte.
  • Kleri (Clery) – ima plodove koji  su srednje krupni, a prinos po jednoj biljci je u proseku 550 grama. Jednorodna je vrsta sa dobrom aromom i ukusom. Spada u vrste jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja).
  • Žoli (Joly) – Jagode su krupne, nemaju šupljine i imaju dobru aromu. Selekcijom su prilagođene za gajenje na otvorenom polju. Naziva se i Džoli. Korenov sistem i listovi su otporniji prema bolestima. Plodovi dozrevaju sedinom sezone.
  • Adi (Addie) – jagode imaju oblik srca sa tim da su delimično izdužene. Prinos je prosečan a plodovi imaju osrednju čvrstoću. Rana je sorta.
  • Tardiva di Romanja – ova bujna sorta je poreklom iz Italije. Plodovi su krupni i dobar je rod. Koristi se i kao stona, ali i kao jagoda za preradu (industrijska) Spada u kasne sorte.
  • Asia – jagode su krupne, ali kao nedostatak se može pokazati unutrašnja šupljina u pojedinim plodovima. Plus im je to što imaju dobar ukus i aromu. Jednorodna. Najkrupniji plodovi loše podnose transport na duže relacije, pa ih je dobro plasirati za upotrebu u svežem stanju. Srednje rana sorta.
  • Kortina (Cortina) – listovi i cvetovi budu na istom nivou. Solidno podnosi lošije vreme kao i malo lošiji kvalitet zemljišta. Ima prijatnu aromu a plod je srcastoga oblika. Rana je sorta.
  • Zenga prekosa (Senga precosa) – jednorodna je vrsta. Jagode imaju formu okruglo – konusnu, poseduju dobru aromu. Imaju meku formu, pa su namenjene za lokalni tržište i korišćenje u svežem stanju. Ranija je sorta.
  • Mis (Miss) – plodovi mogu biti neujednačenih oblika (konusti, stožasti, izduženi, jajoliki). Boja spolja je crvena i dugo se zadržava nakon branja, dok je sama srž bele boje. Mora da se seje na zdravo zemljište jer tokom selekcije se vodilo računa o vremenu zrenja i kvalitetu ploda, a manje o otpornosti korenovog sistema. Spada u rane vrste jagoda.
  • Čačanska rana – sa vegetacijom kreće ranije i jednorodna je. Jagode su srednje krupnoće, mada manji broj plodova može imati šupljinu. Sasvim dobro podnosi transport nakon branja jer je dosta čvrsta. Rana je sorta.
  • Čačanska krupna – nastala je polovinom dvadesetog veka, jednorodna sorta jagoda. Plodovi su srednje krupnoće, aromatični i nemaju šupljinu. Nalazi se u grupi srednje ranih.
  • Selena – Srednje rana sorta.
  • Čendler (Chandler) – plodovi su krupniji, a može da se koristi kao stono voće ili za preradu. Srednje rana.
  • Redgontlet (Redgauntlet) – jagode su srednje krupne, oblik srcasti ili okruglasti. Cenjen je za preradu, ređe se može naći u ponudi kao svež. Spada u kasne sorte.




  • Dora – dosta je otporna biljka sa jagodama srednje krupnima koji dobro podnose transport nakon berbe. Oblik je konusni. Spada u zahtevnije kada su u pitanju uslovi proizvodnje. Spada u kasne sorte.
  • Roksana (Roxana) – mana je što ima slabije izraženu aromu, a prednost što dobro podnosi veću nadomorsku visinu. Spada u kasnije sorte.
  • Gorela (Gorella) – Holandska sorta koja stvara i dosta živića. Osetljivija je prema mrazu i nekim bolestima. Plodovi su srednje krupni i čvrsti, tako da solidno podnose transport. Spada u kasne sorte.
  • Sent Pjer (Saint Pierre) – novija sorta koja postaje popularna zbog prijatne arome. Jagode su svetlije crvene boje. Spada u kasne sorte.
  • Raurika (Raurica) – cvetovi budu na istoj visini sa listovima, a plodovi su svetlije crvene boje i lepog konusnog oblika. Spada u kasnije, cenjena zbog dobrog uklapanja u sve tipove klime.
  • Sans rival (Sans Rivale of Charpon) – Spada u industrijske sorte.
  • Senga Sengana (Zenga Zengana) – cenjena i popularna kod nas koja veoma dobro rađa. Sa jagodama srednje – krupnima se uklapa u sve opcije. Spada u srednje kasne sorte i period berbe traje oko 25 dana. Priznata kao dobra za preradu, ali i za prodaju u svežem stanju.
  • Senga gigana (Zenga gigana) – Nemačka sorta koja ima potrebu za kvalitetnijim zemljištem da bi se ostvario maksimum. Plodovi su veoma krupni, kupastog oblika i čvrsti. Srednje rana sorta jagode.
  • Diamante – Dobro podnosi toplije vreme i ima malo jaču otpornost prema pepelnici. Mesečarka je što je doprielo njenoj popularnosti. Ima krupnije jagode. Cvetovi se postavljaju iznad listova, što je pozitivno tokom berbe. Svrstava se u industrijske sorte, dobro podnosi transport.
  • Sela (Sell) – veoma je rodna, sa umerenim stvaranjem živića. Plodovi su krupni i imaju oblik srca. Solidno podnosi niže temperature u proleće. Spada u rane vrste jagoda.
  • Red rik (Red Rick) – jagode su srednje krupne i imaju dobru aromu. Poreklom je iz Amerike. Spada u industrijske sorte.
  • Redčif (Red chief) – ima dobar prinos sa tim da razvija prilično živića. Meso je čvrsto, plodovi imaju formu kupe i čvrsti su. Spada u kasne vrste jagoda.
  • Adria – relativno  slabo zastupljena kod nas. Kasna sorta jagode.
  • Humi Gento (Hummi Gento) – nemačka sorta kod koje plodovi budu krupniji. Prilično je otporna i solidno ima prinos po biljci. Spada u industrijske sorte.
  • Sonata – holandska sorta sa krupnim plodovima. Novija je i slabije se širi jer proizvođači nisu baš zadovoljni svim njenim osobinama. Srednje  je ranija sorta.
  • Antea –  ima plodove srednje veličine koji su izduženo konusne forme. Dobra je stavka da unutar nje nema šupljina i da je obojednost dobro ujednačena. Zbog  čvrstoće koje ima nakon branja dosta dobro podnosi transport. Srednje je rana sorta.
  • Miranda – cvetovi budu malo iznad listova. Ima dobar prinos i solidno podnosi lošije vremenske uslove. Plodvi su srcastoga oblika i dosta krupni. Kao mana se može smatrati postojanje šupljine u plodovima, zbog toga se ne preporučuju njihovo zamrzavanje. Srednje rana sorta.
  • Deli (Dely) – novija je među sortama. Zbog manje tvrdoće ploda nije pogodna za transport na veće udaljenosti, već samo za lokalno tržište i upotrebu u svežem stanju. Ima srednje rano vreme kad sazreva.
  • Madeleine –  sorta koja dobro podnosi i teže tipove zemljišta. Cvetovi i plodovi su pozicionirani iznad listova, što je dobro prilikom berbe. Jagode su krupne i imaju lep konusni oblik. Poseduje dobar ukus i aromu. Može da se uračuna u grupu srednje ranih sorti.
  • Darselekt (Darselect) – francuska sorta sa plodovima koji nemaju ujednačen oblik. To se nadohnađuje kvalitetnim ukusom i dobrom aromom.
  • Pokahontas (Pocahontas) –nalazi se u grupi ranijih, interesantna je jer solidno podnosi prolećne mrazove. Jagode su srednje veličine i imaju okruglastu formu. Srednje je rana.
  • Tutop (Thutop) – ima krupne plodove i dobro rađa. podjednako dobra kao sveže voće a i za preradu. Spada u kasnije sorte.
  • Idea – predviđena uglavnom za proizvodnju u plastenicima, ima dobar ukus i prijatne je arome. Jako kasne sorte.
  • Marmolada – nakon obavljenog branja plodovi dobro podnose transport. Jagode su srednje veličine i imaju malo plodova nepravilnog oblika. Pored proizvodnje na otvorenim poljima dosta se dobro pokazala i za uzgoj u plasteniku. Spada u srednje rane sorte, a odlikuje se dosta dobrom otpornošću na niže temperature.
  • Siskejp (Seascape) – sa plodovima prosečne veličine koji povremeno mogu biti dvokonusni nije preterao popularna. Pozitivna joj je osobina da se duže može sačuvati nakon branja.  Cvetovi su na nivou listova. Spada u industrijske sorte jagoda.
  • Rekord (Record) – plodovi su krupni, izduženi i slabije čvrstoće. Koristi se u organskoj proizvodnji voća. Jako kasna sorta.
  • Pati (Patty) – cenjena za plasteničku proizvodnju. Dosta dobro ima otpornost prema bolestima i solidno opstaje u situacijama kada je dezinfekcija zemljišta slabije urađena. Srednje rana sorta.
  • Maja (Maya) – odlikuje se sa jagodama koje imaju izdužen oblik i krupnije su od proseka. Ukus je odgovarajuči ali su osetljivije na manipulaciju nakon branja, pa nisu za duži transport. Određena količina plodova može biti nepravilnog oblika. Srednje rana sorta.
  • Kvin Elisa (Queen Elisa) – cvetovi znaju biti na novu listova ili malo niže. Kod plodova je akrakteristična srednja veličina i ujednačenost tokom kompletne sezone branja. Ukupna rodnost je malo veća od proseka. Srednje je rana.
  • Elsanta – malo osetljivija sorta jagoda koja traži dobar kvalitet kako sadnica tako i zemljišta gde se sadi. Plodovi su srednje veličine, ali povremeno mogu roditi sa sitnijim plodovima. Nije se najbolje pokazala pri gajenju na otvorenom polju. Srednje rana.
  • Šugar lia (Sugar Lia) – lepa boja, dobar ukus i prijatna aroma su odlike ove vrste jagoda. Mana je umereno slabija rodnost. Srednje rana sorta.
  • Mara de bois – razvijena u Francuskoj, sa cvetovima malo iznad listova. Plodovi su sitniji, dobre arome i uglavnom se koriste u svežem stanju. Veoma cenjena kod potrošača sa tim da se ne može dugo čuvati i lošije podnosi duži transport. Srednje kasna za berbu.
  • Tetis (Tethis) – cvetovi su na nivou listova, a biljka ima dobru rodnost. Solidno je otporna prema suši, ima plodove koji su krupniji. Meso ploda je čvrsto i dobro podnosi transport.Srednje rana.
  • Eris – traži predele sa toplijom klimom da bi dao svoj maksimum. Cvetovi mu budu na nivou sa listovima. Jagode su krupne i sa dobrim konusnim izgledom. Pošto su čvrsti dobro podnose rad i transport nakon obavljene berbe. Srednje rana sorta.
  • Raunika (Raurica) – Ne podnosi toplije vreme i tada plodovi imaju često deformisan izgled. Interesantna za brdske predele. Jako kasna sorta.
  • Gem (Gem) – neophodno je zbog dužine peteljke postavljanje folije ispod biljaka. Ukoliko je nema plodovi budu prljavi od zemlje. Aroma je dobra, jagode srednje krupnoće i čvrste. Spada u zahtevnije za proizvodnju da bi se dobio pun potencijal. Svrstava se u industrijske sorte.
  • Albion – poreklom je iy Amerike. Veoma je cenjena kao jagoda mesečarka (veoma rano počinje da rađa u sezoni). Nastala je od sorte Diamond, od koje se razlikuje većom otpornosti prema bolestima i boljim kvalitetom jagoda. Nalazi se u grupi industrijskih sorti.

Na kraju veoma je bitno da se odlučite kakve ćete sadnice koristiti. Na tržištu se mogu naći zelene sadnice, frigo, čekajuće i kontejnerske. Takođe je bitan faktor i period kada se obavi sadnja (proleće, leto, jesen).

Primer različitih oblika i dimezija jagodinih plodova

Prema prečniku u zoni korenovog vrata frigo sadnice se klasifikuju:

  • A ++ (prečnik korenovog vrata > 15 mm)
  • A + (prečnik korenovog vrata od 12 – 15 mm)
  • A (prečnik korenovog vrata od 8 – 11 mm)
  • A – (prečnik korenovog vrata od 6 – 8 mm)

Mada je tekst napisan da bi se predstavile sorte, na kraju ćemo navesti i vrste jagoda koje postoje. To su: divlja šumska jagoda (Fragaria vesca L.), zelena jagoda (Fragaria viridis Duch.), nilgerijska jagoda (Fragaria nilgerrensis Schlesht), daltonijska jagoda (Fragaria daltoniana J. Gay), nubikolska jagoda (Fragaria nubicola Lindl.), muopenijska jagoda (Fragaria muopinensis Card.), orijentalna jagoda (Fragaria orientalis Losinsk.), jagoda kitinjača (Fragaria moschata Dush.), virdžinijska jagoda (Fragaria virginiana Dush.), baštenska jagoda (Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.), čileanska jagoda (Fragaria chiloensis L. Dush.) i na kraju stalnorađajuća jagoda (Fragaria ovalis Lehn. RYBN.).

Pored pažnje koja se treba posvetiti odabiru jagoda koje odgovaraju klimi kod vas i kvalitetu zemljišta, jednako je bitio da one budu tražene od kupaca.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter