Jagodin pregalj ( Tarsonemus pallidus ) je zapravo grinja i spada u jedne od najopasnijih štetočina jagode. Napada mlado lišće i cvetne pupoljke, te se jako teško uočava. Poznata je pod nazivima jagodina grinja i ciklamina grinja.

Da bi se razvijala potrebna joj je RH preko 80%, te se njena štetnost ograničava na rejone sa vlažnom klimom kao i na plastenike. Može da ima do 5 generacija tokom jedne godine

Ovaj štetni insekt napada jagode, potočarke i mnoge ukrasne biljke poput ciklame, afričke ljubičice, azaleje, begonija, karanfila, hrizantema, gerbera i bršljana. Pri povećanoj brojnosti, stvara se golim okom vidljiva fina prašinasta skrama na biljkama.

Izgled insekta

Ženke su jajastog su oblika, svetle do žućkasto braon boje, i skoro su dvaput duže od jajašaca.Mužjaci se razlikuju od ženki i po veličini i po građi, sitniji su (170 µm).

Grinje su sitne, veličine 100-300µm. Većina vrsta je poluprovidna, svetle do belkaste boje ali im prava boja zavisi od ishrane. Povremeno se pojavljuju bledo zelene varijante kada se intenzivno hrane lišćem jagoda ili drugih vrsta na kojima obitavaju.

Larve su bele boje, delom prozirne imaju zanemarivu dužinu od 200 µm. Jagodina grinja ima jaja koja su bleda i ovalna sa glatkom površinom.

Životni ciklus

Odrasle ženke prezimljavaju u centralnom delu biljke. Često polaže jajašca u još neotvorene pupoljke ili u nerazvijene preklopljene listove.

Životni ciklus jedne generacije u proseku traje tri nedelje. To bi značilo da ova štetočina ima 3 – 5 generacija godišnje koje se stalno smenjuju pa se cele godine istovremeno nalaze jaja , larve i odrasle grinje.




 Iz jaja se razvijaju larve koje sišu na lišću i nakon desetak dana preobražavaju se u grinje.

Šestonoge larve su providne, biserno bele, dužine 200 µm i širine 80 µm. Stadijum larve traje od 1 – 3 dana.

Odrasle jedinke se javljaju za u proseku dva do sedam dana.

Štete koje nanosi buba

Štete koje nanesi jagodina grinja su jasno uočljive. Ona se zadržava na lišću na kojem se pojavljuju pege koje se vrlo brzo šire. Mlado lišće vidno zaostaje u rastu, postaje naborano je i deformisano. Kod jačih napada ove štetočine lišće dobija žutu pa smeđu boja i na kraju se osuši. Posle lišća se osuši i cela biljka.

zaštita jagoda

slika sa umaine.edu

Promene se mogu primetiti i na plodovima koji ostaju sitniji usled otežanog priliva hranljivih materija, pojavljuju se problemi sa dozrevanjem a u nekim situacijama se semenke jasno istaknu na površini jagodinih plodova.

Zaštita bilja

Preventivna zaštita se zasniva na nabavki sadnica iz proverenog rasadnika. Zaraza grinjom se može sprečiti potopanjem jagodinih nadzemnih delova pre sadnje u sredstva koja su prepisana od strane stručnog lica.

Na jagodnjaku se može obavljati prskanje zaštitnim sredstvom, obično kada se primeti oko 15 grinja na jednom listu.Iako je ovaj štetni insekt karakterističan za zatvorene prostore može se pojaviti i na otvorenom polju ukoliko se stvore odgovarajući uslovi.

Postoji više različitih sredstava koja se mogu koristiti, a treba povesti računa kolika je karenca te kako se preklapa sa zrenjem jagoda. Jagodin pregalj svakako predstavlja nezgodniji problem na jagodnjaku jer se odrasli insekti teže mogu uočiti.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter