Osnove o gajenju dunje

Dunja (lat. – Cydonia oblonga) je jedina vrsta iz roda Cydonia (Maloideae, Rosaceae) pa tako dođe dalji rođak jabukama i kruškama. Zanimljiva stvar je da dunje kao divlje drveće rastu u Jermeniji i Iranu.

Prema nekim procenama gajenje dunje se obavlja na 1.600 hektara u Srbiji, a te površine se iz godine u godinu povećavaju. Manje koline se prodaju u svežem stanju, deo plodova se ostavlja za zimu kao kompot, a naviše se upotrebljava za proizvodnju rakije.

U svetu se povećava upotreba ovog voća u prerađivačkoj industriji, te se u narednom periodu može očekivati dolazak tih trendova i na naše prostore.

Sadržaj

0.1 Izgled

1 Gajenje dunje

Izgled

Dunja ima stablo koje može biti visoko od 3 metra do 8 metara u zavisnosti koliko joj odgovaraju klimatski uslovi. Cvetovi su beli i mogu da imaju ružičaste nijanse, dunja cveta u maju i junu mesecu. Plodovi dunje su žute boje sa blagim nijansama zelene.

Po obliku se dele na dva osnovna tipa, kruškate koji su izduženi i jabukaste koji su okrugli. Koren je uglavnom razvijen do dubine od 40 cm, a dublje od toga ide samo oko 10% korena.

sa sajta wikipedia.com

Na poprečnom se preseku može videti da plod dunje ima pet semenih kućica, a broj smeđih semenki koje budu u njima raspoređene može biti do 40. Težina plodova se razlikuje među sortama, ali može da se kreće od 250 grama do 600 grama. Povremeno se mogu naći plodovi dunje koji su značajno teži od ovogo što smo mi naveli. Plod dunje ima karakterističan miris i to je jedna od poznatijih karakteristika ovog voća.

slika preuzeta sa sajta vannuccipiante.it

Gajenje dunje

Za gajenje dunje je neophodno odabrati položaj koji sadrži što više optimalnih uslova. Treba izbgavati zemljišta koja spadaju u kisela, takva zemljišta je pre toga potrebno obraditi tako da se smanji njihova kiselost. Neki okvirni predlog za dobar teren jeste da je u pitanju vinogradarski kraj (vinogorje).

Stablo dunje daje rod u drugoj godini rasta, a ozbiljniji rod tek u petoj godini. Najbolji rod dostiže posle desete godine, a prosečane vek je oko 35 godina. Ako se gaji kao usamljeno drvo može biti staro i preko 60 godina. Krošnja se formira dosta slobodno, mada postoje neke forme koje se preporučuju: oboljšana piramidalna kruna, vaza, nepravilna palmeta sa kosim granama, pilar, poboljšana liderna.

Kada se formira zasad dunja poželjno je da se posade bar dve različite sorte, jer se tako dobijaju veći prinosi. Radi povećanja broja plodova je potrebno u periodu cvetanja obezbediti prisustvo medonosnih pčela na voćnjaku.

Veliki nedostatak kod razvoja stabla dunje jeste ukoliko iz istog mesta na deblu izbiju dve osnovne grane (skeletne), jer se kasnije u slučaju tereta (obilat plod ili sneg) tu načešće pojavljuje oštećenje u vidu cepanja.

slika sa sajta wikimedia.org

Nadmorska visina na dunju utiče samo tako što se pomera vreme kretanja pupoljaka i nakon toga sledi kasnije cvetanje i dozrevanje ploda. Iz tog razloga na visina iznad 800 metara nadmorske visine su česte pojave da kasni mrazevi nanesu štetu ili da biljke ne uspeju da sazore do kraja.

Stablo dunje može da bude nakalemljeno na podloge MA ili BA i tada se kao osnova za razmak pri sadnji uzima tri puta četri metra.

Sorte dunja:

Leskovačka
Trijumf
Šampion
Vranjska
Erevani
Megrinka
Sergini
Arakseni
Južanka
Muskatnaja
Van deman
De husi
Artur kolbi
Ruska ruža
Rdjasta
Češka
Pazardžijska

Iako smo ovde naveli poduži spisak sorti dunje, u praksi se najčešće mogu naći Leskovačka i Vranjska. Za Vranjsku dunju se ponegde koristi naziv dunjac.

Bolesti i štetočine koje napadaju dunju

Najveći problem koji je uticao na smanjenje zasada pod dunjama je bakteriozna plamenjača. Da bi malo bolje predstavili sve probleme navešćemo sve najčešće bolesti koje se pojavljuju u dunjicima: