Kupus

Kupus (Brassica oleracea var. capitata) je dvogodišnja biljka, za potrebe poljoprivrede uglavnom se gaji jednu godinu. Najpoznatija biljka iz roda kupusnjača, sa velikim brojem varijacija. Najčešće se gaje sorte zelene boje, dok su u manjoj meri zastupljene u proizvodnji crveni kupusi.

Gajenje kupusa je počelo sa razvojem civilizacija oko Sredozemlja kad je počeo da se kultiviše divlji kupus. Razvijene su sorte sa dužim i kraćim periodom vegetacije, kod nas se dosta koristi za upotrebu u svežem stanju ili se ostavlja da se ukiseli i potom se tako koristi. Za kišeljenje se može ostavljati nariban kupus ili se ostavljaju cele glavice.

Izgled kupusa

Tokom prve godine razvoja rastu uglavnom listovi gusto na stabljici koji se uvijaju i prave glavicu. U drugoj godini rasta se razvija cvetna stabljika. U prvoj godini rasta visina biljke može biti oko 50 cm, dok je visina cvetne stabljike  tokom druge godine u rasponu od 1,5 – 2 metra.

Boje listova koji čine glavicu mogu biti zelene, ljubičaste (u svetu se oni sa svetlozelenom bojom nazivaju beli). Prosečne težine kupusove glavice se kreću od 0,5 pa do 4 kilograma. Postoji dosta razlike među oblicima i bojama glavice, kao i samog izgleda listova koji kreiraju glavicu.

Koren se razvija dosta plitko, oko 90% mase korena se nalazi do dubine od 30cm. Međutim ukoliko je sušni period određene žile korena se mogu probiti do dubine od oko 2 metra.

Cvet se kod kupusa nalazi na visokoj stabljici i pri vrhu se nalazi veliki broj žutih cvetova na veoma razgranatoj cvasti. Za oprašivanje cvetova kukusa su neophodni insekti. Plodovi su sitni i zrnasti, nalaze se u malim smeđim mahunama.

U poslednjih par decenija selekcija se osim na izgled i veličinu glavice dosta skoncentisala i na povećanje otpornosti prema raznim štetnim insektima i bolestima.

Gajenje

Kupus spada u vrste povrća koje treba gajiti u plodoredu, ako biste ga uzastopno proizvodili na istoj površini značajno se povećava mogućnost jakog napada štetnih insekata i bolesti. Kao dobre predkuture za njega su: krompir, cvekla, pasulj, paradajz, ječam, pšenica. Nakon njega na to zemljište može da se sadi većina drugih povrćnih vrsta jer zemlja bude slabo zakorovljenja.

Proizvodi se u više kombinacija zahvaljujući tome što ima rane i kasnije sorte kupusa, kao i to što postoji veliki broj sorti sa različitim periodima vegetacije. Takođe se uzgaja na otvorenim poljima ali i u plastenicima da bi se dobili što ranije. Jedna od dobrih opcija je što ga možete posejati i kao postrnu kulturu, jer ako ga gajite kao drugu kulturu povećava se iskorišćenost zemljišta.

Najčešće prvo se proizvodi rasad u zaštićenom prostoru, pa kad se razvija vrši se njeno rasađivanje na stalno mesto gde će rasti. Gajenje kupusa se ređe obavlja sejanjem direktno u zemlju, pa da se u fazi kad ima 4 lista odradi proređivanje biljaka u redu.

Proizvodnja rasada

Gajenje kupusa se uglavnom obavlja pomoću rasade koja se u zaštićenim uslovima razvija sve dok ne bude biljka imala 4 lista. Kada se pristupa gajenju rasada treba poštovati takođe pravilo o plodoredu, jer postoji čitav niz bolesti koji napadaju mlade biljke. Kako su mlade biljke osetljive pojava bolesti može da kompletno uništi sve u kratkom periodu.

Postoji u novije vreme sistem proizvodnje koji se naziva spidi rasad, a koji se zasniva na proizvodnji u velikom broju kontejnera. Ove ćelije imaju oblik okrenute piramide što omogućava lakše vađenje formiranog rasada kupusa. Ovim načinom uzgoja nećete oštetiti koren prilikom vađenja radi presađivanja, a istovremeno se izbegava da se biljke međusobno zasenjuju.

Kada dolazi do zasenjivanja mlade biljke rastu previše u visinu, izdužuju se što predstavlja problem kad se sade na stalnu poziciju.

Rane sorte kupusa se proizvode iz rasada koji se sadi polovinom februara, ali treba napomenuti da se to obavlja u toplim lejama. Rasađivanje rasade se obavi u prvoj polovini aprila, a za berbu stižu tokom juna i jula u zavisnosti koja je sorta i koliko ima dug period vegetacije.

Kasne sorte kupusa se za proizvodnju rasada seju krajem maja meseca i u samom startu juna. Takva rasada je spremna za rasađivanje polovinom jula, a za berbu su glavice zrele polovinom oktobra.

Proizvodnja kupusa na otvorenom

Osnovna priprema zemljišta se obavlja oranjem koje bi trebalo biti dubine bar 25 cm, a pripremu zemljišta pred setvu treba obaviti što kvalitetnije da bi zemlja bila rastresita. Pred oranje u osnovnoj obradi potrebno je obaviti prihranu sa stajskim đubrivima.

Sadnja rasada kupusa se na polju može obavljati ručno ili mehanizovano, a najbolje je da se obavi u jutarnjim časovima ili pred veče. Razmak između redova bi trebao biti 50 cm, dok se razmak među biljkama unutar samog reda ostavlja od 30 do 40 cm uzavisnosti koja je sorta u pitanju.

Nakon sadnje rasada na otvorenom je neophodno da biljke dobijaju dovoljno vode, a prihrana veštačkim đubrivima se obaviti u nekoliko prolaza jer biljka u raznim fazama rasta ima potrbu za različitim mineralnim elementima.

Ukoliko se planira kasnija berba kupusa u mesecima krajem godine zasad u polju treba da se pokrije agrotekstilom.

Proizvodnja kupusa u plastenicima

Kupus je biljka koja može podneti dobro razne temperature, na primer razvijena biljka bez većih problema da opstane i na temperaturi od – 8 °C. Međutim kad se gaji u zaštićenom prostoru je poželjno da se održava optimalna temperatura od 18 – 20°C tokom trajanja dana, a u toku noći 14 – 16°C. Na taj način se ostvaruje najbolji rast.

Kada se biljke posade u plastenik razmak među redovima ostavlja se na oko 50 cm, dok razmak među biljkama u redu ide  na oko 35 cm. Nakon sadnje rasada se treba obaviti zalivanje koje potom treba ponavljati na oko svakih 10 dana.

Ukoliko se kupus gaji u plastenicima koji se ne zagrevaju u periodima kada napolju zahladi, unutra možete podići dodatne niske tunele iznad redova sa biljkama ili čak kompletno sve prekriti sa agrotekstilom. Zaštita kupusa se obavlja od bolesti i štetnih insekata kao i kada se proizvodnja obavlja na otvorenom polju.

Postrna proizvodnja kupusa

Kupus kao drugi usev može da se gaji veoma uspešno, a kulture koje mogu da se iste godine gaje pre njega su ječam, grašak, pšenica, mladi krompir: U nekim slučajevima se kao prvi usev gaji i neka rana sorta kupusa.

Navodnjavanje je ključan faktor kada je u pitanju gajenje kupusa na ovaj način. To važi za sve povrtarske kulture jer se sadnja obavlja tokom letnjih meseci, a za kupus se mora posebno istaći.

Nakon skidanja prvog useva se obavlja osnovna obrada ali nikako da ne bude dublja od 20 cm. Prilikom oranja se može uneti stajsko đubrivo, ali samo u formi zgorelog stajnjaka. Mada je navodnjavanje neophodno treba voditi računa o tome da se ne preteruje pošto neke osetljivije sorte kupusa mogu imati problema sa glavicama koje počinju pucati.

Prilikom odabira kasnijih sorti treba biti pažljiv jer su neke sorte pogodnije za upotrebu u svežam stanju dok su druge selekcionisane za kiseljenje. Tu treba da vidite kakve su potrebe tržišta i i prema tome prilagoditi gajenje kupusa.

Bolesti

Oboljena koja često viđamo na kupusu su zajednička sa drugim povrtarskim kulturama iz roda kupusnjačai zato je potrebno da povedete računa o tome kad organizujete plodored. Gajenje kupusa na istoj parceli par godina uzastopno ili sadnjom sa sličnim biljkama značajno se povećeva opasnost od širenja bolesti.

Kila kupusa (Plasmodio-phora brassicae) – dovodi do zaostatka u rastu glavica, koje tokom dana usahnu da bi se pre noći oporavile i vratile normalan izgled. Na delu koji je pod zemljom i uz koren se razvijaju nepravilni izraštaji, a ako se kila kupusa razvije na mladoj biljci dolazi do njenog propadanja.

Crna pegavost (Alternaria brassicae, Alternaria brassicicola) – bez obzira koji je tip u pitanju rezultati su isti, javlaju se okrugle crne pege sa smeđim obručom koji je u stvari odumruo deo lista. na crnoj površini se razvijaju uslovi za dalje širenje bolesti (konidija i konidiofora). Svojim prisustvom smanjuju korisnu površinu listova, ali i umanjuju vrednost glavice zbog lošijeg izgleda na tržištu.

Crna trulež (Xantomonas sat-pestris pv. campestris) – je oboljenje kod kojeg se pojavljuju crne fleke na listovima duž nervne strukture koje se postepeno šire, a paralelno sa time se ubrzano pojavljuje žuto područje.

Plamenjača kupusa (Peronospora parasitica) – ova bolest na kupusu razvija žute fleke po listovima koje su nepravilnih oblika i smeštene su među većim nervima po lišću. Može da predstavlja opasnost ako se raširi u ranoj fazi proizvodnje rasada kupusa.

Vlažna trulež (Pectobacterium carotovorum subsp. carotovorum) – da bi se razvila trulež na kupusu je potrebno da postoji mehaničko oštećenje, nastala ishranom insekata ili pri međurednoj obradi. Najčešće se oboljenje razvija u potpunosti na dvogodišnjim biljkama pa je ugrožena samo kada se gajenje kupusa obavlja radi dobijanja semena.

Bakteriozna palež (Xanthomonas campestris) – zaraza se širei preko semena koje kad nikne može da prenese zarazu na veći broj biljaka tokom proizvodnje rasada kupusa. Prilikom početne faze bolesti javlja se tamnija fleka u predelu gde se završava centralni nerv na listu (pri vrhu). Ukoliko se zaraza javi pri startu gajenja rasad se suši i propada, dok kod starijih biljaka su vidljiva tamnija mesta dok biljka opstaje.

Suva trulež (Phoma lingam) – da bi se razlikovala od ostalih sličnih tipova bolesti naziva se suva trulež kupusa. Napada biljke u svim fazama razvoja na biljkama se na svakom delu mogu pojaviti sivkasto smeđe fleke koje se postepeno šire.

Bela rđa kupusa (Albugo candida) – ovde je u pitanju gljiva koja se razvija sa donje strane listova, a na gornjima se istovremeno pojavljuju ispupčenja. Mesta na kojima se pojavljuje ova bolest na listovima sa donje strane su bele boje od čega i potiče naziv. Ne predstavlja neku ozbiljniju pretnju kada je u pitanju uzgoj kupusa.

Štetni insekti

Kao i kada su u pitanju bolesti, tako je i za zaštitu od štetnih insekatana najbolja zaštita kupusa plodored. Prvljenje pauze između dva uzgoja kupusa na istoj parceli od par godina će značajno smanjiti mogućnost da bube nanesu štetu, ali to nije 100% zaštita.  Da bi svako mogao prepoznanti o kojim se insektima otprilike radi, navešćemo ponešto o njima, pa da se preduzmu mere za suzbijanje štetnih insekata na vreme.

Kupusna sovica (Mamestra brassicae) – ovo je leptir kog je malo teže uočiti pošto je aktivan uglavnom noću dok je tokom dana prikriven sa donje strane listova. Hrani se i drugim biljnim vrstama, osim kupusnjača. Kupusna sovica štetu nanosi u fazi gusenice kad se hrane listovima pri tom praveći hodnike u glavici, ponekad se tokom jake zaraze može uništiti skoro kompletan zasad.

Zelena kupusna stenica (Eurydema oleracea) – štetu nanose odrasli insekti, na pozicijama gde oštete list dolazi do sušenja. Šteta veoma retko bude velika, ponekad samo kad do zaraze dođe dok su biljke kupusa mlađe.

Pepeljaste vaši kupusne (Brevicoryne brassicae) – opasnost predstavljaju kada na donjoj strani listova se nakupe ozbiljnije kolonije. Preporuka je da se pregledi na prisustvo ovih insekata obavljaju svakih desetak dana. Zaštita kupusa se preuzima prema preporuci stučnih lica.

Kupusni buvači (Phzllotreta spp) – na biljkama kupusa se malo teže primete jer su u pitanju bubice dužine 2 do 3 mm. Mogu da se hrane na svim vrstama kupusnjača, a na kupusu su prava pretnja samo u fazi dok se proizvodi rasada.

Kupusna muva (Phorbia brassicae) – zaštita kupusa od ovog insekta treba da se radi ozbiljno, jer ima do 3 generacije u sezoni i nanosi velike štete. Odrasle ženke jaja polažu blizu korena biljke, a larve napadaju koren.

Crvena kupusna stenica (Eurydema ventrale) – ovaj štetni insekt je opasan i kao odrastao ineskt, ali i kao larva. Na metu gde je stenica ošteti biljka počinje da bude bleda, a u određenim vremenskim prilikama na tom mestu pojavljuje se i trulež. Ovu bubu je lako primetiti pošto je aktivna tokom celog dana.

Mali kupusar (Pieris rapae) – kada se vrši provera na prisustvo jaja i gusenica ovog leptira, konrtoni pregledi bi trebali da se vrše na osunčanim delovima koji se nalaze u zavetrini. Gusenice od malog kupusara su zelene boje sa malo žutih pruga na sebi, te se na osnovu toga razlikuju od gusenica leptira velikog kupusara koje imaju dlačice. za gajenje kupusa ovo je jedna od vodećih štetočina.

Veliki kupusar (Pieris brassicae) – ovo je veoma sličan leptir malom kupusaru, dok im se gusenice razlikuju. Od velikog gusenice imaju po sebi dlačice i crne oznake. Npadadi su veoma intenzivni, larve jedu kimpletnu lisnu masu osim glavnog nerva. Obično se kontrolni pregledi obavljaju na 5 pozicija ukoliko se kupus gaji na većoj površini. Pored prisustva gusenica pri pregledu se vrši provera i da li ima položenih jaja.

Mala repičina pipa (Ceutorrhynchus quadridens) – napada veći broj biljaka među njima i kupus, a štetu nanose larve koje se smeštaju i hrane unutar stabljike i korena. Kao posledica oštećenja koja tako nastaju desi se da se ne razvije glavica. Da bi se zaštita kupusa mogla adekvatno obaviti treba redovno konrolisati biljke na polju.

Repičina pipa (Ceutorhynchus assimilis) – je još jedan insekt sličan predhodnom, a cela ta grupa se naziva prolećne pipe. One najveću štetu prave na uljanoj repici ali se hrane i na kupusnjačama.

Kupusni moljac (Plutella maculipennis) – još jedan leptir koji nanosi štetu, ali je uglavnom noćna životinja. Dužina je oko 9 mm. Može imati i do tri generacije tokom godine, a štetu prave gusenice koje buše rupe po listovima. Leptiri su smeđesive boje, a kad stoje na njima su karakteristične dosta dugačke antene.

Zelena breskvina vaš (Myzus persicae) – prezimljava na bresvama i počinje svoj razvoj u proleće na njima, međutim kasnije tokom godine se premešta na zeljaste biljke. Pa na taj način može dospeti na kupus, gde nanosi štetu. Najveću štetu nanose prenošenjem virusnih oboljenja.

Berba i skladištenje

Tačno vreme kada će se glavice brati zavisi od trenutka njihove tehnološke zrelosti. Rane sorte kupusa koje stižu za berbu tokom leta se trebaju brati u većem broju prolaza, jer im taj period kratko traje.

Kad su u pitanju kasnije sorte kupusa one se beru u jednom ili u dva prolaza, što je omogućeno time da u jesenjem periodu traje duže tehnološka zrelost biljke. Branje kupusa treba raditi samo po suvom vremenu, a izbegavajte kišne periode.

Koliko će kupus da se dugo čuva zavisi najviše od toga kada dospeva za berbu, pa tako rane sorte koje stižu tokom leta za berbu mogu da se čuvaju mesec dana. Kod njih problem ponekad nastaje ako se temperatura spusti na par stepeni iznad nule. Srednje kasni kupus da se sačuva oko tri meseca nakon berbe, dok se najduže može sačuvati kasni kupus i to do 6 meseci nakon branja. Taj kasni može da tokom skladištenja izdrži temperature u minusu i do 8 stepeni bez većih problema.

Na našim prostorima je dosta često gajenje kupusa koji će se čuvati u kiselom stanju. Kada je u pitanju kako se pravi kiseli kupus i njegovo čuvanje tu je potrebno ispoštovati par stavki. Količina kupusa, vode i soli treba biti dobro usklađena, a bude bi trebalo da ima pri dnu slavinu za ispuštanje rasola. Bitno je ispoštovati termine kada se vrši zamena tečnosti. Naravno za ovo je najbolje koristiti sorte koje su selecionisane za to da se skladiše u kiselom stanju.

Kiseljenje kupusa kod kuće može da prođe i u redovnim posudama, jedino se tad vadi deo da bi se mogao ukloniti sok – rasol. Karakteristično je da je kupus lakši od vode i dešava se da ispliva gore, pa da se to reši potrebno ga je sa nečim pristinuti i na to staviti kamen. Tokom obrade kupusa će se u buretu smanjivati nivo vode, pa je potrebno povremeno dolivati tako da kupus bude pokriven.

 

Teme na poljoinfo forumu:

• Kupus — opšta tema
• Gajenje ranog kupusa u plasteniku
• Problem sa rasadom kupusa i karfiola
• Gajenje kupusa kao izvor dobre zarade