Voćna muva (Ceratitis capitata) napada kruške, smokve, breskve, agrume, jabuke i drugo voće. Ovaj štetni insekt ima 4 generacije godišnje u proseku, dok u mediteranskom pojasu ima i 5 generacija.
Njena prisutnost na voćnjaku se može primetiti na plodovima tokom sezone. Vide se mesta uboda i mala mrlja koja se vremenom širi. U kasnijim fazama razvoja oštećenja plodovi počinju postepeno opadati sa stabla .
Dosta štete pravi u mediteranskom pojasu pa nosi nazive sredozemna muva i mediteranska voćna muva (Mediterranean fruit fly). Maslinina muva je blizak rod sa ovim insektom.
Izgled insekta
Odrastao insekt ima formu muve prosečne veličine od 3,5 do 5 mm. Boja je šarena i kombinacija je svetlo – žute i krem. Ova muva ima dve pruge popreko i jednu na ivicama krila.
Larva voćne muve na kraju razvoja može da dostigne dužinu od oko 7 mm. Nema noge, ali se veoma dobro može kretati. Boja je svetlo žuta.
Jaja su blago izdužena, dužina im je jedan milimetar i pomalo su savijena. Boja je bela.
slika sa wikipedia.org
Životni ciklus
Voćna muva zimu može provesti u fazi lutke ili kao odrastao insekt. Prvi insekti se tokom proleća na voćnjacima mogu primetiti u maju mesecu.
Ženke u proseku polože do 500 jaja. Polažu ih u plodove, u grupe, koje su veličine 10 – 20 jaja, na dubini malo više od 2 mm. Za polaganje biraju zrelije plodove jer se larve u njima lakše hrane.
U jednom plodu se mogu naći larve koje su izašle iz jaja od različitih ženki. One se iz jaja ispile nakon dva ili tri dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Njihov razvoj traje od 9 do 15 dana takođe u zavisnosti od vremenskih uslova.
Temperatura značajno utiče na aktivnost insekata i larvi. Tako da kad temperatura padne ispod 14 °C sve se usporava. Sporo se kreće, voli topla mesta pa se najčešće može uočiti na osunčanim delovima krošnji. Nakon razvoja se larve spušataju na zemlju i zavlače u nju da bi prešle u fazu lutke.
Da bi lutka preživela potrebna je temperatura u plusu, i to duže od sedam dana. Nova generacija muva ponovi izlazi za 10 – 20 dana i to opet zavisi od vremenskih uslova, koliko su povoljni za njihov razvoj.
Šteta koju pravi se jasno vidi, kao mrlja koja se postepeno širi. Meso voćke se ispod pokožice kvari i počinje trunuti. Bez obzira na veličinu fleke na plodu on više nije za dalju distribuciju. Meso ploda koje truli je podložno napadima bakterija i truleži, a oko njega se može primetiti povremeno i vinska mušica.
Zaštita od voćne muve
Da bi se utvrdilo prisustvo ove štetočine u voćnjaku, stanje se prvo prati pomoću feromonskih klopki. mada napada više voćnih vrsta, moramo napomenuti da joj je ipak breskva nekako najslađa. Zato u zasadima breskve treba udvostručiti pažnju.
Preventivnu zaštitu čini i sakupljanje plodova koji su zaraženi, jer se zna desiti da u jednom plodu bude desetak larvi. Treba biti pažljiv i ako u blizini ima zapuštenih voćnjaka, jer se na njima ovaj insekt prethodne godine stigao maksimalno razviti.
Radi suzbijanja se može obaviti frezanje zemljišta u voćnjaku tokom zime. Ova mera je poželjna ako je voćnjak bio izložen jačem napadu larvi tokom godine.
Hemijska zaštita treba da se radi u saradnji sa stručnim licem. U prvim fazama se može obavljati samo delimična zaštita, ali se kasnije mora tretirati kompletan voćnjak. Na ovaj način se deluje samo protiv odraslih insekata. Iz tog razloga je bitno da se voćna muva tretita na vreme nakon izlaska iz zimskog mirovanja.
