Grašak

Grašak (lat. Pisum sativum) je biljka iz roda mahunarki. Jednogodišnja biljka, koristi se kad je u pitanju plodored u ratarstvu, mada i kad se gaji na okućnici dobro se uklapa u plodored sa povrtarskim kulturama.. Deli se na stoni (za ljudsku upotrebu) i na stočni grašak.

Rano se počeo koristiti u delu koji se nalazi uz Sredozemno more, a postao je popularan i počeo se ozbiljno gajiti za vreme Rimskog carstva. U srednjem veku se spominjao kao čuvar od gladi, a nakon toga se polako počinju javljati podele na nekoliko vrsta.

Kod nas se naviše koriste semenke izvađene iz mahuna, mada se u drugim reginima koriste i mlade mahune za pripremanje jela.

Izgled graška

Grašak je biljka koja spada u jednogodišnje zeljaste biljke. Listovi su raspoređemo parno, a cvetovi su kod graška skupljeni u grozdastoj formi.

Koren ima vretenastu formu i može da ide u zemlji do dubine preko jedan metar ali večina korena se nalazi do dubine od 30cm.. Stabljike su dosta gole i slabije su pa iz tog razloga se povijaju, ali usled gušćeg sklopa se biljke međusobno oslanjaju jedna na drugu.

Visina se razlikuje od sorte do sorte graška, tako da ih ima koji su visoki oko 40cm  pa do onih visine 200cm. Takođe od toga koja je sorta u pitanju zavisi i koje će dužine biti mahune (od 4cm do 11cm dužine) i kojeg oblika.

Gajenje graška

Kao i većina mahunarki i grašak se treba gajiti u plodoredu tako da na istu njivu dolazi tek nakon četri godine. Za njega su dobre predkulture šećerna repa, krompir, strna žita i uljana repica, a on je dobra predkultura za veliki broj ratarskih i povrtarskih kultura jer ima kraći period vegetacije i ostavlja dosta azota u zemlji.

Setva graška se obavlja krajem novembra meseca i u tom slučaju se grašak bere se od polovine maja do polovine juna. Na taj način se pokazao se kao dobra predusev za za kasnije sejanje kupusnjača. Takođe setva graška može da se obavi u proleće, ali tu bude problem jer je blato u rano proleće, a kad se može saditi, to onda svi odrade. Tako da bude malo veća cena graška koji je posađen krajem novembra, pošto ranije stiže za prodaju.

Što se tiče načina setva graška može da se obavi pneumatskom sejalicom na razmak isti kao soja, a postoje preporuke da razmak između biljaka bude 7cm u redu. Na taj način se omogućava da se kasnije prođe sa traktorom kad treba obaviti preskanje ili kad se radi prihranjivanje biljke preko lista.

Dubina na koju se sadi je od 5 – 7 cm, mada se može čuti i pročitati da nije toliko obavezno pridržavati te dubine setve.

Ukoliko se seje stočni grašak, to je dobro raditi sejalicom za žito. Potrebno je samo neke lule zatvoriti da bi se dobio odgovarajući sklop na njivi kroz koji se posle lakše može proći traktorom.

Navodnjavanje graška je potrebno obaviti u situacijama kad ima malo padavina ili kad su one loše raspoređene tokom perioda vegetacije. Đubrenje se obavlja u periodu kad se radi setva graška, sa tim da su neke sorte osetljivije na preterano djubrenje sa stajnjakom.

Berba graška

Vreme za berbu graška se određuje tako što se prati stanje šećera u plodovima i kako teče proces njegovog prelaska u skrob. Za različite namene se bira drugi procenat šećera, pa se stoga razlikuje kada će se brati za upotrebu u svežemsatnju, kada za preradu smrzavanje, a kad za konzerviranje.

Veoma je bitno voditi računa o sklopu zasada i ujednačesnosti njegovog dozrevanja iz razloga što kombajn za berbu graška ima mogućnost da obere površinu od oko 20 hektara. Svako kašnjenje sa startom berbe vodi u to da se plodovi prebacuju u nižu klasu.

Nakon što se obere kombajnom, zrna od graška je potrebno u roku od par sati transportovati do hladnjače da se počne sa njihovom preradom.

Zaštita

Mora da se štiti od korova, bolesti, štetnih insekata i ptica. Pored ovih nabrojanih opasnosti za zasad graška tu ima još štetočina, kao što su na primer puževi. +Veoma je bitno da se ne gaji kao monokultura, već se na istom prostoru treba smenjivati sa drugim biljnim vrstama.

Bolesti graška:

• Plamenjača (Peronospora pisi )
• Palež na grašku (Ascochyta pisi) – pored ove vrste gljivica koja stvara probleme imaju još dve vrste koje prave veoma slične štete (Ascochyta pinodella, Ascochyta pinodes). Za ovu bolest se koristi još i naziv antraknoza graška.
• Rđa graškova (Uromyces pisi)

Štetni insekti koji nanose štetu grašku:

• Zelena graškova lisna vaš (Acyrthosiphon pisum)
• Graškov žižak (Bruchus pisorum)
• Crni graškov savijač (Laspeyresia nigricana)
• Pegavi graškov savijač (Laspeyresia dorsana)
• Sojin plamenac ( Etiella zinckenella )
• Pipe mahunarke (lat. Sitona spp.)
• Graškov trips (Kakothrips robustus)
• Graškova mušica (Contarinia pisi) – koristi se i naziv graškova muva.

Korišćenje graška

Za ljudsku ishranu se uglavnom koristi tako što se kuva i postoji veliki broj recepata u kojima se koristi. Veoma je zdravo povrće što ga čini dostano popularnijim, u današnje vreme se dosta traži i onaj iz organske proizvodnje.

Stočni grašak kao alternativa kojom se delimično može zameniti sojina sačma u ishrani stoke. Ima dosta dobre prednosti (stabilno rađanje, kraću vegetaciju) a može da se koristi u nekoliko formi: zrno, masa za silažu, zeleno krmivo ili kao zeleno đubrivo)

Tema na poljoinfo forumu:

• Setva graška u jesen
• Stočni grašak