Graškov žižak ( Bruchus pisorum ) je štetočina koja nanosi štetu na grašku. On se može hraniti na većem broju biljaka, ali kompletan razvoj može da se obavi samo na zasadima pod graškom.

Odrasli insekti su dobri letači pa im nije problem da prelete veće udaljenosti dok nenađu parcelu sa ovom mahunarkom. Pre setve se može seme potpoiti u vodu ukoliko postoji sumnja da ima zaraženog semena. Ono koje je oštećeno na neki nakin, pa i od žižka će islivati na površinu i nije pogodno za sejanje.

Izgled graškovog žižka

Gaškov žižak je insekt koji naraste do 5 mm i tamne je boje, prošarano je svetlijim i tamnijim šarama. Telo odrasalog insekta je pokriveno sitnim dlačicama. Vrh stomaka se vidi jer su krila nešto kraća.

Jaje graškovog žižka je dužine 0,6 mm i može se povremeno videti i po nekoliko na jednoj mahuni.

Kada se izlegne larva bude svetlo žute boje. Tokom prvog stadijuma razvoja ima sitne noge na prednjem delu tela. U drugoj fazi razvoja se to pretrava u bradavice. Njih je uglavnom nemoguće videti jer se odmah ubušuju u zrna gde se dalje razvijaju.

ciklus razvoja graškovog žižka

slika preuzeta sa sajta life.illinois.edu

Ciklus razvoja

Graškov žišak je insekt koji se hrani raznim biljkama, ali se može razvijati samo na grašku. Zimu odrasli isekti provode među žitaricama, a kad otopli kreću se tražeći polja graška.Period njihovog izletanja se uglavnom poklapa sa cvetanjem graška.

Kad nađu polje sa grakom počnu se hraniti polenom i laticama cvetova, to im je signal da počnu sa parenjem i taman kad se počnu razvijati mlade mahune graška ženka je spremna da položi jaja. Ženka graškovog žižka prema nekim studijama može da položi do 600 jaja, mada je taj broj na terenu obično oko 200 jajašaca i u direknoj je vezi sa temperaturom.

Ovaj štetni insekt ima jednu generaciju godišnje, a da bi se u potpunosti razvili potrebno im je oko dva meseca. Najveći deo odraslih insekata prezimi u skladištima, ali jedan manji deo može ostati na polju i prezimiti ukopan u zemlju.

na biljki

slika pruzeta sa sajta arvalis-infos.fr

Šteta koju pravi

Ovaj štetni insekt najveće štete pravi na zrnima graška. Jači napadi se mogu očekivati samo u uslovima kada duži period bude toplije vreme koje pogoduje većem preživljavanju larvi.

Da bi se tačno odredilo da li postoji opasnost i kolikog je intenziteta obično se vrši pregled 100 mahuna. Štetu nastavlja u nekim slučajevima da pravi i kada je roba u skladištu i tad treba pregledati određeni broj zrna, najbolje je takođe 100.

Na žalost suzbijanje žiška koji napada grašak se ne može vršiti u skladištima. da bi se umanjila šteta preporuka je da se odmah nakon branja obavi zamrzavanje ili neki drugi način prerade graška.




Suzbijanje graškovog žižka

Da bi se sprečilo razmnožavanje graškovog žižka potrebno je izvršiti prskanje graška neposredno pre cvetanja i takođe nakon cvetanja (kada mahuna graška ima 1cm dužine). Kako je širok period u kojem ženeke mogu polagati jaja, preporučuje se da se tretman na grašku ponovi nakon desetak dana.

Nakon berbe, treba ukloniti žetvene ostatke sa polja i obraditi zemljište, da bi se uklonile biljke koje su zaostale nakon berbe. Ne treba koristiti zaraženo seme za setvu, a pri odabiru semena se raspitati o otpornosti hibrida. Poštovanje plodoreda je takođe mera koja pomaže pri suzbijanju ovoga štetnog insekta.

Posle berbe kad se grašak uskladišti uglavnom se ne preduzimaju nikakve dodatne mere zaštite na obranom grašku osim toga da se zamrzne ili obradi na drugi način. Čišćenje prostora gde će se skladištiti roba odmah nakon berbe bi trebalo biti obavljeno temeljno.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter