Pasuljev žižak ( Acanthoscelides obtectus ) je štetočina koja nanosi veliku štetu na pasulju, ali napada i druge mahunarke. Dodatni problem predstavlja to što je ovaj štetni insekt problem pravi i na poljima i u skladištima.

U našoj zemlji se pojavi tek nakon prvog svetskog rata. Broj generacija ovog insekta u našim krajevima se kreće od tri do četri tokom godine. Veliki problem predstavlja mogućnost da se larve tokom svog razvoja lako prebacuju iz zrna u zrno pasulja.

Odrasli pasuljev žižaj jeste dobar letač i može preći par kilometara u potrazi za polejm pasulja. Zbog toga se zaštita treba sprovoditi sinhronizovano na parcelama koje su udaljene par kilometara.

Izgled

Pasuljev žižak je smeđe boje, raznih smeđosivih nijansi, pokriven sa tamnijim smeđim šarama nepravilnog oblika. Oblik njihovog tela gledan odozgo ima oblik suze. Veličina im se kreće između 3.5 mm – 5 mm. Površina krila je pokrivena sitnijim dlačicama.

Larva ovoga žižka jeste bledožute boje i tokom prve faze razvoja mogu se videti noge koje sa njenim rastom se izgube. Takođe u kasnijoj fazi razvoja na telu se pojavljuju dlačice. Lutka je žuto-smeđe boje.

Ciklus razvoja

Pasuljev žižak zimu provodi u skladištima koja napušta kad temperatura pređe 15 °C. Kad počne zrenje mahuna pasulja, ženke pasuljevog žižka počinju na njima da polažu jaja.

Ženka za vreme života može da položi 70 jaja, a u zavisnosti od spoljne temperature razvoj gusenice može da traje od 30 pa sve do 80 dana. U slučajevima kad ženka jaja polaže u skladištumale gusenice u zrno pasulja rupu za ulazak buše na semenjači.

Larve psauljevog žižka se hrane unutar zrna pasulja tokom razvoja, a neposredno pre nego će se učauriti probuše izlaznu rupu. Nakon toga se vraćaju nazad u seme gde se učaure.

ciklus života pasuljevog žižka

slika preuzeta sa sajta life.illinois.edu

Suzbijanje pasuljevog žižka

Pasuljev žižak se može suzbijati uspešno i na poljima i u skladištima. Kada se priča o zaštiti pasulja u polju kao prva mera se primenjuje setva semena pasulja koje nije zaraženo. Larve prilikom boravka u zrnu pasulja ne oštete klicu, pa se dešava da i seme pasulja koje je zaraženo sa pasuljevim žižkom ima sasvim dobar rezultat prilikom nicanja.

Odrasli insekti ovog žižka su dobri letači i nije im problem da se lako premeštaju sa polja na polje tokom sezone čak i na većim rastojanjima. Tu bi trebalo posvetiti pažnju da se pasulj u jednom regionu seje ujednačeno i da ima isti ritam rasta.

pasuljev žižak u akciji

slika preuzeta sa sajta wikipedia.org

Sledeći korak pri zaštiti pasulja na polju jeste prskanje biljaka u periodu početka sazrevanja mahuna. Mahune pasulja bi bilo njbolje  sušiti u prostorijama ako je moguće, ali prostor svakako treba da bude dezinfekovan pre ostavljanja pasulja da se suši.

Prostor gde se smešta pasulj je potrebno par dana pre donošenja očistiti i dezifinkovati. Tek kada prođe nekoliko dana prostor se otvara i provetrava i u njega se unosi pasulj. Ukoliko su u pitanju manje količine pasulja koje su namenjene za upotrebu u domaćinstvu, on se može smestiti u zamrzivač na dva ili tri dana radi suzbijanja larvi.




Još jedna vrsta žižaka koje napadaju pasulj je:

  • Crni ( četvorotačkasti ) žižak – Callosobruchus maculatus

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter