Raštika (Brassica oleracea L. convar.acephala (DC.) Alef.) je ređe gajena kupusnjača, uglavnom se gaji u mediteranskom pojasu oko Sredozemnog mora.
Kako je u pitanju vrsta koja se manje gaji, dosta često se meša njen latinski naziv sa drugim retkim vrstama iz roda kupusa. P se tako može čuti i da se za nju koristi naziv Brassica oleracea var. viridis.
Kada je u pitanju njen uzgoj u starijim vremenima, u predelima uz Jadransko more su je nove vrste kupusnjača potisnule tek početkom dvadesetog veka. Poznata je još po lokalnim nazivima rašćika, lisnati kelj, raštan.
Izgled
Boja listova se pojavljuje u više nijansi zelena, a postoje varijeteti sa crvenkastim lišćem. Ta crvenkasta boja listova se može u nekim slučajevima pokazati kao tamno ljubičasta, pa skoro smeđa. Listovi koji rastu ne formiraju glavicu što je karakteristično za većinu drugih biljaka iz roda kupusnjača.
Cvetovi i semenke svojim izgledom su veoma slični kao kod ostalih biljaka iz roda kupusa. Raštika je biljka koja ima baš dosta različitih varijeteta kako po visini koja može ići od 0,5 m, pa sve do preko 2 m, tako i po obliku listova i njihovom položaju. Tako da imamo one sa listovima koji su ravni po svojoj ivici dok su druge sorte sa kovrdžavom ivicom.
slika sa wikipedia.org
Gajenje
Biljka raštika se gaji iz rasade koja se seje u februaru ili martu, a na polje se presađuje u aprilu mesecu. Drugi period je avgust mesec za sejanje radi proizvodnje rasada raštike, a bilke na njivu se presađuju početkom septembra.
Razmak između redova se ostavlja na 50 cm, dok se za biljke u jednom redu ostavlja 50 – 60cm. Inače nema neke spacijalne zahteve i uspeva u veoma oskudnim uslovima.
Biljke koje su posađene u drugoj polovini godine mogu se tokom zime ostaviti na polju i listovi da se beru prema potrebi. Podložno je bolestima i štetnim insektima koji napadaju i druge vrste kupusnjača, ali oni ne uspevaju napraviti preveliku štetu na njoj.
Berba i skladištenje
Biljka raštika se bere postepeno, uglavnom mladi listovi kako rastu, ali isključivo oni bočni na stabljici, nikako ne brati one iz središta biljke.. Kad biljka stasa, pre početak razvoja cvetova se mogu brati i mladi izboji koji su takođe veoma hranljivi.
Ako se gaji kao prolećna kultura, u periodu tokom leta se listovi koriste kao stočna hrana jer imaju slabiji kvalitet. Sa druge strane se biljke posejane u drugoj polovini godine mogu ostaviti na njivi tokom zime, kada usled dejstva niskih temperatura menja i njihov ukus te postaje malo slađi.
Listovi raštike se nakon berbe pakuju u vezice koje se odmah plasiraju na tržištu. Svaki imalo oštećen list ukloniti iz vezice, jer se tako umanjuje vrednost i ostalih listova koji se nalaze spakovani sa njim.
