Paradajz

Paradajz (Solanum lycopersicum) je povrće čiji su plodovi najčešće crveme boje. Kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka, a spada u porodicu Solanaceae. Naziva se još crveni patlidžan i rajčica.

Spada u veoma cenjene povrtarske kulture, gaji se dosta za upotrebu u svežem stanju ali i za prepradu. Potiče iz Južne Amerike, sa Anda se proširio u oblast Meksika gde se aktivno gajio. U Evropu su ga doneli Španski konkviskadori.

U poslednje vreme postaje popularna proizvodnja u plastenicima, jer se na taj način omogućava delimična kontrola uslova gajenja.

Izgled

Paradajz je višegodišnja biljka sa drvenastom stabljikom, ali se u poljoprivrednoj proizvodnji gaji isključivo kao jednogodišnja.  Stabljika od paradajza je načešće visine između 11 m i 3 m.  Listovi su najčešće dužine do 20cm i uglavnom su krupno nazubljeni po ivicama.

Cvetovi  kod paradajza su prečnika oko 2 cm i žute su boje, a grupišu se u grozdove od 2 do 10 cvetova paradajza.

Plodovi su zelene boje u početku razvoja, ali sazrevanjem dobijaju uglavnom izrazite boje. Na Evropskom tržištu je napopularniji plod crvene boje, ali postoje još neke boje. U poslednje vreme se sve češće mogu naći i paradjzi žute boje u ponudi.

Gajenje paradajza

Gajenje paradajza se obavlja u plodoredu, a preporuka je da on na istu parcelu dođe tek nakon 4 godine. Dobre predkulture su mladi luk, zelena salata, spanać i rotkvica. Kao povrće koje je loš izbor da se gaji pre paradajza se navode krompir, patlidžan i paprika.

Iako se paradajz može sejati direkno na njivi, ipak se uglavnom uvek pristupa prvo proizvodnji rasada paradajza, koji se tek nakon što se razvije sadi na mesto gde će rasti.

Proizvodnjom rasada se obezbeđuje bolji procenat semena koje će proklijati i moguć je razvoj paradajza u kontrolisanim uslovima koji mu odgovaraju. Tako da se rasadi na otvoreno kad se za to steknu uslovi. Na taj način sa presađivanjem rasada paradajza se omogućava da se plodovi na otvorenom mogu brati značajno ranije.

Rasad paradajza bi trebao da ima pet ili šest listova u periodu kad se vrši negovo presađivanje, a vreme od setve semena do tog perioda iznosi oko 60 dana.

Da bi se razvili prvi plodovi na paradajzu je potrebno da prođe oko 100 dana, što opet može biti manje ili više u zavisnosti od toga koja je sorta paradajza posejana.

Postoji više podela u proizvodnji paradajza koje se međusobno mogu preklapati. Prva je gajenje paradajza za industriju i gajenje paradajza za upotrebu u svežem stanju. Druga je podela na gajenje paradajza na otvorenom  i na gajenje paradajza u zatvorenom (plastenici i staklenici).

Na samo sazrevanje plodva utiče dužina trajanja dana. Kod nas je iz tog razloga teško uzgojiti plodove tokom novembra,decembra i januara. Od februara pa do oktobra svetlosti ima sasvim dovoljno za dozrevanje u plastenicima i staklenicima.

Navodnjavanje pri uzgoju paradajza je bitna stavka i treba povesti računa o njoj. Ukoliko se gaji za industriske potrebe ide upotreba velikih sistema za navodnjavanje. Međutim ukoliko se gaji na manjim površinama može se koristiti sistem kap po kap. Dobro se pokazala montaža crne folije sa ovim sistemom za navodnjavanje ispod nje.

Jedna od mera koja se koristi jeste zakidanje zaperaka – pinciranje. Tako de uklanjaju izdanci koji se razvijaju u pazuhu listova. Na taj način se biljka ne iscrpljuje preterano na razvoj zelene mase, a istovremeno se ostavlja dovoljno prostora za dobru provetrenost. Iz istog razloga se obavlja i uklanjanje donjih listova kada se biljka sasvim razvije.

Kada biljka dostigne željenu visinu, može se obaviti zakidanje vrha i tako zaustaviti njen dalji rast. To će omogućiti bolji razvoj plodova.

Na kraju ćemo spomenuti hidroponsku proizvodnju koja se koristi i na našim prostorima. Međutim gajenje biljaka bez prisustva zemlje,već samo u vodi i hranljivim materijama ima određene zahteve koje nije uvek baš lako ispuniti.

Bolesti i štetni insekti

Da bi se uzgoj paradajza obavljao bez većih problema trebalo bi poštovati plodored. Međutim priliko proizvodnje u zaštićenom prostoru to nije uvek moguće, pa se zato treba obaviti dezinfekcija zemljišta.

Od bolesti su prisutne: gljivična bolest rasada, plamenjača paradaza, crna pegavost, čađava plesan listova, siva pegavost, siva trulež, bela trulež, bakteriozna krastavost plodova i još neke virusne.

Od štetnih insekata koji prave probleme prisutni su: bela leptirasta vaš, crveni pauk, lisnate vaši, kalifornijski trips, pamukova sovica, gama sovica i moljac paradajza.

Berba i prerada

Postoji veliki broj sorti što omogućava gajenje paradajza tokom cele sezone. Berba prvo započinje u plastenicima gde se gaje plodovi za upotrebu u svežem stanju. Postepeno počinju dozrevati i ranije sorte na otvorenom i to je u najvećoj meri pristuno tokom avgusta meseca.

Kod sorti koje su namenjene za stonu upotrebu se selekcijom radilo na tome da plodovi dozrevaju postepeno u što dužem vremenskom periodu. Pravi trenutak za berbu se treba uskladiti sa tim koliko je udaljeno tržište gde će se roba prodavati. Ukoliko je u pitanju lokalna prodaja tad se beru zreli plodovi, a za neke udaljene pozicije se beru plodovi koji nisu u potpunosti dozreli.

Za potrebe mehanizovane berbe, kada se bere paradajz namenjen za industrisu preradu više pažnje je posvećeno da što više plodova ujednačeno dozori. Na taj način se omogućava mašinska berba. Pravi trenutak za početak mašinske berbe je kad je 75% plodova sazorilo.

Na kraju sezone ostaje određeni broj manjih plodova koji nisu dozreli i još uvek su zeleni. Oni se mogu upotrebiti za pripremanje zimnice i najčešće se ostavljaju u turšiju. Plodovi koji nisu dozreli u potpunosti, a imaju punu veličinu koja je tipična za tu sortu. Takvi plodovi se poređaju u plitku gajbu i među njih se mestimično rasporede zreli plodovi, jer se tako ubrzava dozrevanje.

Teme na poljoinfo foruma posvećene paradajzu.