Žitni žižak

Žitni žižak (Sitophilus zeamais) spada u štetočine skladišta, a osim štete na žitu, može da nanese štete na kukuruzu, pirinču, ječmu, zobi i kestenu.

Boja odraslih inseketa je od tamnosmeđe do crne i nemože da leti. Važna mera zaštite je čišćenje skladišta i tretiranje zaštitnim sredstvima pre unošenja novog roda. Lako se može razlikovati od drugih štetnih insekata zbog specifičnog izgleda glave.

Pored razvoja u zrnima može uspešno da se razvije i da živi u prekrupi, grizu i brašnu.

Izgled žitnog žižka

Žitni žižak u formi odraslog insekta je smeđe do tamno smeđe, skoro crne boje. Ovaj insekt nema mogućnost da leti, mada ima jedan par krila koja su u stvari  srasla.Telo je sa gornje strane prekriveno velikim brojem pravilono raspoređenih udubljenja.

Dužina je oko 4mm. Izgled glave je specifičan, jer je produžena u rilo, pa izgledom podseća na insekete surlaše.

Larva žitnog žižka je bele boje ima svijeno telo i jasno izrađenu glavu smeđe boje. Takođe larve nemaju noge.

Odrasla forma insekta loše podnosi temperature koje se kreću blizu  ili ispod nule, pa tako na temperaturi od -2°C uginu nakon 10 dana. Ovi štetni insekti mogu da se hrane i prekrupom, grizom ili u brašnu međutim tu nemaju mogućnost da se razmnožavaju.

Ciklus razvoja žitnog žižka

Ženke svoja jaja polažu u zrna u rupice koje pre toga izbuše, a potom tu rupu zakrpe sa tečnošću koju ispuste. Ovo zatvaranje rupe ujedno služi da bi druge ženke osetile miris smese sa kojom je zatvorena rupa od jajeta i da ne bi u isto zrno položile još jedno jaje. Izlazak larve iz jajeta zavisi od temperature i uglavnom ne traje duše od 20 dana, mada može biti gotov i za svega par dana.

Ženke polažu oko 150 jaja ( prema nekim izvorima u zavisnosti od uslova to može biti od 40 do 250 komada) i to tako da svako jaje bude smešteno u posebno zrno. Larve koje se izlegu unutar zrna svoj kompletan razvoj završavaju u tom zrnu.

Žitni žižak ima prosečno 6 generacije tokom godine, ali to zapravo zavisi od temperature koja bude. Tokom leta insekti obično žive oko 5 nedelja, a u hladnijem periodu se to može produžiti do 20 nedelja (5 meseci).

Suzbijanje i zaštita

Početak zaštite od žitnog žižka počinje se i pre nego se roba unosi u skladište. Za početak je potrebno izvršiti totalno čišćenje da se ukloni stariji rod, a potom se obavi dezinsekcija skladišta. Nakon smeštanja robe unutar skladišta periodično se pregleda unos i nakon toga se u skladu sa rezultatima pregleda postupa.

Neka granica je kad se na kilogramu zrna primete 4 odrasle jedinke, jer se za jednu koja se vidi računa da ih ima još 10 koje su unutar zrna. Kad se određena količina zrna izloži svetlosti, odrasli insekiti izlaze na površinu i tako se mogu primetiti.

Potapanjem određene količine zrna u vodu se mogu primetiti ona sa larvama unutra jer isplivaju na površinu, dok zrna bez larvi potonu na dno. Žitni žižak se suzbija isključivo registrovanim preparatima.

Kada je u pitanju nabavka radi upotrebe u domaćinstvu preporuke su da se kupovina obavi na pouzdanom mestu, da se kupuju manje količine koje će se odmah po donošenju kući smestiti na par sati u zamrzivač. Nakon toga se trebaju smestiti u staklene posude ili neke slične koje imaju siguran mehanizam za zatvaranje. U slučaju da u ostavi ipak primetite žižke, potrebno je sve povaditi, zaražene namernice baciti i ostavu detaljno očistiti.

Pored žitnog u skladištima su prisutni još kukuruzni žižak ( Sitophylus zeamais ) i pirinčani žižak (Sitophilius oryzae). Relativno su slični, kao i štete koje njihove larve prave pa može doći ponekad do teškoća pri tačnom utrđivanju o kojoj štetočini je tačno reč.