Crni luk (lat. Allium cepa) je dvogodišnja zeljasta biljka poznat pod imenima, crveni luk, kapula ili samo luk. Gaji se kao povrće i koristi se za pripremu raznih jela, salata i kao začin.

Pored upotrebe u ishrani, koristi se za pripremu lekova po narodnoj medicini. U izvesnoj meri se koristi i za pravljenje kozmetičkih preparata.

Pored upotrebe crnog luka u formi glavica koje se razvijaju na kraju sezone dosta često se koristi i kao mladi luk. Forma mladog luka je takva da se bere pre početka formiranja glavica, a na tržište se iznosi i prodaje u vezicama.

Izgled

Crni luk naraste od 15cm do 45cm. Listovi su zelene boje i rastu naizmenično u spljoštenom lepezastom povoju. Listovi su kod crnog luka šuplji cilindrični i prilično mesnati. Većina sorti ima delimično sploštene listove na poprečnom preseku.

Ispod osnove se nalazi plitak i razgranat koren, a posle prolećnog razvoja luk počinje gomilati rezervne materije u osnovi listova odmah iznad korena. Na taj način se formira glavica crnog luka.

Crni luk može biti raznih veličina, oblika, boja i ljutine. Dele se u dve grupe prema obliku glavice: okrugli i pogašasti (kod njih je glavica delimično spljoštena)

gomila crnog luka

Preuzeto sa sajta tapic.rs

Gajenje crnog luka

Crni luk iako je dvogodišnja biljka se gaji kao jednogodišnja i bere se u toku prve godine najčešće. Sadnja crnog luka se može obaviti sa arpadžikom ručno ili mašinski. Takođe se može setva obaviti semenom ili iz rasada.

Kiselost zemljišta na kojem se planira gajiti trebala bi biti pH 6,0-7,0. Neophodno je poštovanje plodoreda pri planiranju proizvodnje, tako da se luk na istu parcelu ponovo sadi tek nakon 4 godine.

Parcela gde se planira gajiti luk ne treba da se đubri sa stajskim đubrivom, nego je to đubrenje potrebno obaviti pred setvu kulture koju gajimo pre crnog luka. Odabir sorte luka koju ćemo posaditi je takođe bitan, jer nemaju sve sorte izgled koji dobro prolazi na tržištu.

Sadnja crnog luka

Sadnja crnog luka u proleće

Osnovna priprema zemljišta, duboko oranje se obavljaju u jesen, a sadnja crnog luka u proleće se obavlja čim vremenski uslovi to dozvole. Pre početka sejanja treba odraditi tanjiranje. Prilikom sadnje treba između redova luka ostaviti 15 do 30cm. Prilikom setve se može baciti i veštak ( veštačko đubrivo ).




Ukoliko se arpadžik posadi do početka marta meseca, berba se može očekivati u prosečnoj godini u drugoj polovini jula meseca.

Sadnja crnog luka u jesen

Duboko oranje i tanjiranje se obavljaju malo ranije da bi se zemlja mogla ostaviti da malo odmori. Sadnja crnog luka u jesen se uglavnom obavlja pomoću arpadžika. Prilikom kupovine arpadžika za sejanje treba obratiti pažnju da je seme dobrog kvaliteta i da je kalibrisano.

Zaštita od korova je veoma bitna jer se oni mogu brzo raširiti unutar rasada i u potpunosti zatvoriti luk, sprečavajući njegov normalan rast. Pošto se završi setva, a pre nego nikne luk moguće je obaviti prskanje sa nekim herbicidima koji će sprečiti da se u ranoj fazi razvoja pojave korovi.

kako izgleda crni luk na njivi

slika sa bopf.com

Zakorovljenost povećava opasnot od toga da se pojavi plamenjača luka usled zadržavanja velike vlage. Uklanjanjem korova se povećava provetrenost između listova luka, na taj način se smanjuje mogućnost od pojave plamenjače. Za savet oko toga koji se herbicidi mogu koristiti potrebno je posavetovati se sa stručnjacima.

Berba crnog luka počinje kada je 50% ili više biljaka polegne po zemlji. Što se tiče samog važenja luka iz zemlje ono može da se radi mašinski ili ručno. nakon berbe je potrebno glavice očistiti od zemlje i ostaviti ih da se prosuše pre smeštanja u skladište.

Gajenje crnog luka u plasteniku je veoma zgodno kada se planira dobijanje dobijanje mladog luka koji će se ponuditi tržištu što ranije u proleće. Sadnja crnog luka radi dobijanja mladog luka treba se može obaviti gušće unutar samog reda (5cm između biljaka, a 10cm između redova). Ovakva proizvodnja mladog luka može da se obavi pre početka proizvodnje paprike ili paradajza u plasteniku, čime se postiže bolje iskoriščenje zemljišta u plasteniku.

Sorte crnog luka

Ovde ćemo navesti neke od sorti, ali ne i sve koje imaju od crnog luka:

  • Jasenički žuti
  • Jasenički crveni
  • Bizet
  • Reddy
  • Majski srebrnjak
  • Red baron
  • Kupusinski jabučar
  • Holandski žuti
  • Centurion
  • Radar
  • Rocardo
  • Kosma
  • Elenka F-1
  • Konar F-1

Stare sorte crnog luka:

  • Živi oganj
  • Holandski
  • Nova kraljica
  • Golijat
  • Majdera

Štetočine i bolesti crnog luka

Jedna od osnovnih mera zaštite crnog luka jeste da se koristi kvalitetno seme ili arpadžik, poštovanje plodoreda. Redovnim pregledima se može na vreme uočiti problem u zasadu i može se na vreme delovati da bi se sprečila šteta.

Bolesti crnog luka

  • Plamenjača luka ( Peronospora de structor ) – jedna od najštetnijih bolesti crnog luka. Biljke zaražene zaostaju u razvoju i imaju jasna oštećenja na listovima. Glavice biljaka koje su u početnoj fazi bolesti, ako se uberu propadaju u skladištima. Plamenjača luka se od biloških metoda pod kontrolom drži poštovanjem plodoreda, a hemijskim sredstvima sa preparatima na bazi bakra.
  • Crna pegavost luka ( Alternaria porri )
  • Rđa luka ( Puccinia spp )
  • Trulež glavica i lisna pegavost luka ( Botrytis allii, B.squamosa, B. cinerea )
  • Bela trulež ( Sclerotium cepivorum )

Štetočine crnog luka

  • Lukova muva ( Hylemia antiqua ) – jeste veliki problem pri gajenju luka. Larve iz prve generacije se ubušuju u stablo mladog luka uništavajući kompletno biljku. Larve iz kasnijih generacija razvoja se ubušuju u glavice luka koje se razvijaju, ne mogu da izazovu sušenje biljke ali te glavice više nisu za tržište. Osim direkne štete koju pravi lukova muva, ona omogućuje pojavu gljivica u tunelima koje pravi larva i tako se izaziva truleš glavice crnog luka.
  • Lukova lisna buva ( Trioza brassicae )
  • Lukov surlaš ( Ceuth.orrynch.us saturalis )
  • Lukova buba ( Lilioceris merdigera )
  • Lukov moljac (Acrolepiopsis assectella )
  • Lisni miner luka ( Liriomyza cepae ) – ovaj štetni insekt pravi veće štete u zasadima crnog luka kad je proleće sa više kiše od proseka.
  • Minirajuća muva luka ( Napomyza gymnostoma ) – larve ovog štetnog insekta se uglavnom mogu naći u spoljačnim delovima glavice luka.

Korišćenje crnog luka

Najčešće se koriste glavice, ali je na ovim prostorima veoma popularno da se ubere u ranoj fazi uzgoja i da se tako služi uz obroke kao salata. U tom slučaju ga zovemo mladi luk.

Crni luk se posle branja suši i skladišti i prodaje tako u ostatku godine. U skorije vreme se i na našim prostorima pojavilo to  da se suši i melje i nakon toga prodaje kao crni luk u prahu (sušeni crni luk).

Teme na poljoinfo forumu vezane za crni luk:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook5Share on Google+3Tweet about this on Twitter

Leave a Reply