Pšenica

Pšenica (Triticum spp.) je jednogodišnja biljka i spada u žitarice.Danas se koristi u raznim oblastima: od mlinarstva, preko prehrambene do farmaceutske industrije. Ova kultura je najznačajnija za čoveka i najčešće se koristi u ishrani. Zbog toga je oko četvrtine obradivih površina na planeti zasejano ovom žitaricom.

Počela je da se gaji na području današnje Jugoistočne Turske, u periodu od 8 000 godina pre nove ere. Zahvaljujući dobroj selekciji u startu, brzo se dobila biljka koja malo teže odvaja semenke s stabljike. To je bila jedna od najvažnijih razlika od divljih sorti od kojih je stvorena pčenica, a te divlje sorte su pri najmanjem radu sa stabljikama odbacivali seme. Zahvaljujući selekciji u ranom periodu je bilo moguće kositi i transportovati pšenicu, bez velikog gubitka semena.

Izgled pšenice

Pšenica u visinu može narasti do 120 cm, stabljika je šuplja iznutra. Listovi su kod pšenice uski i dugački. On se sastoji od liske i rukavca, između kojih rastu jezičak i ušice. Liska pšenice je duga, trakasta, a najrazvijeniji listovi su u gornjem i srednjem delu biljke. Veoma je važno održavati zdravima zastavicu i gornji list, jer su oni najznačajniji za formiranje prinosa.

Njeno stablo je cilindričnog oblika i sastavljeno od segmenata, između kojih se nalazi koleno. Ona je šuplja iznutra i ima sposobnost busanja. Danas se u uzgoju ove kulture prednost imaju sorte pšenice koje imaju kratke stabljike, jer su daleko otpornije na poleganje.

Na vrhu stabljike se nalazi više cvetova složenih u klasić. On se sastoji od vretena, koje je člankovitog oblika. Svaki klas se sastoji od vretenaca, dve pleve i cvetova. Broj cvetova može biti od 20 do 100 i oplođuju se pomoću vetra. Postoji više od sto kultivisanih sorti pšenice, tako da su razvijene za svaku regiju posebne vrste, pa čak i za proizvode.

Plod pšenice je njeno zrno i u zavisnosti od sorte može biti sitno, srednje ili krupno. U svakom klasu se u proseku nalazi od 30 do 40 zrna, a njihova masa je oko 45 grama.

Pšenica se takođe može podeliti još na ozime sorte i na na jare sorte. Ozime sorte pšenice se seju u jesen i u proleće su već dobro izbokorene i spremne za dalji razvoj. Jare sorte pšenice se seju u toku proleća i onde idu uglavnom na parcele koje se iz nekog razloga nisu stigle pripremiti u optimalnom jesenjom roku za setvu.

Fenofaze strnih žita:

1. Kariopsis (suvo seme)
2. Pojava prvog lista
3. Do 3 lista razvijeno
4. Početak bokorenja
5. Sredina bokorenja
6. Kraj bokorenja
7. Početak vlatanja
8. Drugo kolence vidljivo
9. Pojava zastavičara
10. Zastavičar potpuno razvijen
11. Vidljivo prvo osje
12. Početak klasanja
13. Cvetanje i razviće plodova

Gajenje pšenice

Obrada zemlje i njena priprema za gajenje pšenice vrši se plitkim oranjem ili dubokim tanjiranjem. Posle toga je potrebno obaviti i oranje na punu dubinu i uneti osnovnu količinu mineralnog gnojiva. Dubina obrade tla zavisi od samog zemljišta i vremenskih uslova, a najčešće se radi o dubini od 25 cm.

Savetuje se i dopunsko pripremanje tla, pod čime se podrazumeva tanjiranje, drljanje i upotrebu setvospremača. Na taj način se stvara usitnjen površinski sloj zemljišta i istovremeno se u tlo ubacuje početna količina mineralnog đubriva. Ovo je ujedno i preventiva od pojave korova, jer će se vlaga koncentrisati u nižim delovima tla.

Pšenica treba sejati u plodoredu, mada u specijalnim situacijama može da se obavi ponovljena setva, za redom dve godine. Ali ako se radi ponovljena setva nikako se ne treba sejati ista sorta pšenice. Ova kultura ne podnosi gajenje u monokulturi, jer se tako povećava opasnost od razvoja raznih bolesti.

Pri odabiru semena pšenice voditi računa da se dobro uklopi u naše planove. Kao dobri pedusevi koji idu pre pšenice se računaju oni koji se ranije skidaju sa njive i na taj način omogućavaju da se priprema u jesen i setva nakon toga obave na kvalitetan način i na vreme. Za tu svrhu, najbolji su kukuruz, zatim zrnaste mahunarke kao što su: pasulj, soja i grašak, kao i krmno bilje: suncokret, uljana repica i šećerna repa i sl.

Đubrenje pšenice je dosta složen posao i on obuhvata biranje adekvatne količine gnojiva, pravilan odnos između dodataka kao i pravilno raspoređivanje po zemljištu. Za prinos od 6 tona po hektaru potrebno je obezbediti 150 do 180 kg azota, oko 100 kilograma fosfor pentoksida (P2O5) i do 200 kg kalijum oksida.

Prilikom osnovne obrade za pšenicu plug pri oranju treba da ulazi na dubinu od oko 20cm.  Ukoliko je pre pšenica na toj njivi bila posejana detelina, preporuka je da se obave dva oranja ili jedno, ali sa predplužnikom. Setva pšenice bi trebala da se obavi u toku oktobra meseca.

Može da se seje i nakon toga perioda do polovine novembra, ali je to veoma rizično jer se ne zna da li će stići da se u potpunosti ubokori i na taj način dočeka spremna zimu. Međuredni razmak prilikom setve pšenice treba biti oko 12 cm, a seme se polaže na dubinu od 3 cm do 5 cm.

Kada pšenica dođe u period prelaza iz voštane u punu zrelost semena počinje žetva. U tom periodu bi vlažnost semena trebala biti ispod 18%.

Odabir sorte pšenice koju ćemo gajiti

• period setve – ozime ili jare sorte pšenice
• biološke osobine – kvalitet sorte pšenice

prinosne sorte – loš kvalitet hleba, visok prinos ;

hlebne sorte – kvalitetan hleb, osrednji prinos ;

sorte poboljšivači – vrlo dobar kvalitet hleba, niski prinosi

• ekonomski aspekti – različita cena za ove tri sorte
• organizacioni elementi – poželjno je da se gaji više različitih sorti (da ne stignu sve u isto vreme) jer se na taj način produžava optimalni rok setve i žetve, kao i prihranjivanje u različitim periodima

Štetočine i bolesti pšenice

Pšenica je osetljiva kultura kojoj brojni insekti mogu dosta naškoditi. Zato je važno na vreme prepoznati i uočiti njihovo prisustvo i reagovati adekvatnim merama suzbijanja. Štetnici pšenice su:

insekti – žitni pivac (Anisoplia spp), ražena mušica (Contarinaia tritici), žitna stenica (Eurigaster maura), sedlasta mušica (Haprlodiplosis equestris), pšenični trips (Haplotrips tritici), žitna pijavica (Lema melanopus), žitna vaš (Macrosiphum avenae), žitna muva (Phorbia genitalis), crvena mušica (Sitodiplosis mosellana) i žitni bauljar (Zabrus tenebriodes).

glodari – poljski miš (Apodemis agrarius) i hrčak (Cricetus cricetus).

Najbolja zaštita protiv insekata jeste upotreba insekticida na bazi cipermetrina ili alfa-cipermetrina. Po potrebi, preparate je moguće mešati jedne sa drugim, ukoliko se radi o većem napadu insekata. Rešenja protiv glodara koji prave štetu jeste posipanje rupa i otvora sa rodenticidom. Veći deo zaštite obavljaju njihovi prirodni neprijatelji, a to su pre svega ptice grabljivice.

Bolesti pšenice koje se mogu javiti usled delovanja nekih štetočina ili mikroorganizama su:

crna rđa (Pucinia graminis tritici) – najčešće i najrasprostranjenije oboljenje. Može da izazove epidemiju na usevima.

pepelnica (Erysiphe graminis) – redovno se javlja svake godine, nekad u većoj a ponekad u manjoj meri. Prepoznatljiva po sivo-belim navlakama koje se formiraju na listovima i stablu. Pšenica nije otporna na nju, ali ne izaziva velike štete i smanjuje prinos do 10%.

pegavost lista i stabljike (Septoria) – napada useve koji su već oslabljeni. Simptomi su slični oštećenjima koji se javljaju usled jakog vetra i prolećnih mrazeva. Može da prouzrokuje značajne štete, pogotovo u godinama kada ova kultura doživi veći stres.

Za suzbijanje bolesti pšenice potrebno je koristiti adekvatne preparate – fungicide, koji su bazirani na epoksikaonazolu i tiofanat-metila.

Žetva pšenice

Ukoliko se vrši jednofazna žetva pšenice, onda se ona obavlja kombajnima. U tom slučaju, gubici u prinosu su svedeni na minimum. Uslovi za žetvu se stvaraju kada je vlažnost zrna 20%, mada se oni moraju dodatno isušivati veštačkim putem.

Neki poljoprivrednici ne primenjuju ovu metodu, pa čekaju da vlažnost dođe na nekih 13 posto. Kada se vrši žetva pšenice, prosečan prinos po hektaru je od 5,5 tona na više. Gubici se javljaju prilikom osipanja zrna, prilikom nepravilnog sečenja klasova i zbog prosipanja pšenice u elevatoru.

 Teme vezane za pšenicu na poljoinfo forumu