Malina

Malina (lat. Rubus idaeus) je biljka iz porodice ruža. Na našim prostorima veoma dobro uspeva, a jedna od velikih prednosti je to što već u trećoj godini malina počinje daaje pun rod, za razliku od velike većine ostalih voćki. U nekim krajevima se za nju koristi naziv himber.

Osnovni način branja malina je ručno što zahteva angažovanje velikog broja radnika u sezoni. To dovodi do povećavanja troškova, a da bi se oni smanjili aktivno se radi na razvoju mehanizacije za branje maline i unapređivanju takvih mašina.

Na našim prostorima je uzgoj uglavnom se odvijao u brdskim krajevima, ali zahvaljujući dolasku novih sorti i tehnika uzgoja sve više se gaji i u ravničarskim krajevima.

Izgled maline

Maline rastu kao žbun i uobičajno je da budu visine između 2 i 2,5 m. Cvetovi su bele boje, a plodovi su uglavnom crvene boje (mada se mogu naći i maline sa drugom bojom ploda koje se polako pojavljuju na tržištu, pa sada imamo žute ili crne maline).

Plodovi maline imaju karakterističan i prijatan ukus. Plod po obliku veoma podseća na plod kupine. Višegodišnja je biljka, stablo je zeljasto, ali bude zadebljano. Listovi mogu da imaju od 3 do 7 listića i složeni su, imaju dlačice po svojoj površini.

Sorte malina se dele na dva tipa: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Dvorodne sorte rađaju u jesen prve godine pri vrhu izdanaka i naredne druge godine redovno rađaju. Jednorodne maline rađaju samo u toku druge godine razvoja.

Da bi se izbegao žbunasti izgled koji bi otežavao branje potrebno je obaviti orezivanje maline prilikom gajenja, jer se na taj način dobija pravilnija forma koja se lakše može obrati.

– slika preuzeta sa poljoinfo foruma

Gajenje malina

U divljini maline rastu po šumama pa su navikle na svežinu i hladnije uslove za rast usled hlada koje pravi drveće. Pitome sorte malina iz tog razloga najbolje uspevaju na brežuljkastom terenu gde je nadmorska visina između 400 i 800 metara. U poslednjih par decenija se radi na tome da se razviju nove sorte koje će biti više prilagođene da rastu na nižim nadmorskim visinama. Međutim tu efekti suše budu više izraženi i pa iz tog razloga dolazi u pojedinim godinama do izuzetno lošeg roda.

Kako brdoviti predeli imaju dosta razlika u sastavu zemljišta gde pri vrhu zemljišta bude zemlja rastresita, a pri osnovi brdra i dolinama bude nabijena, preporučuje se podizanje više podeljenih parcela na tom prostoru, a ne jedne velike. Na taj način se i obrada zemljišta kasnije može prilagoditi na bolji način.

Poželjno je da se pre nego počne gajenje malina obavi uzorkovanje zemljišta i njegova analiza. Maline najbolje uspevaju ukoliko je kiselost zemljišta pH 5,5-6.5, pa ako te vrdnosti prilikom analize značajno odstupaju potrebno je zemljište obradom dovesti u odgovarajuće stanje. Ukoliko je parcela gde se planira saditi malina zakorovljena previše, može se odraditi tretiranje nekim totalnim herbicidom pre početka radova.

Potom je potrebno odraditi djubrenje malinjaka sa organskim đubrivom koje se potom zaorava. Tada se može odraditi i nivelisanje zemljišta ako je potrebno. Količina pregorelog stajnjaka koja se preporučuje jeste 10 tona po hektaru, a nakon toga je potrebno da se obavi duboko oranje na dubini od 30 do 40cm.

Sadnice koje se nabavljaju trebaju biti kvalitetne i iz rasadnika koji  izdaje sertifikat. Treba znati da sadnice maline najčešće proizvode na tri načina: iz kulture tkiva, iz staklenika i na otvorenom polju. Sadnice proizvedene kulturom tkiva imaju najmanju mogućnost da dođu zarađene virusima.

Sadnju maline je bolje obaviti u jesenjem periodu kao i kod većine voća , nego kada se to radi u proleće. Kod maline je ovo još više izraženo pošto se sadi u brdskim krajevima uglavnom, gde se mrazevi mogu javljati i u prolećnim mesecima. Za sadnju malina u jesen zemljište je potrebno pripremiti tokom septembra ili do polovine oktobra meseca.Ukoliko se sadnja malina obavlja u proleće krajnji rok je polovina marta meseca, a kao što smo spomenuli tada problem mogu predstavljati pozni mrazevi..

Sadnice maline se postavljaju u rovove ili jame  koji su iskopani pre toga tako da razmak između sadnica bude oko 25cm (mada se za neke sorte maline preporučuje i veći razmak). Što se tiče razmaka izmešu redova u malinjaku oni mogu biti različiti, od 2,2m do 2,7m. Ukoliko se kopaju pojedinačne jame za sajnu njihova dimenzija bi trebala biti 20 x 20 cm. Selecija sadnica maline se obavlja prilikom polaganja u zemlju, odstanjuju se slabije biljke i one sa suvim korenom.

Pred polaganje u zemlju sadnicama je potrebno skratiti koren na dužinu od 15cm, ali paziti da se ne oštete pupoljci ukoliko postoje na njemu. Nakon sadnje se obavi umereno zalivanje biljaka, može i prihrana sa manjom količinom veštačkog đubriva i sve biljke se skrate do zemlje da se ukloni stari deo biljke ). Sadnji treba posvetiti pažnju je je to najbitniji deo kada je u pitanju gajenje malina.

Berba maline može da se obavlja ručno ili mašinski uz pomoć masina za branje malina. Ručna berba je kod nas najviše rasprostranjena jer se malina bere za upotrebu celih plodova i konfiguracija zemljišta gde se nalazi većina malinjaka ne odgovara kombajnima za malinu. Uz pomoć mehanizacije se uglavnom obavlja berba za industrisku upotrebu maline. Malina ne dozreva u isto vreme i berba maline se obavlja u više navrata što može u nekim slučajevima da traje i oko 40 dana, mada se najčešće završi za manje od 30 dana.

Maline se u većini slučajeva  na ovim prostorima nakon berbe prodaju hladnjačarima, mada se u poslednje vreme i malinari trude da naprave komore za hlađenje kod sebe jer se tako može izbeći ucenjivanje od nakupaca. Malina se nakon berbe prvo prohlađuje na temperaturu oko 0 °C, potom ide na duboko zamrzavanje gde su temperature od -35 do -45 °C posle čega se malina čuva na temperaturama od -18 do -20 °C. Kada se malina otkravi mora brzo da se iskoristi.

Orezivanje maline

Malina se gaji u jednom zasadu od 12 do 15 godina, a tokom tog perioda je potrebno obavljati rezidbu na kvalitetan način. Ona nema drvenasto stablo i zato je orezivanje maline drugačije nego kod ostalih voćaka.

Sa orezivanjem se kreće odmah nakon sađenja maline u zemlju. To smo već spominjali, biljka se skraćuje skoro do zemlje da se ukloni stari deo biljke. Ovako se umesto rasta i cvetanja malina prisiljava da potera nove izdanke iz krena biljke.

Orezivanje maline se ne radi više u toj prvoj godine nego se pušta da izdanci slobodno narastu. Najčešće iz jednog korena izbiju 3 ili 4 izdanka maline. Kako se kod nas malina ozbiljnije gaji uglavnom u špaliru, pisaćemo o tome.

Tokom druge godine rasta malina prilikom rezdbe se na jedan dužni meter u špaliru ostavi se obično 6 mladica, a ostale se uklanjaju. Ovde izvršiti selekciju, uklanjati one izdanke koji se granaju i koji su lošiji. Zatim se izdanci povezuju za žicu u špaliru i  skraćuju se tako da iznad žice ostanu dva pupoljka.

Rezidba malina se obavlja i u proleće sve do juna meseca, to se naziva rezidba na zeleno. U tom periodu se uklanjaju svi izdanci iz zemlje i to obično kad su dužine oko 15cm. Ovo orezivanje maline počinje u rano proleće i potrebno ga je nekoliko puta ponoviti do juna meseca. Oni izdanci koji izbiju iz zemlje nakon toga se ostave jer će se od njih birati rodne grane za sledeću godinu.

Orezivanje maline se obavlja i nakon završetka berbe, kada se odsecaju svi izdanci koji su rađali te godine. Kada se odseku, potrebno ih je sakupiti i izneti iz malinjaka te spaliti da bi se suzbile bolesti i štetočine (kao na primer gljivica Didimella applanata). U tom periodu se uklanjaju i od mladih izdanaka oni koji su se polomili, koji su se počeli granati ili iz nekog razloga ne izgledaju dobro.

Grubo bi se orezivanje maline moglo podeliti u dve faze: prva kada se uklanjaju mladi izboji iz korena u proleće i druga kada se uklanjau izdanci koji su te godine dali rod.

Gajenje maline je nemoguće bez pravilne razidbe. Ovde su navedene neke osnovne stvari, ali ih treba prilagoditi terenu gde se nalazi zasad maline i prema koje se sorte maline gaje. Od te dve navedene stavke zavise specifičnosti za svaki malinjak, a na malinaru je da nađe kroz praktičan rad najbolje rešenje.

Sorte malina

Na tržištu se može naći veliki izbor malina, pri čemu treba voditi računa za koje vremenske uslove je rađena selekcija i za koju nadmosrsku visinu. Takođe se kod nekih sorti malina radila selekcija da bi se povećala otpornost prema virusnim zarazama. Gajenje malina je posao koji traje više od 10 godina sa jednim zasadom i zato treba dobro razmisliti koje bi nam sorte maline najviše odgovarale jer naknadno menajnje sorte nije ni lako ni jeftino.

Postoji podela malina prema bojama ploda pa tako imamo 4 vrste sorti malina: crvena malina, purpurna malina, crna malina, žuta malina.

Crvene i purpurne sorte malina:

• Vilamet (Willamette)
• Gradina
• Kanbi (Canby)
• Heritidž (Heritage)
• Memot (Mammoth)
• Sodus
• Miker (Meeker)
• Malahat
• Polana

Sorte malina sa crnom bojom plodova:

• Bristol
• Blak hok (Black Hawk)
• Kamberlend (Cumberland)

Sorte malina sa žutom bojom plodova:

• Folgould (Fall Gold)

Pored ove podele sorti malina, postoji podela i prema tome jesu li jednorodne ili dvorodne. Svaka od ovih grupa se posle dodatno deli prema vremenu zrenja na rane, srednje i kasne.

Jednorodne maline su: Prelud, Kenbi (Canby), Vilamet (Willamette), Leo, Glen Moj (Gren moy), Glen Empl (Gren ample), Miker (Mekeer) Oktavia (Octavia), Tulamin (Tulameen), Čilivak (Chilliwack)

Dvorodne sorte malina su: Autumn Bliss, Karolina, Heritidž (Heritage), Karolina (Carolina), Autumn Britten, Fallgold, Džoan Skvajer, Zeva jesenja, Polka, Himbo-Top, Ljuljin (Ljulin).

Masina za branje malina

Kako je se povećavao broj malinjaka na našim prostorima pojavili su se problemi sa nalaženjem radne snage i sa porastom cena prilikom berbe. Masina za branje malina se nametnula koa neko logično rešenje, međutim plodovi maline i sam malinjak su postavili dosta problema koje je trebalo rešiti. Na tržištu se može naći više različitih modela, međutim za neke bi se moglo reći da nisu baš preterano efikasni.

Postoje dva osnovna principa na koji ove mašine rade: skidanje plodova vazdušnim strujanjem  i skidanje plodova maline vibracijama. Kombajni za berbu seu ugllavnom samohodni, međutim ima i modela za koje je predviđeno da ih vuče traktor. Pored podele kako će se kretati i konstrukcija masina za branje malina može biti veoma različita, pa imaju modeli koji beru malinu koja je vezana u špalir, ali i oni koju beru malinu koja slobodno raste.

Razne su i dimenzije koje trebaju među redovima malina i kreću se od 1,8m, pa sve do mašina kojima treba međuredni razmak od najmanje 3m. Takođe postoje i ograničenja kod svake koliko špalir može maksimalno biti visok da bi se berba mogla obaviti sa mašinom.

Bolesti i štetočine u malinjaku

Kao bolesti koje se mogu pojaviti na malinjaku se spominju plesni antraknoza i didimela. Imaju tri glavna termina za prskanje: pre nego krene vegetacija, pre samoga cvetanja i nakon perioda vegitacije.

Od bolesti još su prisutne:

• Sušenje izdanaka maline (Leptosphaeria coniothyrium)
• Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi)
• Rđa lista i stabla kupine (Phragmidium violaceum)
• Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata)

Postoji više štetnih insekata koji nanose štetu u malinjaku, pa ćemo ovde da nabrojimo neke:

• Obični paučinar – grinja (Tetranychus urticae). Ovaj štetu nanosi tako što se hrani na naličju lista maline. Pored maline može da opstane još na velikom broju biljaka, pa je potrebno redovno proveravati zasade maline da nije došlo do širenja ovog insekta.
• Malinin korebus (Coroebus rubi) polaže svojaj jaja u jednogodišnjim izbojcima i oni se jasno mogu prepoznati početkom sledeće godine.
• Velika malinina vaš (Amphorophora idaei) ne izaziva kovrdžavost lišća pa je malo teže uočiti njihovo prisustvo, međutim problem koji prave jeste prenošenje više vrsta virusa prilikom hranjenja na malinama.
• Malinin prstenar (Agrilus aurichalceus) u vidu larve provodi zimu u izboju maline, što se u proleće lako prepoznaje po deformacijama na izboju koji se na tom mestu lako lomi.
• Malinin i jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) je insek kod kojeg samo odrasle deinke prave problem na malinjaku, hraneći se mladim lišćem i cvetovima.
• Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracilis) pravi karakterističnu štetu, jer se na listovima pojavljuju žute fleke koje se na licu lista ispupče nakon nekog vremena i list propada.
• Malinina buba (Byturus tomentosus) se početkom godine hrane cvetovima trešnje i višnje, a pojavom cveta maline prelaze na njega, a cvetovi se nakon toga suše.
• Malinina mušica (Resseliella theobaldi) larve ovih mušica se hrane na jednogodišnjim i dvogodišnjim izdancima nanoseći štetu, u tunelima koje su prokopale mogu da se pojave gljivične infekcije što prouzrokuje dodatnu štetu.
• Malinina mušica galica (Lasioptera rubi) nanosi štetu tako što se larve hrane unutar izbojaka preko zime, a ti izbojci se mogu preoznati na osnovu deformacija i iskrivljenosti.
• Malinin moljac (Incurvaria rubiella) je insekt čije se larve (gusenice) smeštaju u pupolcima cvetova i tako nanose štetu na malinjaku.
  
• Malinin staklokrilac (Bembecia hylaeformis)
• Malinin smotavac (Notocelia udmanniana) se hrani mladim lišćem, a pored štete na malinama može napraviti i štetu na kupinama.
• Mala malinina vaš (Aphis idaei)
• Majski gundelj (Melolontha melolontha) poznat još kao i običan gundelj, štetu najviše prave njegove larve u toku druge i treće godine razvoja hraneći se podzemnim delovima biljke.
  

Gajenje malina zahteva veliku angažovanost tokom cele godine, da bi se ostvarili kvalitetni rezultati. Možda je nivo obaveza tokom zime manji, ali obaveze koje postoje u tom periodu se ne bi trebale preskakati (ovde mislim na biloško suzbijanje nekih štetnih insekata uklanjanjem zaraženih biljaka). Sa strane kada se gleda deluje kao da ima mnogo posla kada je berba, ali u stvari tokom perioda vegetacije uvek ima posla u malinjaku.

Teme na poljoinfo forumu u kojima se piše o malini