Pasulj (Phaseolus vulgaris) je jedna od najčešće gajenih povrtarskih kultura na našim prostorima. U pitanju je jednogodišnja biljka iz roda mahunarki.
Poreklom je iz Amerike i stigao je u Evropu zajedno sa kukuruzom i krompirom. U tom periodu je bio dostupan samo u formi kao biljka puzavica, a tek naknadnom selekcijom su razvijene sorte koje ne trebaju potporu da bi rasle.
Za gajenje pasulja je veoma bitno da se ispoštuje plodored, jer ako bi se gajio kao monokultura vrlo bi brzo došlo da problema sa bolestima.
Sadržaj
Izgled
Biljka pasulj može biti veoma šarenolika po izgledu pa se deli u dve grupe prema visini, prva je niski sa visinom od oko 60 cm, dok je druga grupa puzavica koja treba potporu da bi rasla i ide u visinu i do preko 130 cm. Postoji određeni broj sorti sa visinom između ove dve.
Listovi su veoma slični bez obzira na vrste pasulja i podeljeni su na tri manja ovalna listića. Cvetovi su u osnovi dužine 1 cm, boja im je izvorno bilja ružičasta što se i donas zadržalo, ali imaju varijacije od skoro bele pa sve do ljubičastih.
Zrna pasulja mogu biti različitih veličina i boja, nalaze se smeštene u mahunama čija dužina varira od vrste između 6 cm pa sve do 20 cm. Za mahune je karakteristično da su delimično povijene, dok sama zrna imaju bubrežast izgled.
Gajenje
Uzgoj pasulja treba biti organizovan tako da se ispoštuje plodored tako da na istu parcelu dođe tek nakon četri ili pet godina. Strna žita su dobra predkultura za njega, mada i svaka druga koja se đubri stajnjakom Nakon njega njiva je spremna za proizvodnju većeg broja kultura pošto na njegovom korenu žive bakterije koje spadaju u grupu azotfiksatore (zahvaljujući njima azot se grupiše i zadržava u zemljištu).
Osnovna obrada zemljišta počinje u jesen sa dubokim oranjem (oko 30 cm), a brazda se zatvara tek u proleće. Predsetvena priprema se obavlja pomoći setvospremača. Mada postoji mogućnost setve pasulja koji raste kao puzavica sa potpornjem, ta opcija se sve manje koristi. Uglavnom su zastupljene sorte nisko rasta, njih još nazivaju i čučavci.
Seme pasulja može biti tretirano sa preparatom koji sadrži bakterije Rh. phaseoli koje imaju osobinu da prihvataju azot iz okolnog zemljišta i grupišu ga u blizini korena. Seme pasulja se može tretirati i sa većim količinama od preporučenih jer ne postoji nikakva smetnja, a to je potrebno obaviti neposredno pred setvu.
Sama setva se obavlja mehanizovano u periodu kad je temperatura zemljišta dostigla prosek od 10 °C. Taj period na našim prostorima se poklapa sa polovinom aprila meseca, mada se u praksi pokazalo da krupnije sorte pasulja treba sejati malo kasnije. Dubina polaganja semena je 4 cm, sa tim da treba obratiti pažnju na sortu i vlažnost vazduha pa eventualno izvršiti korekcije.
Kada je u pitanju gajenje pasulja međuredni razmak se ostavlja na 50cm, dok razmak među biljkama u redu bi trebao biti 5 cm.
Kultiviranje radi uništavanja korova se obično obavljaju tri puta, a vreme za prvo je obično dve nedelje nakon nicanja i ta mera se ne radi nakon cvetanja.. Ovo je osnovna mera da se obavi zaštita pasulja od korova.
Navodnjavanje je potrebno raditi kad su sušni periodu da bi se omogućilo dobro nalivanje zrna.
Zaštita pasulja
Problem se može javiti tokom rasta, ali i kasnije nakon berbe kad se pasulj uskladišti.
Kad su u pitanju bolesti koje napadaju pasulj prvo trebamo spomenuti Antraknoza (Colletotrichum lindemuthianum) kao najopasniju: međutim probleme pri gajenju mogu napraviti i Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus), Siva trulež (Botrytis cinerea), Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum), Oreolna pegavost lišća (Pseudomonas syringae pvphaseolicola), Obična plamenjača (Xanthomonas campestris pv. phaseoli).
Ovde takođe treba spomenuti i virusna oboljenja: virus običnog mozaika, virus žutog mozaika, virus južnog mozaika, virus nekroze duvana na pasulju. Postoje još neki virusi koji se mogu proširiti na pasulju i napraviti štete ali u manjem obimu.
Štetni insekti koji ugrožavaju uskladišteni pasulj su pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus) i graškov žižak (Bruchus pisorum). Prilikom rasta biljke na njoj se mogu pojaviti biljne vaši, ali one ne predstavljaju ozbiljniju pretnju za razvoj biljke.
Vrste
Postoji veliki broj vrsta pasulja od čega je na našim prostorima zastupljeno oko 40. Da bi se olakšalo snalaženje postoji nekoliko podela i to uglavnom prema veličini i boji zrna. Tačne agrotehničke mere koje će se primenjivati za gajenje pasulja dosta zavise od veličine semena koje koristite.
Prema veličini zrna imamo
krupno zrno:
- rozalija
- tetovac
- panonski tetovac
srednje zrno:
- panonski gradištanac
- zlatko
- galeb
- dvadesetica
- slavonski žutozeleni
- maksa
sitno zrno
- beli
- žuti
- belko
- balkan
Berba i skladištenje
Niske sorte pasulja se bere kad biljka izgubio deo listova, jer tada nastupa tehnička zrelost. Branje može da se obavlja ručno ili pomoću kombajna koji je za to namenjen i to najbolje u jutarnjim časovima.
Visoke sorte pasulja se beru i ostavljaju radi sušenja, pošto mahune pri vrhu biljke ne budu zrele. Ukoliko se berba obavlja ručno na biljkama tad se treba obavljati u nekoliko prolaza, sa tim da proces branja počinje na delovima koji su bliži zemlji.
Kada se završi gajenje pasulja, potrebno je obezbediti kvalitetne uslove da se sačuva uskladišten. Pre svega prostoriju gde će se čuvati treba dobro očistiti i dezinsikovati da bi se uništili žižci ako još uvek postoje. čak i kada se prostor očisti a pasulj koji se donese bude propisno zaštićen potrebno je povremeno obaviti kontrole stanja. Opasnost predstavljaju insekti koji se sklanjaju sa parcela gde se uzgajao pasulj, koji u tom periodu traže mesto gde bi prezimeli.
Teme na poljoinfo forumu
