Blitva

Blitva (Beta vulgaris subsp. vulgaris) je vrsta povrće kod kojega se plodom smatraju listovi. To je dvogodišnja biljka koja se uglavnom gaji kao jednogodišnja. Za ovo povrće se koristi još i latinski naziv Beta vulgaris ssp. cicla L.

Listovi se za ishranu pripremaju popuš spanaća, dok se lisne drške mogu pripremati kao špargla. Jako mladi listovi kada se uberu se mogu koristiti za ishranu u sirovom stanju kao salata. Listovi se beru tokom kompletnog ciklusa rasta biljke, jednostavnim podbiranjem listova sa strane koji dostignu određenu veličinu.

Izgled

Biljka blitva ima listove zelene boje koji po svojim ivicama mogu imati crvenu nijansu kod nekih sorti. Ovo isto važi i za lisne drške koje su uglavnom zelene, ali ih ima i crvenih.

Postoje dva varijeteta blitve od kojih prvi ima listove koji su okruglasti i rastu na kratkim drškama, dok kod drugog varijeteta se razvija duža lisna drška (rebrasta). Tokom prve godine rasta se razvija samo lisna rozeta, dok se u drugoj godini razvija cvetna drška.

Koren se razvija tako da prodire u dublje slojeve zemljišta, što je korisna situacija u periodu kada nastupi sušni period.

Gajenje

Veoma je bitno ispoštovati gajenje u plodoredu, tako da se ne gaji na istom mestu ni nakon tri godine. Takođe ne treba ih saditi na mesto gde su se prethodne godine gajile cvekla, biljke iz roda kupusa, lukovi i zelena salata.

Najčešće se setva blitve obavlja direktno u zemljište na dubinu od oko 3 cm, tako da se ostavi međuredni razmak od 40 cm. Kada biljke malo izrastu blitva se proređuje tako da se ostavlja razmak između biljaka u redu na oko 25 cm.

Vreme sejanja je načešće u aprilu mesecu, mada može biti u kasnijim mesecima što omogućava da berba počne kasnije i traje duže u jesen. Radi berbe u kasnijem jesenjem periodu se može posaditi u plastenicima tokom avgusta meseca. To je dobra stvar kada treba iskoristiti zemljište radi smene povrća a i da ne stoji prazan plastenik.

Način koji se ređe primenjujena našim prostorima jeste metoda sa presađivanjem. U ovom slučaju setva blitve se obavlja na zaštićenom prostoru gde u delimično kontrolisanim uslovima mlade biljke se bolje razvijaju. Kada se na biljkama razvije oko 5 listova vrši se presađivanje na stalnu poziciju (blitva tada ima visinu od oko 15 cm). Ona spada u povrće koje dosta dobro podnosi presađivanje.

Đubrenje se obično vrši pred setvu većim delom u sklopu osnovne obrade zemljišta, ali se blitva dodatno prihranjuje veštačkim đubrivima kada ima 6 – 7 listova. Ukoliko se zasad navodnjava listovi će biti sočniji. Takođe navodnjavanjem se popravlja i kondicija biljaka koje slabe usled stalnog podbiranja listova tokom sezone.

Od bolesti najveće štete mogu napraviti plamenjače koje se javljaju u periodima odgovarajuće vlažnosti i temperature. Šteta od nje može biti značajnija ukoliko se blitva nalazi posejana u gustom sklopu.

Berba i skladištenje

Branje blitve se obavlja tokom cele sezone branjem spoljnih listova blitve kada oni dostignu odgovarajuću veličinu. Ovo je obično u periodu oko dva meseca nakon setve. Ne treba nikako pustiti listove da prerastu, jer tada ogrube i imaju malo lošiji ukus.

Kada se beru mlade biljke, mogu da se kompletne vade  iz zemlje, pa da im se nakon toga uklanja koren. Pri ovakom načinu berbe je potrebno ukloniti spoljne listove ako su oštećeni.

Biljka blitva spada u povrće koje se uglavnom plasira u lokalu jer ne podnosi duži transport. Osnovna prepreka za duže čuvanje jeste velika površina listova preko kojih se brzog gubi vlaga i oni ubrzano počinju da izgledaju lošije. Listovi se pakuju u vezice koje obično sadrže od 10 – 15 listova.

Tema na poljoinfo forumu:

• Blitva