Uljana repica (lat. Brassica napus) je industrijska biljka.  Seme se koristi za proizvodnju prehrambenog ulja, ali i za biodizel. U proseku 1 hektar zasejane uljane repice može dati 400 litara biodizela.

Najveći proizvođači su u zemljama Evropske Unije, SAD, Kanadai  Kina. U Indiji hibridna uljane repica čini 13% posejanih površina. Prema nekim istraživanjima iz SAD-a, ova hibridna uljana repica je bila treći glavni izvor biljnog ulja 2000. godine, iza soje i palme uljarice (Elaeis guineensis).

Ova uljana repica je drugi svjetski glavni izvor proteinske hrane iako čini tek petinu proizvodnje soje, prvog glavnog izvora proteinske hrane. U Evropi gaji se takođe  i kao krmno bilje, i to za ishranu stike u svežem stanju. Koristi se i za silažu. Ostaci nakon berbe i obrade uljane repice se koriste za krmne smeše. Koristi se i u ratarstvu za zeleno đubrenje, kao i za setvu u plodoredu između pšenice i kukuruza.

izgled cveta uljane repice

Zahtevi uljane repice prema zemljištu

Uljana repica dobro uspeva na mnogim tipovima zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i karbonatnim zemljištima, srednjeg mehaničkog sastava, neutralne reakcije, koja nisu sklona formiranju pokorice. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali dobro prozračenim i plodnim zemljištima. Prilikom razmišljanja o nekom zemljištu za setvu uljane repice, važno je da parcela dobro uređena, povoljnog vodno-vazdušnog režima. Koren uljane repice traži više kiseonika nego koren žitarica.

Prikaz osnovnih delova uljane repice

Za pravilan rast i razvoj biljke glavni koren repice mora imati mogućnost da duboko prodire u zemljište i zato joj ne odgovaraju teška, zbijena i zemljišta sa nepropusnim podoraničnim slojem zbog njihove loše dreniranosti. Slično kao i suncokret, na lakšim zemljištima, manje plodnosti, daje rentabilnije prinose od drugih ratarskih useva. Repica se može uspešno gajiti u brdsko-planinskim regionima do nadmorske visine od 750m, a dosta je tolerantna i na pH vrednost zemljišta. Uspešno se može gajiti na kiselim (pH 5,5) i alkalnim zemljištima (pH 8,5), ali joj najviše odgovaraju neutralna do slabo alkalna zemljišta (pH 6,6-7,6).

Plodored

Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja štetočina i bolesti. Ne treba je gajiti ni iza, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer ih napadaju iste bolesti i štetočine. Parcele koje su jako zakorovljene gorušicom takođe nisu pogodne za gajenje uljane repice(vlo teška borba protiv gorušice u usevu uljane repice).

Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta. Obzirom da se uljana repica seje rano s jeseni izbor preduseva njije veliki. Najbolji predusevi su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine. U našim reonima gajenja pšenica je najčesći predusev. Uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobar za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.

izgled polja zasejanog uljanom repicom

Gajenje uljane repice

Ako se uljana repica seje nakon strnina, obavlja se u dva navrata. Neposredno nakon žetve preduseva potrebno je obaviti ljuštenje strništa na 10 do 12 cm dubine, a početkom avgusta ore se na punu dubinu od 20 do 30 cm dubine što zavisi od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište.




Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu jer se time olakšava predsetvene priprema. Ukoliko se brazde ostave otvorene na težim žemljištima mogu se stvoriti grudve koje je nemoguće bez većih padavina razbiti pa je kvalitetna predsetvena priprema na takvim zemljištima nemoguća.

Berba uljane repice se može pokazati kao problematična jer je dug period dozrevanja mahuna, a one koje prve sazore lako pucaju. žetva treba da počne kad se lišće počne sušiti, a mahune da dobijaju smeđu nijansu. Dosta često se koristi desikacija herbicidima da bi se na silu prekinula vegetacija i ujednačio proces sazrevanja uljane repice. Posle žetve uljane repice je najčešće potrebno odraditi sušenje semena.

Repičina pipa (Ceutorhynchus assimilis)

 





Leave a Reply