Proso (Panicum miliaceum) je žitarica koja spada u grupu koja ne sadrži gluten. Na ovim prostorima je poznata kao hrana za ptice, a u poslednje vreme sve više zastupljena u ljudskoj ishrani.
Proso je počeo da se gaji dosta davno, u Kini se računa da je to bilo oko 6 000 godina pre nove ere. Međutim uspeli su i na drugim prostorima da ga pripitome, što znači da su ljudi rano prepoznali njegov potencijal.
Može da se gaji kao drugi usev na njivi, tada se seje u maju ili junu. Takođe je dobra da se koristi cela biljka u svežem ili suvom stanju prilikom ishrane stoke.
Izgled
Proso u visinu može da naraste do 120cm, ali se kao neka prosečna visina najčešće uzima 100 cm. U pitanju je jednogodišnja biljka.
Semenke rastu grupisane tako da podsećaju na grozdove. Seme je veličine 2 – 3 milimetra a boja semenki prosa bude od svetložute do tamnosmeđe boje.
slika pruzeta sa sajta cfans.umn.edu
Gajenje prosa
Proso se seje krajem aprila meseca, a kada se proso seje kao postrna kultura onda se to obavi krajem juna. Ukoliko je zemljište čisto preporučuje se širokoredna sadnja sa razmakom od oko 50 cm, na taj način je omogućena kasnija međuredna obrada. Na zakorovljenim parcelama se obično seje na razmak od oko 13 cm. Dubina na kojoj se polaže seme prosa je oko 2,5 cm.
Posle setve prosa je preporuka da se obavi valjanje zemljišta. takođe je neophodno tretiranje sa herbicidima u toku rasta. Od svih žitarica proso ima najmanje zahteve za vlagom u zemlji i dosta dobro podnosi sušu. Berba prosa je relativno zahtevna pošto sazreva nesrazmerno od vrha grozda sa semenom prema dnu.
Ukoliko se berba obavlja iz jednog prolaza, preporuka je da se obavi kada je sredina grozda sa semenom u fazi druge polovine voštane zrelosti. Postoji preporuka da se žetva prosa obavi iz dva prolaza, što zahteva dodatan posao ali i daje bolje rezultate na kraju.
Brzina obrtanja vretena u hederu treba biti sporija nego pri berbi pšenice. neka preporučena jeste 850 obrtaja u minuti.
slika preuzeta sa sajta millets.wordpress.com
Korišćenje
Proso se koristi kao hrana za stoku, ali zahteva da bude pomešan sa drugim žitaricama. Takođe je veoma popularan da se koristi kao hrana za ptice gde se ostvaruje veća dobit pre svega zahvaljujući tome što se pakuje u manjim pakovanjima.
U ljudskoj ishrani se proso sve više koristi, pre svega kao zdrava hrana i ima dodatnu vrednost jer ne sadrži gluten. Dodatna prednost je što ima blago sladak ukus kada se sprema i to bez nekih dodataka.
Ljudi koji imaju problema sa radom štitne žlezde bi trebali da oprezno koriste proso u ishrani jer sadrži goitrogene materije. One u prevelikim količinama dovode do ograničenja pri usvajanju joda u ljudski organizam.
Tema na poljoinfo forumu:
