Plastenik

Plastenik je prostor namenjen gajenju biljaka u delimično kontrolisanim ili u potpunosti kontrolisanim uslovima. U takvim prostorima se najčešće gaje povrtarske kulture ali se dosta upotrebljavaju u hortikulturi i voćarstvu.

Postoji veći broj tipova konstrukcija i načina montaže plastenika. Bitni momenti su da je povremeno potrebno koristiti mrežu za zasenu radi smanjivanja temperature leti i da je lako obezbediti provetravanje.

Plastenici mogu da budu sa grejanje ili bez njega, jer postoje povrtarske kulture koje se mogu gajiti zimi i bez grejanja.

Tipovi plastenika na osnovu visine:

• niski tuneli – oni su niska forma i jednostavne su konstrukcije, u njima se ne koriste nikakvi načini grejanja. Uglavnom se koriste za proizvodnju rasada i češće za predsezonsku proizvodnju. Oni su visine od 30 do 60cm, a njihova širina je od 50 – 130cm. Postavlaju se u različitim dužinama, obično oko 40m mada se navodi na pojedinim mestima da mogu biti i do 200 metara. Za konstrukciju se koriste obično  PVC cevi koje se lučno raspoređuju na 1m rastojanja. Za pokrivanje se koriste folija ili agrotekstil, koji se sa čela postavljaju u zemlju (ukopavaju). U zavisnosti od pravca postavljanja niskog tunela trudimo se da sa severne strane folija bude fiksirana, nasuprot tome folija je na južnoj strani je pokretna da bi se olakšalo provetravanje.

• poluvisoki tuneli  – su nešto između, visina im je između 70 i 90cm, širina im može biti do 3m. Retko se na prave duži od 20 metara. Veoma su specifični i relativno se retko sreću na ovim prostorima.
• visoki tuneli – se načešće sreću i na njih se najčešće misli kada se priča o plastenicima, visina im je od 1,8m do 3,6m. Što se tiče širine plastenika to je od 4,5 do 7,5 metara. U dužinu se prave do 15m do 50m, postoje i duži od toga samo se retko sreću. Pored PVC cevi koje se koriste za konstrukciju tako što se savijaju, najviše se koriste metalni profili (cevi) koji se takođe lučno savijaju. Folija koja se postavlja preko visokih tunela može biti jednoslojna ili dvoslojna, sa tim da je prednost da se pri korišćenju dvoslojne folije može naduvati vazduh između folija i tako napraviti vazdužni džep koji dobro utiče na termoregulaciju.

• savremeni plastenici – ovaj tip plastenika se odlikuje velikim visinama koje mogu ići do 6m u visinu i sa druge strane kvalitetnim sistemima za grejanje. Njihova visina im pruže dobre mogućnosti za maksimalno korišćenje biljaka koje zahtevaju dobru visinu. Od materijala za njihovu konstrukciju uglavnom se koriste aluminujumske cevi. Dosta se radi na tome da se poslovi i praćenje kompletnog stanja što je moguće više automatizuju, što se postiže primenom savremenih tehnologija.

Podela plastenika po širini:

• plastenici sa jednim brodom
• plastenici sa više brodova

Načini izgradnje plastenika

Kada se odlučite za proizvodnju u plasteniku jedno od prvih pitanja je da li kupiti gotov plastenik ili plastenik uradi sam. Ovu dilemu ne možemo rešiti ukoliko ne razmotrimo stvari vezane za planiranu proizvodnju. Stvari koje treba uzeti u obzir jeste vrsta biljaka koje ćemo gajiti, koliko dugo planiramo da koristimo plastenik, da li ćemo ga grejati, koje su cene materijala i koje su cene gotovih rešenja, da li će podloga u plasteniku bti zemlja ili neko složenije rešenje. To se sve na kraju mora svesti na nivo  koji se uklapa u budžet koji smo namenili za pravljenje plastenika.

Za niske tunele, poluniske tunele i tunelski tip plastenika manjih dimenzija poslove i sami možemo da odradimo. Ukoliko planiramo proizvodnju na većoj površini i sa većim stepenom automatizacije tada je najbolje da se obrati stručnjacima koji se bave proizvodnjom plastenika.

Nakon donošenja odluke o tome kakav tip plastenika ćemo praviti potrebno je otići na lokaciju gde smo mislili da ga napravimo da bi se odredio njegov položaj. Položaj plastenika zahteva da on može da primi što više sunčeve svetlosti, a to se postiže postavljanjem u pravcu istok-zapad.

Matalnu konstrukciju plastenika je potrebno dobro zaštititi pre postavljanje folije, pa i nakon toga dobro održavati da bi se otklonili uticaji vlage iz vazduha, vlašnosti i hemiskih sretstava sa kojima će se vršiti prskanje. Svi navedeni uticaji dovode do pojave korozije koja oštećuje konstrukciju a može i foliju da ošteti. Jedna od većih opasnosti za naročito za uradi sam plastenike jeste kada padne obilniji sneg, gde pod teretom se znadesiti da se iskrivi konstrukcija.

Folije za plastenike su posebna oblast koja je opširna i o kojoj smo pisali na ovom sajtu. Prilikom odabira treba voditi računa o debljini, njenom sastavu i svojstvima. Neke folije mogu da spreče stvaranje kondeza pri vrhu plastenika, druge su otpornije na lepljenje prašine ( prašina koja se nahvata na foliju sa unutrašnje strane sprešava prolaz sunčeve svetlosti  u dovoljnoj meri).