Čvorak (Sturnus vulgaris) je ptica koja nanosi velike štete u voćnjacima i vinogradima. Kada plodovi sazore pojavljuju se u velikim jatima i za kratko vreme nanesu veliku štetu. On je još poznat kao i evropski čvorak, a na ovim prostorima je prisutan i ružičasti čvorak (Sturnus roseus) koji ne predstavlja toliku pretnju po poljoprivredne proizvode.

Treba znati da je čvorak zaštićena vrsta ptica u Srbiji, a ružičasti čvorak strogo zaštićena vrsta ptica u Srbiji.

Velika su napast kada je u pitanju trešnja i u vinogradima kad zri grožđe. Jedini način da se zaštite plodovi jeste da se čvorci zastraše da nebi prilazili.

Kako izgleda čvorak

kako izgleda čvorak

slika sa sajta nestwatch.org

Dužina tela kod ove ptice je oko 20cm. Težina odrasle ptice je oko 75 grama. Od kosova se mogu razlikovati po tome što imaju kraći rep i manjih su dimenzija. Boja perja je tamno smeđa sa prelivanjem na metalno zelenu nijansu. Vrhovi perja su kod čvorka bele boje. Razlike između izgleda mužjaka i ženke su minimalne, jedino što je ženka neznatno sitnija.

Poznati su po njihovoj ptičijoj pesmi, a u stanju su da nauče i oponašaju zvukove iz njihove okoline. To ide do te mere da mogu naučiti oponašati pseći lavež. Ishrana im se uglavnom sastoji od leptira, skakavaca, moljaca i drugih insekata, kao i od bobica voća u grožđa.

Kljun je uzak i dugačak, leti je žute boje dok je zimi tamniji, skoro crne. Boja nogu je kod ove ptice ružičasto crvena.

Kako izgleda ružičasti čvorak

pruzeto sa  erdelyinimrod.ro

Na slici iznad se nalazi ružičasti čvorak, koji ne predstavlja toliku opasnost za vinograde kao običan čvorak.

Kako rasterati čvorke

Čvorci se u jesenjem periodu skupljaju u jata i spremaju se za selidbu u severne krajeve Afrike. Taj period se nekako poklopi sa vremenom kada zori grožđe. Kako je zaštićena ptica lov na njih nije dozvoljen, mada je i upitno kakvi se rezultati mogu postići ako je u pitanju jato od više stotina ptica, a vinograd se prostire na par desetina hektara.

Mreže za zasenu su se pokazale kao efikasne za manje površine, gde je u pitanju kupovina polovnih mreža koje su povrtari zamenuli novima na svojim plastenicima. Ovo je zapravo i najefikasnije rešenje samo je problem što se može primeniti na manjim površinama.

Postoji čitav niz pomagala koja se mogu postaviti u vinograde da bi se čvorci odvratili od ideje da pristupe. To mogu biti nailonske trakeživih boja, balonu punjeni helijumom, rashodovani CD-ovi okačeni na kanape ili neka strašila.

Postoji još mogućnosti za zastrašivanje, ali je problem što se price posle par dana priviknu na prisustvo toga što ih treba uplašiti. Onda se treba obaviti zamena sa nekim drugim rešenjem.




Pored tih vizuelnij sistema za plašenje čvoraka, veoma su popularni i oni koji plaše sa zvukom. U nekom ranijem periodu su to bili propanski topovi koji su postizali dosta dobre rezultate, a u novije vreme su to razne sirene koje ispuštaju frekvencije zvuka koje ne odgovaraju čvorcima. Da bi se sa zvukovima izbeglo privikavanje čvoraka, postoje oscilacije kako se tiče jačine tako i vremenskoh perioda u kojem se ponavljaju.

Jedna od kombinacija vizuelno zvučnih efekata koja je jeftinija jeste vretrenjača. Ne treba biti prevelikih dimenzija, krilca trebaju biti napravljena u živim bojama i uz to se montira mala lopatica koja pogonjena vetrenjačom lupa.

Tema na forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook2Share on Google+0Tweet about this on Twitter