Plodored

Plodored je način da se smenjivanjem kultura koje se gaje iz godine u godinu na istom prostoru sačuva ravnoteža zemljišta u što većoj meri. Suprotno od plodoreda jeste monokultura, gajenje jedne kulture dve ili više godina na istom prostoru.

Gajenje biljaka u monokulturi za rezultat može imati konstantno izvlačenje istih mineralnih materija iz zemljišta i mogućnost da se na istom prostoru umnožie bolesti i štetni insekti u većoj meri nego je to uobičajno..

Plodored se primenjuje u ratarstvu, povrtarstvu, plasteniku i organskoj poljoprivredi. Mada se zasnivaju na principu smene biljnih vrsta, svaki od ovih plodoreda ima i svoje specifičnosti.

Plodored u ratarstvu

U poslednje je vreme postalo u ratarskoj proizvodnji neophodno poštovati promene ratarskih kultura svake godine. Štetni insekti su problem, a neki od njih su se neki pojavili u poslednje vreme (na primer Žitni bauljar (Zabrus tenebrioides) ili Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)). Oni  su opasna pretnja za proizvodnju u monokulturi i nameću plodored u ratarstvu kao neophodnost.

Pri izradi redosleda sadnje za plodored u ratarstvu je potrebno voditi računa da se smenjuju kulture koje zahtevaju pliću obradu zemlje sa onima koje zahtevaju dublju obradu zemlje. Pri tome je veoma bitno da se biljke koje napadaju iste bolesti i štetni insekti ne sade uzastopni, već da se među vremenom njihovog gajenja napravi vremenski razmak.

Spisak dobrih preduseva za rataske kulture može biti od velike pomoći za plodored u ratarstvu. Odabir prave ratarske kulture treba uvek prilagoditi situaciji na terenu.

• Pšenica – kao dobri predusevi su grašak, soja, lucerka, suncokret i kukuruz.
• Soja – strna žita i kukuruz su dobri predusevi.
• Kukuruz – dobre predkulture se grašak, soja i strna žita.
• Suncokret – kukuruz i stna žita se preporučuju, jer nemaju iste bolesti kao suncokret.
• Šećerna repa -kao dobar predusev za nju su pšenica i druga strna žita.

Neke od ratarskih kultura imaju potrebu da se na istu parcelu sade tek nakon 4 ili 5 godina pa i o tome treba voditi računa pri izradi plana za plodored. Takođe je potrebno voditi računa i o tome kada se neke kulture skidaju (beru) sa parcele da bi se ostavilo dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta za sledeću ratarsku kulturu.

Obično se smenjuju ratarske kulture sa dubokim korenovim sistemom sa onika koji imaju manje razvijen koren, takođe se smenjuju biljke koje se sade u gustom sklopu sa biljkama koje se gaje u reem sklopu zasada. Smenjujus e korenate ratarske kulture sa lisnatima.

Kod izradi redosleda treba pratiti i trenutnu situaciju na tržištu, pa tome treba prilagoditi ratarsku kulturu koju ćemo posejati u toku sledeće sezone. Ne treba se strogo držati plodoreda koji je napravljen, ali nikako ne treba ga ni odbacivati jer je to sastavni deo kada je u pitanju dobra ratarska praksa.

Plodored u povrtarstvu

Kada je u pitanju gajenje povrća treba obratiti pažnju da se smena povrtarskih kultura može obaviti i dva ili tri puta tokom jedne godine. Plodored u povrtarstvu omogućuje manji nivo pojave bolesti, štetnih insekata i korova. Svako povrće ima neke biljne vrste nakon kojih dobro napreduje, ali ima i one nakon kojih slabije napreduje.

Navešćemo ovde neke kulture koje su dobri predusevi za povrće, a to može biti polazna tačka za plodored u povrtarstvu:

• Luk – lubenica, krastavac, paradajz
• Paradajz – tikvice, mahunarke, korenasto povrće
• Kupusnjače – paprika, krompir, paradajz, luk
• Krompir – korenasto povrće
• Paprika – tikvice, mahunarke, korenasto povrće
• Korenasto povrće – mahunarke, paprika, paradajz
• Krastavci – krompir, paprika, lubenica
• Mahunarke – paprika, tikvica, kukusnjače

Da bi malo pojasnili široku grupu mahunarki (leguminoza), ovde ćemo navesti one koje se najčešće gaje kod nas: Bamija (Abelmoschus esculentus), Bob (Vicia faba, maior), Boranija (Phaseolus vulgaris L.), Grašak (Pisum sativum), Kikiriki (Arachis hypogaea), Leblebija (Cicer arietinum) Pasulj (Phaseoli legument), Sočivo (Lens culinaris), Soja (Glycine hispida).

Da bi se uspešno organizovao plodored u povrtarstvu potrebno je da se poznaju potrebe nekih biljnih grupa prema hranljivim elementima. Lisnate biljke (karfiola, brokoli, salata, kupus, kelj) zahtevaju više od ostalog povrće dosta azota u zemljištu. Korenaste biljke (krompir, luk, repa, šargarepa, beli luk, rotkvica) imaju potrebu da u zemljištu bude dosta kalijuma da bi se uspešno i dobro razvijale. Povrće ploda (krastavci, patlidžan, paradajz, dinje, bundeve, dinje, paprika) treba da ima dovoljno fosfora i kalcijuma.

Plodored u plasteniku

Ovo se direkno nslanja na sve što smo napisali u delu o povrću, međutim plodored u plasteniku je ograničen brojem polja zbog ograničenog prostora i načina proizvodnje. Taj nedostatak se može nadoknaditi većim brojem biljaka koje će se gajiti u plastenicima tokom jedne sezone. U redovnoj proizvodnji povrća se mogu uglavnom na jednom mestu gajiti dve kulture tokom sezone. Taj broj zahvaljujuću kontrolisanim uslovima koji postoje u plasteniku se može povećati.

Da bi se to moglo na kvalitetan način organizovati, valjalo bi svakih nekoliko godina odraditi uzorkovanje zemljišta i kad se dobiju rezultati preduzeti mere da se stanje dovede u ravnotežu. To je glavna razlika u odnosu na redovnu proizvodnju jer kada se koristi plodored u plasteniku, teško se može isključivo smenom biljnih vrsta sačuvati struktura zemljišta, jer se neke biljke ne gaje u plasteniku.

Razmatranje plodoreda se uglavnom odnosi na situaciju kada se povrće u plasteniku proizvodi na zemlji, što je na našim prostorima najčešći slučaj. Ukoliko se biljke gaje na supstratu ili hidrponski, tada nema potrebe da se radi plodored u plasteniku.

Mada može delovati primamljivo zbog dobrih cena ipak se ne preporučuje gajenje jedne vrste u monokulturi dugi niz godina. To će dovesti do iscrpljivanja zemljišta i do povećane opasnosti od bolesti i štetnih insekata.

Plodored u ekološkoj proizvodnji

Kako se u organskoj poljoprivredi ne mogu koristiti hemijska sredstva, to zahteva određene razlike u odnosu na redovno gajenje poljoprivrednih kultura. Prema nekim izvorima se navodi podatak da plodored u organskoj proizvodnji može da za 70% smanji broj bolesti i štetnih insekata. Ovde pored poštovanja plodoreda, treba pažnju obratiti i koje se biljke sade jedna do druge jer i to dosta utiče.

Pri redovnoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda se dobri rezultati mogu postići sa sistemom od 4 polja. Međutim kada je u pitanju plodored u ekološkoj proizvodnji broj polja treba biti veći pa postoje preporuke da to bude i do 10 polja na kojima će se smenjivati kulture. Ovo je dosta lako izvesti pri gajenju povrća, ali se oko proizvodnje ratarskih kultura treba dosta potruditi da se napravi kvalitetan raspored na većem broju polja.

Pored mogućnosti smene kultura koje se gaje, veći broj polja pod različitim kulturama smanjuje mogućnost da se dospe u finasiske probleme ako jedna kultura zakaže. Takođe se pri organskoj proizvodni preporučuje gajenje uzrodica, biljaka koje se sade između redova i omogućavaju da se bolje iskoristi zemljište. Može se u gušćem sklopu koristiti i združena setva, gde se biljke koje gusto rastu međusobno pomešaju prilikom setve.

Jedna od načina ze smenu bilja tokom plodoreda jeste da se naizmenično sade biljke koje vežu azot u zemlji i nakon toga one koje ga koriste. Ovo je ošte pravilo, koje se više koristi u povrtarskoj i plasteničkoj proizvodnji, ali je takođe bitno i kada je u pitanju plodored u ekološkoj proizvodnji.

Veoma bitna stavka za organsku proizvodnju su krmne biljke (grahirice, facelija, razne vrste ljuljeva, stočni grašak, stočni kelj) i leguminoze (pasulj, grašak, sočivo). Za leguminoze se još koristi naziv mahunarke. Ove biljke bi trebale da pokrivaju oko 30% zemljišta koje se koristi u sistemu plodoreda u svakom trenutku.

One se sade u dosta gustom sklopu, na taj način se popravlja prisustvo azota, suzbijaju se korovske biljke i smanjuje broj štetočina. Većina ovih biljaka se koristi kao stočna hrana, što se uklapa u koncept održive poljoprivrede.