Kupusni buvači

Kupusni buvači (Phyllotreta spp) su insekti koji su verovatno najveći neprijatelj mladih biljki kupusa. Oni nagrizaju listove u vidu rupica, a ako se na vreme ne uklone mogu da naprave velike štete. Probleme uzrokuju samo odrasle jedinke, dok su larve manje opasne.

Preporuka je da se radi suzbijanje ovih štetnih insekata radi zaštite kupusa kad se proceni da je došlo do oštećenja na bar 10% lisne mase. Kada se radi o mladim biljkama ne treba čekati taj nivo oštećenja već može i kada je u pitanju manji procenat. Ovi štetni insekti napadaju sve biljke iz roda kupusnjača.

Izgled

Odrasle jedinke su male, veličine od 1,5 do 3 milimetra i ovalnog su oblika. Telo im je sjajno (metalik boja) i pojavuljuju se u više različitih boja te može biti crne, tamnoplave, zelene ili bronzane boje. Nijanse tih boja su takve da ih je lako uočiti. Na nekim jedinkama je moguće prisustvo i žutih linija na obodima tela.

Oklop koji ih oblaže je veoma čvrst i debeo, pa su tako prilično otporni. Poseduju tri para nogu, od kojih im poslednji služi za skakanje sa jedne biljke na drugu. Kupusni buvač na glavi ima jedan par antena koje su povijene u levu, odnosno desnu stranu.

Larve iz kojih se legu su duge od 5 do 6 milimetara i žućkaste su boje, lutka je žućkaste boje.

Kupusni buvači su naziv za veći broj različitih vrsta koje su svojim izgledom dosta slične, kao i načinom ishrane pa i razmnožavanja. nabrojaćemo nekoliko najčešćih:

• Phyllotreta cruciferae
• Phyllotreta vittula
• Phyllotreta procera
• Phyllotreta balcanica
• Phyllotreta undulata
• Phyllotreta nigripes
• Phyllotreta diademata
• Phyllotreta nodicornis
• Phyllotreta ochripes
• Phyllotreta atra

Ciklus razvoja

Kupusni buvači prezimljavaju najčešće u zemljištu a u nekim situacijama takođe i ispod gomila suvih listova kao odrasle jedinke. Na proleće, kada temperatura vazduha pređe 18 stepeni, oni izlaze na površinu.

Ova vrsta insekata ima samo jednu generaciju godišnje, a za njihov razvoj i preživljavanje najbolje pogoduje suvo i toplo vreme. U tom periodu oni počinju da se hrane listovima mladih biljaka i odmah vrše kopulaciju.

Nakon parenja, ženke polažu jaja na listove ili u zemljište. Ona su veoma sitna i grupisana su u gomilice.  Larve se iz jaja izležu krajem avgusta i u zavisnosti kojoj tačno vrsti bavača pripadaju se zadržavaju ispod zemlje (na korenu) ili su na delovima kupusa iznad zemlje. One ne prave značajnu štetu kako na listovima, tako ni na korenu.

Šteta koju uzrokuju kupusni buvači

Kada se pojavi kupusni buvač, šteta koju uzrokuju posledica je njihovog hranjenja listovima i sokom iz njih. Oni stvaraju rupe na površini, žvaću površinski sloj epiderma i postepeno prodiru sve dok ne probiju na naličje. Zbog toga je onemogućeno uravnoteženo kretanje vode i lišće postepeno vene, a na kraju cela biljka može da zaostane u razvoju.

Osim kupusa, oni napadaju i druge slične kulture kao što su karfiol, keleraba, radič, repa i slačica. Pored toga što stvara fizička oštećenja koja ugrožavaju biljku, kupusni buvač je i mogući prenosnik brojnih virusnih oboljenja. Za veoma kratko vreme oni mogu da unište veliki deo prinosa.

Mere zaštite

Koristan način za sprečavanje njihove pojave jeste redovno zalivanje zemlje u ranim jutarnjim časovima, jer im vlaga u većoj meri smata. Ovo je posebno važno tokom perioda suše, jer im upravo topli uslovi kada dugo vladaju visoke temperature odgovaraju. Osim toga u situacijama kada je to moguće izvesti mešovita sadnja kupusa i sličnih kultura sa spanaćem i paradajzom može da otera ovog insekta, jer im te biljne ne pogoduju.

Feromoske klopke treba postavljati tako da jednom svojom ivicom dodiruju zemlju, jer se na taj način dobija najtačnija slika o brojnosti kupusnih bavača na kupusištu.Kada se utvrdi veće prisustvo, postoje feromonske klopke namenjene baš za hvatanje ovih insekata radi smanjenja njihovog broja.

Od biloških metoda borbe protiv ove štetočine obavezno je poštovanje plodoreda, ali je od velike koristi i obrada zemljištva na široj povšini rano u proleće dok su u njoj jedinke koje prezimljavaju.

Na kupusištima koja su pogođena ovim insektom, kao vrsta zaštite mogu se koristiti insekticidi na bazi alfa-cipermetrina ili bilo kojeg drugog proizvoda iz grupe piretroida (najbolje se posavetovati o izboru preparata sa stručnim licima). Takođe, pre nego što se ova štetočina javi, kao preventiva se može koristiti sredstvo protiv plamenjače i fungicidi.