Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola) je bolest vinove loze koja se u poslednje vreme značajnije raširila u vinogradima. I pre toga je bila prisutna, ali zbog korišćenja preparata na bazi bakra nije uspevala da se značajnije raširi.

Ovde je u pitanju parazitni gljiva, koja kad se pojavi u vinogradu se tečko može totalno ukloniti. nabavka kvalitetnog sadnog materijala i jedan tretman preparatom na bazi bakra u proleće bi trebali da značajno umanje mogućnosti za razvoj ove bolesti vinove loze.

Za ovu bolest se koriste još izrazi eskorioza i fomopsis.

Simptomi

U početnoj fazi zaraženosti se pojavljuju malo izdužene fleke koje budu tamno plave boje. Kako vreme prolazi te fleke se povećavaju i spajaju, a neke od njih znaju da puknu po dužini i tada liče na manje verzije rak rane. U jesen kora na tim lastarima bude sivo pepeljasta.

list zaražen crnom pegavošću

slika sa omafra.gov.on.ca

Na bobicama grožđa se ova bolest retko pojavljuje, međutim kad se pojavi bobice se ne grozdu smrežuraju i osuše. Usled razvoja bolesti može se primetiti zostajanje u rastu, kao i manja veličina grozdova.

Na listovima se crna pegavost vinove loze vidi u početku kao žuti krug sa crnom tačkom u sredini ( u nekim situacijama krug može biti zelene boje). Kada je u pitanju jači napad list će totalno požutiti i otpasti. Peteljke lista su u tim situacijama deformisane.

Razvoj bolesti

U proleće kada temperatura pređe 10°C mogu se primetiti crne tačkice na vinovoj lozi kako se pojavljuju i polako šire. Preko zime se spore bolesti bile sačuvane u starijim delovima loze pod korim ili na delovima loze koji su zimu proveli na zemlji.

Crna pegavost vinove loze kada se počne primećivati u fazi crnih tačkica, vrlo brzo će početi da se širi po vinogradu. Spore ove bolesti se raznose kišom i vetrom ili pomoću insekata. Ipak najčešće se prenosi tako što se u vinograd zasade reznice i kalemovi koji su već zaraženi.

Idealna temperatura za širenje bolesti je 23°C, dok kako se ta temperaturo udaljava od te cifre opadaju povoljni uslovi za razvoj. Međutim iako veća odstupanja od idealnih temperatura mogu da uspore, ova bolest se nastavlja razvijati i kad se temperatura spusti do 5°C i kada se popne do 37°C.

loza zaražena crna pegavost

preuzeto sa omafra.gov.on.ca

Kako se bolest prvo pojavljuju pri dnu lastara, može se pojaviti problem prilikom orezivanja za narednu godinu jer okca koja su pri dnu mogu biti oštećena. Iz tako oštećenih okaca se u proleće mogu razviti lastari koji će i sami biti zaraženi sa ovom parazitnom gljivicom.

Zaštita

Osnovna zaštita da bi se suzbila crna pegavost vinove loze bila bi nabaviti dobar sadni materijal prilikom podizanja vinograda i prilikom delimičnog obnavljanja. Na kvalitetan način obaviti zimsko orezivanje, a odsečene delove vinove loze treba odneti van vinograda što pre. Orezivanje u slučajevima jače zaraze treba biti jače jer se obolela loza lako lomi i slabije podnosi mraz.





Prskanje sredstvima koja su zasnovana na bakru daju dobre rezultate, ali je problem što se na našim prostorima to prskanje obavlja dosta kasno. Početak razvoja crne pegavosti vinograda kreće u rano proleće, čim temperatura pređe 10°C. A uobičajni tretmani sredstvima na bazi bakra i sumpora kod nas se obavljaju kasnije, tek kada se pojavi problem plamenjače.

Trebalo bi se posavetovati sa stručnim licima ukoliko je zaraza već dosta jaka i videti da se u rano proleće već obavi prvi tretman sa preparatima na bazi bakra. na taj način će se suzbiti širenje bolesti na samom početku, dok su lastari i lišće mladi.

Svakako treba raditi na suzbijanju ove bolesti vinove loze, ali treba znati da se ona ne može u potpunosti ukloniti iz vinograda. Treba voditi računa da njena prisutnost bude u što manjoj meri, jer ako se raširi teško se saniraju štete koje napravi.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook9Share on Google+2Tweet about this on Twitter