Plamenjača (Plasmopara viticola) je bolest koja je karakteristična u periodima kada ima kiše, a temperatura nije previše niska. Slična je bolest i pepelnica sa tim da se ona može uspešno razvijati i bez vlage, već samo i kad je lepo vreme.

Oštećenja od plamenjačinog delovanja se mogu videti na svim delovima biljke koji se razvijaju tokom vegetacije, listovima, bobicama i u posebnim slučajevima na viticama kojima se vinova loza prihvata za podlogu.

Usled oštećenja listova na vinovoj lozi dolazi do poremećaja u razvoja grozdova. Tada se u grozdovima razvija manji nivo šećera.

Istorija

Radi suzbijanja insekta filoksera (Viteus vitifoliae, Phylloxera vastatrix) na vinovoj lozi, u Francuskoj su kao rešenje videli mogućnost da se domaće sorte vinove loze kaleme na američkim sortama kao podlogama. Na taj način se iz Amerike prenela plamenjača i uspešno, na tim podlogama raširila po Evropskom kontinentu.

Zaštita vinove loze se u početku vršila uz pomoć rastvorenog bakra i to se do danas zadržalo kao dobar način zaštite. Neke sorte su malo osetljivije na plamenjaču, kao na primer Beli burgundac i Sovinjon blan.

Simptomi plamenjače

Prvi simptomi na vinovoj lozi se mogu primetiti na donjim listovima. Prvo u formi svetlije zeleno – žutih fleka (uljane fleke) koje postaju potpuno žute i polako se šire po listu.

Zaraza ima mogućnost da zahvati cvetove i pre nego se oni otvore, oni samo postanu smeđi i suše se nakon toga. Takođe u povoljnijim uslovima se na grozdu koji je u cvetanju mogu razviti sporangiofori koji služe za širenje zaraze. Oni daju paučinsti izgled bele boje, u nekim situacijama se može pomiliti da je to pepelnica ili siva trulež.

Na bobicama u grozdu se plamenjača može pojaviti u dva oblika. Prvi je ubrzo nakon cvetanja i kada se grozd tek počinje formirati, tada se javlja paučinasta bela prvlaka i ceo grozd se osuši. Kada se grozd malo više razvije, tada se bolest prenosi preko peteljke. U tom periodu se primećuje jedna ili par bobica koje su na istom delu peteljke da su smrežurane i one se na kraju osuše dok se ostatak grozda za to vreme normalno razvija.

Plamenjača na bobicama grožđa

preuzeto sa apsnet.org

Razlikuju se primaran i sekundaran način kako se širi plamenjača vinove loze, ali su rezultati koje  ova bolest u vinogradu napravi uglavnom uvek isti. Kod primarne infekcije je bitno da je šteta manja od nje jer ona uvek nastupa prvo i zahteva više vlage da bi došlo do zaraze na lozi. Značajno je veća šteta koja se pojavi  kao sekundarna koja nastupa putem letnjih spora (Sporangia).

Iako Sporangije se brže šire i nanse veće štete nego kad se bolest širi pomoću Oospora, one značajno imaju kraće vreme do kada mogu biti aktivne. Prema nekim istraživanjima njihov period trajanja je jedan dan, dok Oospore mogu provesti celu zimu na osušenim listovima u površinskom sloju zemlje.

Ciklus razvoja

Kod ove bolesti na vinovoj lozi postoje dva načina širenja infekcije: primarni i sekundarni. Primarna infekcija se obavlja sa Oosporama za koje je karakteristično da dugo opstaju i zato prezime na listovima u površinskim slojevima zemlje preko zime. Sekundarna infekcija se pomoću Sporangija (letnjih spora) koje se razvijaju tokom perioda vegetacije, ali im je sposobnost širenja zaraze značajno kraća (oko jednog dana)

Da bi se plamenjača vinove loze počela razvijati potrebna je temperatura od 12°C i da listovi na lozi budu budi vlažni bar 4 sata. U recimo dva dana je dovoljno da padne oko 10mm u toku dva dana i da u tom periodu ima izvor zaraze. Listovi koji imaju prečnik od 4cm do 10cm su najpodložniji da prvi budu zaraženi. Zaštita vinove loze se vrši preventivno kad su ovi uslovu prisutni.

Gljivica koja izaziva ovu bolest se razvija unutar ćelija i tek kada se dovoljno namnoži da popuni kompletan prostor dolazi do njegovog pucanja i tada se vide prvi simptomi na listu.

Kada se razviju te fleke na listu, sa donje strane lista pojave se beličasta prevlake (sporangiofori). Sa razvojem ove pojave sa donje strane listova, oni postepeno polako postaju smeđi, istovremeno se osuše i otpadnu. Glivice se mogu razvijati samo na zdravim delovima lista i iz tog razloga se ta fleka širi, dok u sredini postaje braon boje.

list zaražen sa plamenjčom

Plamenjača vinove loze se na bobicama može pojaviti u periodu od pojave bobica pa sve dok ne počnu da menjaju boju pred zrenje. Kod njih se  ukoliko do zaraže dođe odmah nakon cvetanja razvija bela mrežasta prevlaka i one se osuše.

Međutim nakon nekog perioda to se drugačije manifestuje, a to je kad bobica preraste jednu trećinu svoje veličine. Tada se zaraza proširi preko peteljke i obično se po nekoliko bobica na jednom delu peteljke smrežura i osuši. Veći deo grozda se uspešno dalje razvija.

Oospore koje padnu na zemlju, mogu veoma dugo da opstanu sposobne za aktiviranje. To je razlog, da čak i kad neka godina ne bude pogodna za plamenjačin razvoj, naredne kada se stvore pogodni uslovi ona se ponovo pojavi. Razvoj Oospora se devava krajem leta i početkom jeseni i to na starijim već razvijenim listovima.

Zaštita vinove loze od plamenjače

Preventivna zaštita od plamenjače vinove loze počinje već u periodu kada se vrši podizanje vinograda. U tom periodu se može obaviti odabir sorti koje su otpornije prema ovoj bolesti. Prednost jeste ako je vinograd sa južne padine, ako ima dobro postavljen pravac redova koji omogućava provretrenost. Ove dve stavke smanjuju zadržavanje vode i time povoljnog perioda za razvoj bolesti.





Ove mogućnosti nisu uvek moguće za izvesti na vinogradu, pa od preventivnih mera može da se odradi uklanjanje mladica koje se nalaze na stablu loze, a i zakidanjem zaperaka se doprinosi boljem provetravanju što smanjuje vreme koliko se voda zadržava na listovima.

Realno su poznati uslovi kji su povoljni i dovode do plamenjačine pojave na biljki, tako da su razvijena neka predviđanja. Jedno od njih je Milerova kriva, mada ih ima još. Stvar je da se isprate vremenski uslovi i da se u slučaju da su pogovni za plamenjaču odmah obavi preventivno prskanje.

Nanešeno zaštitno sredstvo u kontaktu sa vodom uništava spore gljivice na samom početku klijanja i ona ne uspeva da se ubaci u ćelije unutar lista. Iz tog razloga je potrebno da se zaštitno sredstvo što duže zadrži na listu i da je otporno na mogućnost da ga spere kiša.

Kada je u pitanju pepelnica moguće je prskanjem omogućiti da se obnove delimično zaraženi delovi biljke. Kada je u pitanju zaštita vinove loze od plamenjače to nije moguće, ovde se prskanjem samo sprečava dalje širenje bolesti.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+3Tweet about this on Twitter