Duvan

Duvan se odnosi na više od 70 vrsti biljaka iz roda Nicotiana familije Solanaceae, kao i na proizvode koje se prave od osušenih listova duvana, kao što su cigare i cigarete, duvan za lulu, za žvakanje, rezani duvan i aromatični duvan za nargile. Koristi se koristi u bioinžinjeringu biljaka i kao ukras, a hemijske komponente iz ove biljke se koriste za izradu nekih pesticida i lekova.

Smatra se da je glavna komercijalna vrsta, N. tabacum, poreklom iz tropske Amerike, kao i sve biljke iz roda Nicotiana, ali gajenje duvana je toliko dugo da se ne zna za nju u divljini. N. rustica, vrsta koja daje brzo goreće listove, je bila vrsta koja se prvobitno uzgajala u Virdžinije, ali danas se uglavnom uzgaja u Turskoj, Indiji i Rusiji.

Izgled duvana

To je ratarska biljka koja ima člankovito i uspravno stablo koje može imati visinu do 3 metra. Pri osnovi biljke ti članci su veći i jači, a kako se ide ka vrhu ti članci postaju sitniji. koren je kod ove biljke konusan i  širi se u plićim slojevima zemlje (oranični sloj)

Listovi se u velikoj meri mogu razlikovati prema tome kojoj sorti pripadaju pa je nemoguće dati neki jednostavan opis. karakteristično je da se počinju sušiti od zemlje ka vrhu biljke, pa se tim redom i beru.

Plod je neka vrsta čaure iz dva dela u kojoj se nalazi smešteno seme. Duvansko seme je izuzetno sitno i 1 gram može da broji do 12 000 semenki.

Gajenje duvana

Spada u ratarsku proizvodnju sa time da je gajenje duvana uslovljeno time da se u relativnoj blizini treba nalaziti neko ko će da otkupi rod. Kada je gajenje duvana u pitanju, proces proizvodnje bi se mogao podeliti u dva ciklusa: proizvodnja rasada i proizvodnja na otvorenom polju.

Rasad duvana počinje time što prvo treba seme da proklija a za to je optimalna temperatura oko 26°C. Nakon klijanja semena potrebno je oko nedelju dana da se pojave prvi listovi na biljkama. Nakon pojavljivanja 4 lista, dolazi do jačeg razvoja korenovog sistema. taj period može potrajati oko dve nedelje i tada se usporeno razvija nadzemni deo biljke.

Kao krajnji period u razvoju rasade se računa kada biljka ima 6 listova i visinu od oko 9cm. Ima oko proizvodnje rasada još stavki, pa tako proizvođač treba da odluči da li će rasad duvana proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Sve zavisi od mogućnosti i želja samog proizvođača.

Nakon presađivanja na otvoreno polje rasada nastavlja se gajenje duvana. U toj prvoj fazi se intenzitet razvoja prebacuje na koren, pa se nadzemni deo bilje sporije razvija. To može izazvati zabrinutost kod poljoprivrednika, ali bez razloga. Taj period jačanja korena traje oko dve nedelje i potom kreće bolji razvoj biljke.

Cvetanje  nastupa oko dva meseca nakon presađivanja na polje, ali sve zavisi od toga koja je sorta u pitanju. Sam proces cvetanja može da potraje od 15 dana do mesec dana, što isto zavisi od sorte ali i od vlažnosti i temperature.

Navodnjavanje njive pod duvanom je poželjno u periodu nakon početka intenzivnijeg razvoja biljke (dve nedelje otprilike nakon rasađivanja na njivu) pa sve do pred cvetanje. količina vode koja će se biljkama obezbediti navodnjavanjem zavisi od mnogobrojnih faktora: vlage u zemlji, broja padavina, sorte, tipa zemljišta gde se nalazi zasad.

Berba, kad je u pitanju gajenje duvana najbitnija i potrebno je posvetiti mnogo pažnje da se odradi na pravilan način. Problem je što se listovi mogu obrati pre ili nakon optimalnog roka, što daje listove manjeg kvaliteta. Prepoznavanje pravog trenutka je zahtevan posao i poželjno je posavetovati se sa stručnjacima oko toga, jer se može razlikovati od sorte do sorte.

Duvan se bere u više prolaza tako da se svaki put sa jedne biljke ubere u proseku po pet listova Kada se završi berba lišća sa njive je neophodno ukoniti stabljike i potom ih uništiti.

Nakon berbe, listovi se skladišti za sušenje, bilo vešanjem, grupisanjem ili stavljanjem na velike gomile sa cevastim otvorima kako bi toplota moga da izađe iz centra. Sušenje omogućava sporu oksidaciju i degradaciju karotenoida. Postoje četri najčešća tipa kako se suši duvan: sušenje u hladu – senci, sušenje toplim vazduhom – veštačko sušenje, sušenje na suncu i sušenje u hladu. Obično na poljoprivrednim gazdinstvima koja s ebave njegovom proizvodnjom postoji sušara za duvan koju oni koriste za svoje potrebe.

Nizanje listova se može najlaše obaviti mašinskim putem, mada kad je u pitanju gajenje duvana na manjim parcelama to se može obaviti i ručno. Berbom u optimalnom roku se postiže i to da se lišće lakše postavlja na niz.

Ovo sve omogućava duvanu da dobije odlike koje se obično pripisuju “glatkoći” dima. Nakon toga se pakuje u zavisnosti od vida upotrebe, u šta spada pušenje, žvakanje, ušmrkivanje, itd. Većina cigareta koristi dimom sušen duvan, koji daje blaži, lakše udišući dim.

Sorte duvana bi se u osnovi mogle podeliti na :berlej, virdžinija i orijental. Navešćemo neke konkretne sorte

• Berlej T
• Burley DKH – 28
• Burley DKH – 33
• Srem 47
• NS – 72
• Jaka MD – 77
• Jaka MD – 80
• Otlja MD 159 – 78

Korišćenje

Cigarete su svakako najpoznatiji proizvod za koji se koristi duvan. Prilikom proizvodnje dolazi do mešanja više različitih sorti duvana da bi se dobio bolja aroma. Takođe se vrši i dodavanje drugih aroma u manjoj meri da bi se učinile privlačnije kupcima.

Rezani duvan je trenutno jedan od njegovih najnepoželjnijih oblika u Srbiji. U osnovi se bez problema može kupiti u trgovinama i trafikama. Kako je cena cigara postala prilično visoka, postalo je veoma unosno za kriminalce da rezani duvan prodaju “na crno”. Država se ovome veoma oštro suprostavlja, međutim za pojednice je mogućnost velike zarade ipak izazov kojem ne mogu odoleti.

Duvan za lulu je takođe jedan od poznatijih načina spremanja za upotrebu. Zbog specifičnosti oko pušenja lule, treba ga kupovati samo legalno, a nikako u formi da je to prosti rezani duvan. Pravilno pripremljen duvan za lulu će doprineti zadovoljstvu. Kod lula je zanimljivo da se one mogu koristiti jednom u 24 sata i da se nakon toga moraju ostaviti da odmore 24 sata. Ako se misliti pušiti više od jednput dnevno treba imati više lula koje bi se naizmenično koristile. Duvan za lule je na pakovanjima označen sa brojevima od 1 do 5 (1 je najmekši, dok je sa oznakom 5 najači)

Duvan za nargilu je takođe veoma specifičan proizvod jer idu posebne sorte. Negaje se na našim prostorima, mogu se nabaviti samo iz uvoza. Uglavnom su obogaćeni sa dodatnim aromama koje ublažuju jaku aromu same biljke. Za nagru su se često mogu kupiti briketi koji su posebno spakovani.

Šmrkanje duvana i njegovo žvakanje su slabo zastupljene na ovim prostorima. Nemam praktičnih saznanja da li ih ima i kupiti pripremljenih za ovako uzimanje.

Bolesti i štetni insekti duvana

Bolesti koje napadaju duvan su:

• Virus mozaika duvana (Tobacco mosaic virus)
• Bakterijska plamenjača (Pseudomonas tabaci)
• Crna trulež korena (Thielaviopsis basicola)
• Plamenjača duvana (Peronospora hyoscyami f.sp. tabacina)
• Trulež stabljike  (Phytophthora nicotianae var. parasitica)
• Žućenje rasada (Olpidium brasicae)

Štetni insekti koji nanose štetu na duvanu su:

• Duvanov žižak (Lasioderma serricorueae)
• Duvanov moljac (Ephestia elutella)
• Trips duvana (Trips tabaci)

 

Tema na poljoinfo forumu – Duvan — opšta tema