Trešnja (lat. Prunus avium) je drvo čiji se plodovi najčešće koriste u svežem stanju. U pitanju je voće koje se nalazi u grupi sa višnjom, šljivom, breskvom i bademom, a cela grupa se naziva koštičavo voće.

Najveći broj plodva se koristi u svežem stanju jer ne može da se čuva na uobičajne načine kao ostale voćke. Potražnja za ovim voćem postoji, međutim kako se uglavnom koristi kao sveže treba biti oprezan ako se podižu veće površne i znati ko će biti kupac.

Dosta interesovanja privlači trend uzgoja trešanja u plastenicima koji je naviše uznapredovao u Italiji.

Izgled

Drvo trešnje može da naraste do visine od 30 metara, mada je češće niže visine. Kora je na mladim stablima smeđa i uglavnom lkatka, a vremenom postaje tamnije smeđa i pojavljuju se nabori koji na odraslom deblu deluju kao da je kora na drvetu ispucala.

Veličina listova kod trešnje se razlikuje dosta u zavisnosti koja je sorta u pitanju pa mogu biti dužine od 7-14 cm i širine od 4-7 cm. Peteljke na kojima se nalaze cvetovi trešnje su obično dužine do 5 cm. Cvetovi su kod trešnje bele boje, a plodovi su crvene boje. Postoje sorte trešanja gde su plodovi svetlo žuti ili svetlo crveni kad su zreli. Prečnik plodova trešnje jeste oko 2 cm u zavisnoti koja je sorta u pitanju.

plodovi tresnje

slika pruzeta sa sajta daleysfruit.com.au

cvetovi trešnje

slika pruzeta sa sajta wikipedia.org

Gajenje trešnje

Pri izboru terena za gajenje trešnje treba birati onaj koji nije izložen jakim konstatnim vetrovima. Nadmorska visina ne bi trebala da bude preko 1000 metara nadmorske visine.

Razmak između trešanja na voćnjaku zavisi direkno od toga koji će se oblik koristiti pri formiranju krošnje. Ukoliko se koriti neki tip piramidalne krošnje razmak između trešanja može biti 6 x 5 metara. Ukoliko se krošnja formira kao solex ili neki tip vretena onda razmak može biti 4 x 3 metra.

Podloge na koje se kaleme trešnje se mogu ugrubo podeliti na standardne i one za intenzivno gajenje trešnje. Broj podloga je veoma veliki i stalno se radi na razvoju novih. Ovde ćemo navesti neke: višnja iz semena (Prunus avium), rašeljke iz semenke(Prunus mahaleb), Santa Lucia (ima više sorti koje su obeležene raznim brojevima), Victor, Colt, Gemblux sorte (Damil, Inmil, Camil), Gisela 5, Edabriz.

trešnjino drvo

Odabir sorti trešanja koje će se gajiti zavisi od više faktora. Bitno je razmisliti koja bi veličina ploda imala najbolju prolaznost na tržištu, pošto postoje trešnje sa sitnijim i sa krupnijim plodovima. Takođe treba razmisliti i o čvrstoći plodova trešnje i o njihovom ukusu, kao i o vremenu kad dozrevaju. Važno je napomenuti da su neke sorte trešanja više sklone pucanju plodova ukoliko je kišovito u periodu kad dozrevaju.

Berba trešanja se obavlja par dana pre njihove pune zrelosti i plodovi se tada beru sa peteljkama. Na taj način se mogu lakše transportovati do mesta gde se prodaju. Plodovi trešnje se mogu oko mesec dana čuvati u hladnjačama nakon berbe, što omogućava da se sačeka bolja cena.




Štetni insekti i bolesti

Neke od naznačajnijih bolesti koje napadaju trešnjina stabla su:

  • Monilija (Monilia laxa)
  • Šupljikavost lišća voćaka (Stigmina carpophila)
  • Mrka pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii)

Na trešnjama sledeći štetni insekti mogu da naprave problem:

Tema na poljoinfo.com forumu: