Sorte trešnje

Kada je u pitanju izbor sorte trešnje može se naći pred dilemom, jer postoji veliki izbor na tržištu. Mada se ne posmatra kao preterano zgodna za gajenje jer se slabije koristi u preradi od višnje na primer, ovo voće takođe ima dosta i prednosti. Jedna od mana jeste pucanje plodova ukoliko u periodu dozrevanja bude veća količina padavina.

Neka osnovna podela sorti je prema vremeno dozrevanja plodova na majske, junske i julske. Kako je u pitanju voće koje se uglavnom plasira na tržište u svežem stanju, jedna od najvažnijih stavki jeste kako plodovi podnose transport.

Pored sorte potrebno je pažnju obratiti i na to koja je podloga. Najviše se koriste magriva i sejanac divlje trešnje, a u manjoj meri Gizela 6, Gizela 5, MxM14 i Kolt. Na izbor podloge utiče da li se podiže standardni ili intenzivni zasad trešanja.

Najčešće sorte trešnje kod nas

Prilikom odabira sorti povesti računa, postoje samooplodne sorte, ali i one koje zahtevaju da bude i drugih sorti trešanja (oprašivača) u zasadu. U nekim situacijama se za poboljšavanje oprašivanje mogu koristiti i bumbari.

Ovde nabrojane sorte nisu složene po nekom redu.

• Burlatova rana – poznata pod nazivom i Birla. Trešnje su okruglaste i blago srcolikog oblika. Vreme dozrevanja im je u drugoj polovini maja meseca, a težina plodova je oko 7 grama. Čvrsti su i dosta dobro podnose transport. Bolji rezultati oprašivanja se postižu ako u zasadu ima i drugih sorti trešanja.
• Erli Lori – je novija sorta nastala u poslednjoj deceniji 20 veka. Ima plodove krupne oko 8 grama, okruglasto srcaste, lepe crvene boje. Plodovi se mogu brati u drugoj polovini maja i imaju određenu otpornost prema pucanju usled velikih kiša. Neophodne su druge vrste trešnje radi dobrog oprašivanja.
• Merchant – po vremenu nastanka spada u starije sorte trešnje, a selekcionisana je u Engleskoj i Francuskoj. Vreme dozrevanja je na samom početku juna meseca. Trešnje su srednje krupne do krupne, oko 8 grama. Za dobre rezultate treba oprašivače, ali se i ona sama često koristi kao oprašivač u voćnjacima.
• Kordia – ima krupnije plodove sa lepom tamnocrvenom bojom. Plodovi dozrevaju polovinom juna meseca.  Sorta je poreklom iz Češke i spada u sorte koje zahtevaju druge vrste u zasadu radi boljeg oprašivanja cvetova.
• Regina – novija sorta trešnje koja polako postaje popularnija zahvaljujući svojim osobinama. Solidno podnosi niske temperature, sa plodovima koji su dobrog ukusa, prijatne arome, čvrsti su i imaju lepu tamniju crvenu boju. Poreklom je iz Nemačke.  Za berbu sdiže polovinom juna meseca. Potrebi su u zasadu i dugi oprašivači pošto je ona samobesplodna.
• Samit – ima plodove koji su okrugli i delom srcoliki, čvrsti i lepe crvene boje. Trešnje dozrevaju početkom šestoga meseca krupnije su u proseku oko 8 grama.
• Sweetheart – a. Samooplodna sorta je. Trešnje su srednje čvrste i imaju svetlije crvenu boju pokožice. Dozreva u drugoj polovini juna meseca.
• Crni džin – je na našim terenima slabije zastupljena sorta, ima lepe i ukusne plodve koji za branje dospevaju polovinom juna. Naziv je dobijen na osnovu tamnije crvene boje i krupnih plodova.
• Hedelfingerova (doktorka) – ova sorta trešnje je poznata i pod nazivom Herc. trežnje su srednje veličine sa težinom oko 7 grama u proseku. Dpbro podnosi loše vremenske uslove (mraz i sušne periode). Potrebne su joj druge sorte u zasadu radi oprašivanja.
• Benton – je novija sorta. Samooplodna je sorta i ima plodove koji su krupniji. Velika prednost joj je manja osetljivost na pucanje trešanja. Imam malo kasniji period cvetanja u odnosu na druge sorte.
• Zirat – poreklom iz Turske i naziva se još i Zraat. Spada u sorte trešnje koje imaju kasniji period dozrevanja. Plodovi su okruglasto-srcasti i imaju dobar ukus i čvrstoću. Vreme zrenja  trašanja je krajem 5 meseca.
• Primavera – spada u veoma zanimljive vrste trešnje jer dozreva pre polovine maja. Prilična je mana to što ima umereno sitne plodove, težine oko 4 grama. Kako ranije dozreva, izbegava se glavni napad štetnih insekata. Nalazi se u grupi samo besplodnih sa potrebom da se pored nje posade i druge sa funkcijom oprašivača.
• Peni – naziva se još i Penny. Po vremenu dozrevanja spada u kasnije jer plodovi dozrevaju krajem 6 meseca. Oni su čvrsti i prilično krupni sa prosečnom tečinom od 9,5 grama. Pored kasnijeg vremena dozrevanja dobra joj je osobina i što dobro podnosi transport.
• Ferovija – je poznata i kao Ferrovija. Ima plodove koji su krupni imaju zaobleni oblik srca. Interesantna je jer kasnije dozreva, tokom prve polovine jula meseca. Plodovi su čvrsti, dobrog ukusa i arome.

• Samberst – je novija sorta nastala selekcionisanjem u kanadi. Plodovi su svetlije crvene boje, krupnijih plodova sa težinom oko 11g u proseku. Berba se obavlja u prvoj polovini juna meseca. Sambrest je samooplodna.
• Van – Oblik plodova je okruglast i delom srcast, a srednje su krupne sa težinom od oko 8 g.  Dozreva u prvoj polovini 6 meseca. Potrebni su joj oprašivači, ali se i ona koristi za oprašivanje u zasadima drugih sorti trešanja.
• Stela – ima plodove krupne i ukusne, a poreklom je iz Kanade. Vreme dozrevanja je polovina šestoga meseca. Plodovi imaju slabiju otpornost prema pucanju u slučaju većih padavina tokom perioda dozrevanja. Spada u grupu trešanja kojoj netreba oprašivač.
• Kompakt Stela – dobijena je od sorte Stela, a ima malo krupnije plodove od nje. Na terenu, po rasadnicima se desi da se ove dve sorte mešaju zbog sličnih osobina.
• Bing –  plodovi su srednje krupni, dobre arome, sočni i čvrsti. U nekim situacijama osetljivija na male zimske temperature, a u periodu dozrevanja osetljiva na pucanje plodova. Zahteva da ima druge sorte posađene da budu oprašivači.
• Sumit – Trešnje su srcolikog oblika, lepe crvene boje i čvrstijih plodova. Berba se obavljau prvoj polovini šestoga meseca. U situacijama kad ima dosta padavina u vreme zrenja je osetljivija na pucanje plodova. Spada u sorte trešnje kojima trebaju oprašivači.
• Lambert – kada sazore plodovi imaju tamnije crvenu boju i krupniji su sa masom oko 8 grama (najčešće preko toga). Dobra kao stono voće ali i za insutrisku preradu. Plodovi se mogu brati u četvertoj dekadi juna. Neophodni su joj oprašivači u sklopu voćnjaka.
• Lionska rana – ima tamniju crvenu boju kada sazori, a veličina je u proseku oko 5 grama. Bere se polovinom petog meseca, a potrebne su joj druge sorte trešanja u zasadu.
• Germedovska – sa plodovima koji su krupniji oko 10 grama, čvrsti, dobrog ukusa i arome. Vreme sazrevanja je polovina šestoga meseca. Malo otpornije na pucanje plodova u odnsou na neke druge sorte. Zahteva druge sorte u voćnjaku koje će je oprašivati tokom cvetanja.
• Nju star – poseduje okruglasto srcaste plodove koji su krupniji po veličini. Samoplodna je i nema potrebe za oprašivačima, ali je ona veoma cenjena u zasadima drugih sorti trešanja radi oprašivanja.
• Vega – može se naći u ponudi, ali nije raširena  zbog veće osetljivosti na pucanje plodova u kišnim periodeima tokom dozrevanja. Potrebni su joj oprašivači u zasadu.
• Lapins – Plodovi imaju određenu otpornost prema pucanju i srednje su krupni. Tamnije su crvene boje prijatne arome i dobroga ukusa. Nema potrebe za drugim sortama u zasadu jer je samooplodna.
• Colney – poznata pod nazivom Kolnej. Ima krupnije plodove koji imaju lepu tamnije crvenu boju. Plodovi zore polovinom šestoga meseca. Samobesplodna je sorta i neophodni su oprašivači za poboljšanje roda.
• Kasinova – je poznata i pod nazivom Kasinova rana. Spada u grupu ranijih sorti i kod nas se koristi uglavnom kao oprašivač za druge sorte trešnje.
• Draganova žuta (Drogan’s gelbe knorpelkirsche) – poznata i kao bela trešnja, mada su plodovi žute boje. Berba plodova se obavlja u drugoj polovini juna meseca. Sami plodovi su srednje veličine, sa prosekom od  oko 6 grama. Upotrebljava se za dalju preradu, sa tim da slebije podnosi transportovanje nakon berbe. Potrebni su joj oprašivači da bi se postigla dobra rodnost.

Nakon branja trešnje potrebno je povesti računa o plodovima. Bilo bi veoma dobro da se oni nakon branja ohlade do neke mere pre nego što se počne sa transportom do krajnjeg kupca.

Na kraju ćemo napisati na ne postoje najbolje sorte trešnje, sve to zavisi od mesta gde će se podizati voćnjak. Takođe je bitno i kakve navike imaju potrošači ako će se prodavati u svežem stanju, ili šta zahteva industrija za dalju preradu. Najbolje se informisati sa stručnim licima pre neke veće investicije.