Patlidžan (Solanum melongena) je jednogodišnja biljka čiji su plodovi plave boje i iz tog razloga se još naziva i plavi aptlidžan. Karakteristično je da se ti plodovi koriste uvek kao kuvani ili pečeni, ali nikad u svežem stanju.
U Aziji se gaji od starih vremena, dok je u pojasu Sredoszemnog mora počeo da se pojavljuje u srednjem veku i to prvo na severu Afrike. Mada su kod nas najviše zastupljeni u dužini od oko 30 cm i tamnije ljubičaste boje, plodovi patlidžana se mogu videti u velikom broju oblika težina i boja.
Plodored je neophodno poštvati, tako da na istu parcelu može da dođe tek nakon 4 godine. Kada je u pitanju gajenje patlidžana kao dobre predkulture se spominju mladi luk, salata i rotkvica, a nikako ne bi trebale biti druge povrtarske kulture iz familije Solonaceae čiji su najpoznatiji predstavnici krompir i paradajz.
Izgled
Biljka patlidžan može da naraste u visino do 40 cm do 150 cm u zavisnosti o kojoj se sorti radi. Prosečna visina je 70 cm, a na nekim sortama se i dalje mogu razviti trnovi što je ostalo od divljih sorti. Stablo je prvo zeljasto, ali kasnije donji deo postane delimično drvensat i razgranato je, delimično podseća na stabljiku paprike.
Kod ove biljke su svetovi smešteni u pazuhu listova, najčešće su pojedinačni mada neke sorte patlidžana imaju cvetove u grozdovima. Boja cvetova je roza i kreće se od beloroze pa sve do tamno ljubičaste.
slika sa wikipedia.org
Plodovi su u startu selekcionisanja bili bobice, ali su sada zahvaljujući selekciji veoma krupni. Ovalnog su oblika i najčešće plave boje mada postoje i oni zelene, bele ili žute boje. Dužina plodova patlidžana je obično 12-25 cm, a prečnik 6-9 cm i najčešće su tamno ljubičaste boje na našim područjima. Površina ploda je glatka, a sam obilk se kod nekih sorti može značajno razlikovati, biti loptast ili izdužen.
Koren bude razgranat i prilikom razvoja brzo prodire u dubinu zemljišta te na taj način obezbeđuje da biljka lakše podnese sušne periode. Istovremeno dok deo korena prodire u dubinu, razvija se i razgranat koren u površinskom sloju zemlje.
Gajenje
Prva stvar koju treba spomenuti kada je u pitanju uzgoj patlidžana jeste da je neophodno ispoštovati plodored, kao i to da biljke iz iste familije ne budu sađene na istoj parceli godinu pre toga kao predkulture, pre svega krompir i paradajz.
Za razliku od nekih toplijih krajeva gde se gajenje patlidžana može izvesti direktnom setvom, na našim prostorima se prvo pristupa proizvodnji rasada patlidžana. Kada se biljka razvije sa dva stalna lista pristupa se presađivanju na stalnu poziciju.
Zakidanje zaperaka je jedna od mera kojom se smanjuje razvoj zelene mase i time čuva energija potrebna za bolji rast plodova. Neke sorte patlidžana su u većoj meri podložne razvoju zelene mase pa se na njima to mora obavezno odraditi u periodu kad se plodovi zametnu i počnu rasti.
Presađivanje rasade na otvoreno polje bi trebalo obaviti kad je temperatura dovoljno visoka (polovinom maja), a između redova se tom prilikom ostavlja 70 cm. Između biljaka u jednom redu se razmak određuje na osnovu toga koliko je sorta biljka bujna, u proseku to bude oko 40 cm. Nakon zasađivanja potrebno je biljke zaliti dobro, a sa prvim okopavanjam od korova treba sačekati bar 20 dana.
Pored gajenja na otvorenom polju može se raditi i proizvodnja patlidžana u plasteniku. Na taj način se mogu dobiti ranije plodovi koji zbog odsustva konkurencije postižu bolju cenu na tržištu. U zaštićenom prostoru se najčešće koriste tamne folije i treba povesti računa da se odradi deznfekcija zemlje. Optimalne temperature za gajenje patlidžana su 22 – 28 °C a tokom noći 15 – 18 °C. U plastenicima treba obezbediti provetravanje kad temperatura pređe 30 °C.
Proizvodnja patlidžana u plasteniku počinje proizvodnjom rasada koja se obavlja u zagrejanom prostoru koji nema velika temperaturna kolebanja. Veoma je zanimljiva mogućnost da se obavi kaleljenje patlidžana na podlogu koja je u stvari paradajz, ova akcija nije komplikovana ali zahteva određenu uvežbanost.
Od štetnih insekata najveću štetu pravi krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata) koja se hrani listovima kao larva i kao odrasli insekt. Štetu mogu napraviti još larve skočibube i rovci tako što se hrane korenom te tako slabe patlidžan.
Suzbijanje bolesti se radi pre svega preventivno poštovanjem plodoreda i uklanjanjem zaraženih biljaka iz zasada. Za patlidžan najveću opasnost predstavljaju plamenjača paprike (Phitophtora capsici), bela trulež (Sclerotinia slerotionum), zeleno uvenuće (
Berba patlidžana
Berba patlidžana se obavlja u nekoliko prolaza među kojima obično bude nedelju dana. Treba znati da se berba obavlja kad nastupi tehnička zrelost, kad se proceni da je veličina plodova optimalna za tržište, jer u tom periodu semenke unutar biljke nisu zrele. Nikako ne treba čekati period biološke zrelosti plodova pošto tad plodovi dobijaju smeđu boju i meso se preterano omekša, a semenke očvrsnu.
Prvi plodovi za branje stižu obično 60 dana nakon što su posađeni, za branje patlidžana treba da se koristi nož jer kidanje rukom ne može biti uspešno pošto je peteljka suviše jaka. Prosečaj broj plodova sa jedne biljke jeste 8, ako se zametne značajno veći broj od toga vrši se proređivanje da bi se dobili krupniji plodovi. Ako tokom ubiranja dođe do oštećenja nekog od plodova potrebno ga je ukloniti sa strane, jer se na oštećenom mestu vrlo brzo razvijaju gljivice koje se potom mogu brzo preneti na ostale plodove koji su u blizini.
Skladištenje plodova se može u kućnim uslovima obavljati oko nedelju dana pre upotrebe (neke sorte se mogu čuvati i dve nedelje), za duži period od nekoliko nedelja je potrebno da se obezbedi prostor sa temperaturom od 5 °C.
Tema na poljoinfo forumuu kojima se obrađuje gajenje patlidžana:
