Sorte maline

Pre nego nabavite sadnice maline neophodno je da dobro razmislite koju ćete sortu posaditi. Mada plodovi deluju podjednako, po boji i obliku, mogu postojati velike razlike.

Razlike među sortama magu biti prema tome da li su za industrijsku preradu ili se plodovi koriste u svežem stanju. Takođe i prema optimalnoj nadmorskoj visini za podizanje malinjaka. Među sortama ima onih koje se moraju brati ručno, ali i onih koje mogu mašinski da se oberu.

Prema boji ploda postoji podela, mada se kod nas među kupcima podrazumeva da postoje samo plodovi crvene boje. Polako rasadničari rade na promociji malina žute boje, dok su u svetu tražene i one čiji plodovi su crni.

Najznačajnija podela je na jednorodne i na dvorodne sorte (remotantne). Ako bi se to pojednostavljeno objasnilo, jednorodne maline imaju određeni period zrenja plodova koji se kreće između 20 i 30 dana tokom godine. Dvorodne sa druge strane imaju znatno duži period dozrevanja plodova i branja, tako da se stiče utisak da se mogu brati tokom cele sezone. U stvari imaju prolećnu i jesenju sezonu dozrevanja.

Sada bi valjalo da se da neka preporuka koje su sorte pri vrhu, međutim ovde ćemo samo reći da su najbolje one koje kupci žele. Negde se više traže stone, za upotrebu u svežem stanju, dok su drugde tražene one namenjene preradi. Svakako dajemo preporuku da pogledate šta gaje ljudi u vašoj okolini, za koje su se maline oni odlučili i kakvi su im rezultati.

Neke novije sorte maline su zaštićene određenim pravima i postoje određena ograničenja od koga se mogu kupovati. Oni koji je kupe se obavezuju da je neće sami razmnožavati, već kad im ponovo zatreba sadnica će ih kupovati od ovlašćenog rasadnika. Na ovo obratiti pažnju.

Najčešće sorte malina

Ovde ćemo navesti vrste malina prilično nasumično sa nekim osnovnim podacima. Prvo ćemo nabrojati one najpopularnije, što neznači da je to preporuka da njih sadite. Pre konačnog odabira treba videti sve bitne faktore (sastav zemljišta, nadomorska visina, zahtevi tržišta) i tek nakon toga se odlučiti ze neku od sorti malina.

Konkretne informacije možete dobiti od onih koji već imaju posađen malinjak u blizini ili od stručnih lica (PSS). Informacije se mogu dobiti i od rasadničara, ali je situacija da se ne može baš svima verovati, posebno kad pričaju o prinosima.

Jednorodne

• Vilamet (Willamette) – je sa plodovima koji su krupni, a sama sorta je selekcionisana u SAD. Zahvaljujući dobrim karakteristikama je veoma cenjena kod proizvođača. Oblik plodova je zaobljeno kupast, dobrog je ukusa i karakteristične arome. Berba prolazi bez problema, kao i transprt plodova nakon toga.
• Miker (Meeker) – plodovi su kupastog oblika i krupni su. Njihova veličina bude ujednačena tokom celog perioda berbe. Preporuka je da se koristi uzgoj u špalirima sa podlogom koja će pridržavati grane. Upotreba može biti u svežem stanju, ali se jednako dobro pokazala i za preradu. Nalazi se u grupi malina koje se mogu brati mašinski. Poreklom je iz SAD-a.
• Prelud – je u grupi ranijih sorti po vremenu dozrevanja, a sa druge strane solidno podnosi niske temperature. Plodovi su srednje veličine u proseku i okruglastog su oblika. Nakon branja solidno podnose transport.
• Gradina – spada u sorte maline razvijene kod nas, konkretno u Čačku tokom prve polovine sedamdesetih godina. Prosečna težina plodova je oko 4 grama, te se oni računaju kao krupniji. Vreme dozrevanja je oko tri nedelje, a same maline dobro podnose transport nakon branja. Danas se može naći samo sporadično na terenu.
• Podgorina – takođe je selekcionisana kod nas, u Čačku. Plodovi su veoma krupni, dobrog ukusa i prijatne arome. Karakteristična je šupljina unutar plodava. Dosta se gajila u okolini Valjeva, sada je sporadično zastupljena.
• Čilivak (Chilliwack) – je u grupi onih koje ranije dozrevaju. Plodovi su veoma slatki, ali kao nedostatak na našem tržištu u svežem stanju je svetlo crvena boja. Kod kupaca povremeno izazpve nepoverenje, kad ih uporede sa ostalim malinama na pijaci. Vreme dozrevanja plodova je do tri nedelje.
• Kenbi (Canby) – bestrna sorta malina koja ima određenu otpornost na bolesti maline i na napade lisnih vaši. Sa druge strane je osetljivija na trulež kolena i slična oštećenja i zato se ne može gajiti na terenima gde se voda zadržava. Preporuka je da se ručno bere, a dobro podnosi zamrzavanje zbog kompaktnih i čvrstih plodova.
• Oktavia (Octavia) – ima potencijal zato jer je vreme dozrevanja tokom leta. Plodovi su krupni, dobrog ukusa i arome. Karakteristično vreme dozrevanja popunjava prazninu na tržištu kad ima slabije drugih sorti. Malo je osetljivija na neke od bolesti koje napadaju malinjake.
• Glen Empl (Glen ample) – ima plodove koji su srednje krupni i konusnog su oblika. Veoma je cenjena kao sirovina za preradu u industriji. Uprkos tome što je srednjeg vremena dozrevanja kao mana joj se navodi osetljivost na kasnije mrazeve tokom proleća.
• Glen Moj (Glen moy) – kupnijih plodova koji imaju crvenu boju svetlije nijanse. Ranija je sorta i može biti problema sa prolećnim mrazevima.
• Tulamin (Tulameen) – relativno novija sorta malina sa veoma dugim vremenom dozrevanja. Bez obzira na vreme dozrevanja, ukupan prinos je prosečan. Prednost je što imate maline za ponuditi kupcima u svakom trenutku. Selekcionisana je u Kanadi.
• Leo – je jedna od ređih sorti koje imaju okruglaste plodove. Dobrog su ukusa i arome, srednje veličine i mogu se koristiti za sve namene. Izdanci su čvrsti, a sama sorta je dosta otporna na viruse.
• Tulamedžik (Tulamagic) – nazivaju je kod nas i Tula magic, što može izazvati određene zabune. Plodovi su krupniji, podjednako dobrih karakteristika za upotrebu u svežem stanju ili za preradu. Zaštićena je sorta i može se kupovati samo od ovlašćenog rasadničara koji je sklopio ugovor sa firmom iz Švajcarske gde je ona selekcionisana. Poseduje određenu otpornost prema bolestima korena maline.
• Erika – se karakteriše plodovima koji se mogu duže od proseka čuvati nakon branja. Oni su krupni imaju svetliju crvenu boju. Selekcionisana je u Poljskoj.
• Sokolica – u Poljskoj se gaji od 2010 godine i promoviše se kao odlična za stonu proizvodnju (zapravo kažu desertno voće). Plodovi su srednje veličine i imaju kupasti oblik. Dobro podnose transport nakon branja.

Dvorodne

Dvorodne obično imaju slabiji rod početkom leta, a obilniji jesenji. Ovo je tačno za većinu sorti, mada i tu ima nekih izuzetaka.

• Polka – spada u sorte maline poreklom iz Poljske i novijeg je datuma selekcionisanja. Plodovi imaju crvenu boju i srednju težinu u proseku, traženi su od kupaca za upotrebu u svežem stanju. Ima dosta dobre prinose, ali treba biti oprezan prema informacijama koje navode određeni rasadničari. Plodovi u toku jeseni dozrevaju sve do pojave mrazeva koji uništi cvetove.
• Polana – je sorta malina koja ima čvrste izdanke koji mogu stajati bez potpore. Plodovi se podjednako dobro mogu koristiti kao stono voće ili za industrijsku preradu. Veličina je prosečno srednje do krupna, a boja je tamnije crvena i relativno su čvrsti.
• Heritidž (Heritage) – je u grupi malina koje imaju sitnije plodove (težina u proseku 2 g). Međutim na tržištu su traženi jer imaju veći količinu šećera i samim tim su dosta slatke. Pored dobrog ukusa imaju i prijatnu aromu. Sorta je poreklom iz SAD, selekcionisana krajem šezdesetih godina dvadesetog veka. Izdanci su pokriveni manjim trnjem. Kako cvetanje za prvi rod u sezoni počinje kasnije ide preporuka za terene gde ima opasnosti od poznih prolećnih mrazeva.
• Džoan Skvajer (Joan Squire) – sa plodovima osrednje veličine i crvene boje je sorta koja traži da se gaji u špalirima. Izdanci su bez trnja, ali im je tokom perioda dozrevanja potrebna potpora da se ne savijaju previše.
• Fertodi  (Fertodi zamatos) – veličina plodova je veoma krupna (4,3 grama u proseku). Sorta je poreklom iz Mađarske i ima prilično dug period dozrevanja i berbe. Veličina plodova tokom branja može da varira, ali je boja uvek ujednačena. Ima veoma dobar ukus i prijatnu aromu.
• Autumn Bliss – sa plodovima srednje veličine u proseku, imaju kupasti oblik. Poželjno je da se gaji u špalirima gde je optimalno postavljena potpora. Prinosi znaju biti visoki ako se ispoštuje agrotehnika. Plodovi imaju dobru crvenu boju, veličina im je ujednačena tokom celog perioda dozrevanja i dobro podnose skladištenje.
• Himbo Top – plodovi su krupni i svetlije crvene boje. Spada u sorte maline koje se lakše beru. Period plodobranja može potrajati i do 8 nedelja, a pogodna je i za upotrebu u svežem stanju kao i za dalju preradu.
• Sugana – ima plodove koji su izduženi, crveni, dobre arome i ukusa. Za berbu stiže tokom leta i jeseni. Broj mladih izboja je možda manji u odnosu na druge sorte maline, međutim oni su čvrsti i karakteriše ih manje trnja. Poseduje određenu otrpornost prema bolestima, takođe dobro podnosi umereno niske temperature.
• Autumn Britten – sorta koja nastala u Velikoj Britaniji. Plodovi su konusnog oblika i vreme njihovog dozrevanja ovu sortu svrstava u rane.
• Krupna dvorodna – malina koja je selekcionisana u Čačku. Ranije vreme cvetanja je čini osetljivom prema poznim prolećnim mrazevima. Težina plodova je veoma krupna sa prosečnom masom od 4,5 grama. Transport nakon berbe dobro podnosi.
• Benefis – plodovi su dosta krupni i konusnog su oblika. Karakteristika ovih malina jeste dosta dobra otpornost na niske temperature. Nakon dozrevanja plodovi dosta dobro podnose mašinsku berbu.

Na kraju ćemo spomenuti još neke sorte maline koje se pokušavaju odomaćiti na našim prostorima. To su: Latham, Pokusa, Poranna Rosa, Amira, Glen Lyon, Laskina (Laszka), Tadmor. Tu je i sorta Golden Queen koja ima plodove žute boje. Od malina crne boje prisutne su vrste: Bristol, Blak hok (Black Hawk), Kamberlend (Cumberland).