Sorte oraha

Orasi su u grupi voća koje se tradicionalno dosta koristi na ovim prostorima. Podizanjem zasada oraha se obezbeđuje stabilan prihod, bez mnogo rizika. Međutim i to nosi određene opcije, pa treba  biti dobro informisan pre početka investiranja novca i vremena.

Kod veoma uspešnih selecija, prva ozbiljnija berba orasa se može očekivati tokom četvrte godine. Za većinu sorti to je često i kasnije, bez obzira što plodove donose već u prvoj ili drugoj godini.

Stvar  o kojoj se treba razmisliti pre zasnivanja voćnjaka, koja će se međukultura gajiti među stablima oraha dok ona ne dostignu pun rod.To mogu biti kajsije ili višnje, ali i jagode, maline i kupine.

Za razliku od ostalih voćki kod oraha je situacija da je njegovo stablo veoma traženo. Tako da se i na kraju može ostvariti velika dodatna vrednost.

Spisak sorti oraha

• Čendler (Cendler) – poreklom iz Amerike, ali dodatno selekcionisan u Turskoj. Veoma cenjen i tražen zbog kvaliteta plodova i dobre rodnosti na spoljnim granama stabla. Kao što je i trend drvo se orezivanjem drži do visine od 4,5 metra (ukoliko se neorezuje može narasti do 12 metara). Što se tiče prinosa, može se svašta čuti, pa i to da u 8 godini daje oko 80 kilograma očišćenih plodova (orasa) po jednoj voćki. Toje informacija koja se teže proveri, ali je sigurno da ima plodove svetle boje i da se ljuska lako lomi.
• Franket (Franquette) – poreklom iz Francuske, spada među kasnije vrste. Plodovi su svetle boje i ljuska se dosta lako uklanja. Dosta često se sadi zajedno sa sortom Čendler tako da posluži kao oprašivač, gde Franketa bude zasađeno oko 10% u voćnjaku.
• Tisa – Tip NS-21/75  poseduje krupne plodove, međutim kao manu mu smatraju tamniju boju jezgra (ima prijatan ukus). U pitanju je sorta oraha Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koja je priznata 1987. godine. Plodovi budu zreli za berbu polovinom septembra meseca. Poseduje određenu otpornost prema pegavosti lista i ploda.
• Mire – sorta nastala odabirom kvalitetnijih sejanaca iz eksperimentalnog zasada (Poljoprivredni fakultet – Novi Sad). Spada u grupu osetljivijih na ranije mrazeve. Ima plodove koji su prosečne veličine (srednji – oko 12 g), ljuska se dosta lako lomi i jezgro ima svetliju boju.
• Ibar – Polovinom 20 veka je selekcionisan, a osnova je pronađena u selu Progorelici, zapravo i njegovoj okolini. Ovo je čisto da se objasni odakle naziv ove sorte oraha. Plodovi su srednje krupni obično rastu po dva zajedno. Prilikom čišćenja se ljuska dosta lako odvaja od jezgra, koje je svetlije smeđe boje. Za berbu stiže krajem septembra i početkom oktobra.
• Hartli (Hartley) – sorta poreklom iz Amerike, sa srednje krupnim plodovima. Jezgra se odlikuje svetlijom bojom. U proleće malo kasnije kreće sa vegetacijom pa mu ne preti opasnost od poznih mrazeva.
• Gazenhajm 251 – sorta razvijena u nemačkoj sa plodovima prosečne večičine oko 13 grama. Karakteriše je kasnije kretanje sa vegetacijom, pa se umanjuje opasnost mraza.
• Gazenhajm 139 – kao i 251 kreće kasnije sa vegetacijom. Orasi su srednje veličine, nema većih opasnosti od poznog mraza kod ove sorte oraha. Ljuska ploda je dosta tanka a jezgro je nešto svetlije boje. Za branje stiže polovinom oktobra.
• Gazenhajm 1247 – se od prethodne dve sorte razlikuje po osetljivosti na prolećni mraz. Plodovi su srednje večićine sa svetlijom jezgrom.
• Bačka – Tip NS-18/73 – spada u orahe koji imaju srednju veličinu plodva, oko 12 grama. Boja jezgra je svetlija, što se ceni od strane kupaca. Nije otporna na mrazeve koji se mogu pojaviti u proleće, iz tog razloga može da se sadi u vinogradarskim krajevima. Ljuske se dosta lako lome.
• Srem – Tip NS-6/76  – ima plodove koji su krupniji, ali sa tanjom ljuskom koja je srednje mekana. Za berbu stižu polovinom septembra meseca. Plodovi se nalaze u grozdovima koji broje prosečno 5 orasa zajedno u proseku.

• Pejn – američka sorta, manje zastupljena kod nas iz razloga što traži nešto umereniju klimu. Može da se sadi u reonima koji se vode kao vinogradarski.
• Lara – kod ove sorte oraha vegetacija počinje krajem aprila meseca. Izbegavanje kasnijih mrazeva u proleće i kvalitetni plodovi su glavni razlog popularnosti u kontinentalnim krajevima. Sama unutrašnjost ploda – jezgra ima sveliju boju.
• Fernor – poreklom je iz Francuske i karekteriše ga početak vegetacije početkom maja meseca. Plodovi su srednje veličine sa svetlijom jezgrom koja je veoma ukusna. Sama ljuska deluje malo izdužena, ali se dosta lako lomi. Zbog dosta kasnijeg kretanja vegetacije može da se gaji i u uslovima koji su malo oštriji.
• Džinovski – ova vrsta je poreklom iz Bugarske a selekcionisana je polovinom prošlog veka. Mada mu naziv asocira na krupne plodove, oni su ipak srednje veličine (13 grama). Samo ime je nastalo na osnovu mesta gde je odrađena prva selekcija.
• Ideal grozdasti – kod ove sorte oraha je specifično da može biti po 15 plodova grupisano zajedno. Zbog velike gustine, plodovi budu sitniji do srednje krupni. Nije preterano raširena zbog ranog početka vegetacije, pa se desi da strada od hladnoće u ključnom periodu.
• Kasni grozdasti – ovo je zanimljivija sorta za gajenje jer kasnije počinje vegetacija. Takođe ima grupisane plodove u većem broju, može ih biti do 12 zajedno. Ali kao i kod Ideala i ovde plodovi budu od manje do srednje veličine. Pošeljno je da ima posađeno i nešto oprašivača u zasadu.
• Kasni rodni – plodovi su srednje veličine u proseku. Zbog kasnijeg početka vegetacije može da se uspešno gaji u predelima gde ima opasnosti od prolećnih mrazeva. Kod ove sorte se muški i ženski cvetovi pojavljuju istovremeno, ali je preporučljivo imati i određeni broj drugih sorti radi boljeg oprašivanja.
• Sorento (Sorrento) – ime je dobio po regiji u Italiji, tamo spada među najviše gajene sorte oraha. Ljuska je malo deblja od očekivanog, ali je boja jezgra svetla što je veliki plus. Kao mana se može pokazati raniji početak vegetacije.

• Lompok – relativno nova sorta kod nas, glavni razlog za manju zastupljenost je raniji početak vegetacije. Plodovi su srednje veličine i dobrog kvaliteta, ali takve imaju i neke sorte koje izbegavaju pozne mrazeve.
• Apolo (Apollo) – je starija sorta koja je karakteristična po krupnijim plodovima. Malo ranije kreće sa vegataciom, pa je to razlog umerene popularnosti. Dosta se lako lomi ljuska, a jezgra orasa je svelo žute boje.
• Mars – ima plodove srednje veličine, a za berbu stiže u drugoj polovini septembra. Ljuska se lako uklanja, a boja jezgra je svetlo smeđa. Kasnija vegetacija je dobar plus u kontinentalnim uslovima.
• Pedro – je američka sorta koja ima srednje krupne plodove. Kasnije počinje sa vegetacijom tako da je manja pretnja od poznog mraza. Plodovi su grupisani u grozdove, po 6 komada u proseku, lako se čiste od ljuske.
• Rasna – poreklom sa naših prostora (ime duguje selu gde je započela selekcija). Kod ove sorte oraha vegetacija počinje kasnije, u drugoj polovini aprila. Plodovi su krupni, a sama jezgra je svetlije boje. Radi boljih rezultata se preporukuje da u zasadu se nađe i određeni broj drugih sorti kao oprašivača.
• Novosadski kasni – Tip NS-79/75 – vegetacija kreće malo kasnije, početkom maja i tako je umanjena opasnost od kasnijih mrazeva. Plodovi su sitniji do srednje krupni sa jezgrom koje je lepe svetle boje.
• Novosadski rodni – Tip NS-43/76 – osetljiviji je na prolećne mrazeve. Obilato rađa. Ljuska sa lako lomi, plodovi su krupni i imaju svetliju jezgru koja je veoma finog kvaliteta.
• Plovdivski orah – sorta iz Bugarske koju karakterišu krupniji plodovi. Zanimljivost kod ove sorte je veća količina ulja koje ima jezgro u odnosu na ostale sorte.
• Šampion – je orah koji je zahvaljujući kvalitetnoj selekciji otporniji prema raznim bolestima. Plodovi za branje stižu u prvoj polovini septembra. Po veličini polodovi se smatraju krupnima, a jezgra ima svetliju boju.
• Crveni orah – poznat je i kao G – 1239. Osetljiviji je prema mrazevima a za branje stiže početkom oktobra. Jezgro je crveno samo po spoljnom omotaču, dok je iznutra svetlije boje. Tako da se za dekoraciju mogu koristiti samo cele jezgre, nikako mljevene.
• Sejnovo – poznat i pod nazivom Šejnovo. Nastala je polovinom prošlog veka u Bugarskoj, a naziv je dobila po selu u čijoj je blizini počela selekcija. Sami plodovi imaju srednje krupne plodove i lako lomljivu ljusku. Oblik im je jajast i za branje dospevaju početkom oktobra. Boja jezgra je nešto tamnije boje.
• Sava – domaća sorta selekcionisana u Novom Sadu. Podovi su srednje veličine, a stabo je dosta bujno. Ljuska se dosta dobro lomi, a jezgro je svetlije žute boje.
• Jupiter – poreklom je iz Češke i karakteriše ga kasniji početak vegetacije. Uprkos tome plodovi su zreli u drugoj polovini septembra. Orasi su krupniji i ovalnog oblika. Luska je srednje debela i dosta se lako uklanja, a jezgro nešto tamnije boje u odnosu na ostale sorte. Kvalitet i ukus su dobri.
• Elit – ima umerenu bujnost, a karakteriše ga i nešto kasnije kretanje vegetacije. Berba počinje polovinom oktobra meseca. Plodovi su prosečne težine 10 grama. Jezgra je kvalitetna i svetlije je boje.
• Tehama – kod ove sorte oraha plodovi su srednje krupni, imaju oko 12 grama u proseku.

Pored gore nabrojanih postoji još dosta ponuda koje se mogu deliti prema zemlji porekla. Sorte oraha sa ovog spiska se uglavnom mogu naći u manjem obimu na našem tržištu.(1)

• Rumunske sorte oraha: ”Sibišel prekoče” (Si-N˚4), ‘Sibišel N˚44’, ”Sibišel N˚41”, ”Geogaiu (djoadju) N˚3”
• Bugarske sorte oraha: ”Šejnovo”, ”Drjanovski”, ”Slivenski”, ”Džinovski”, ”Plovdivski’
• Moldavske sorte oraha: ”Kostjuženkij”, ”Skinoskij”, ”Kišinjevskij”, ”Koržeuckij”, ”Kalaraškij”

Kao što se vidi gore postoje mnogobrojne sorte oraha, ali je potrebno da se dodatno raspitate na kakvu su podlogu oni nakalemljeni. Različitost podloga nije tako velika kao kod nekih drugih voćki, ali je preporučivo da na to obratite pažnju.

Podloge su uglavnom domaći sejanac ili crni orah. Ukoliko se kaleme ne sejanac crnog oraha daju krupnije plodve, ali im je vek trajanja prosečno 35 godina. Sejanac domaćeg oraha ima duži vek trajanja, ali se desi da plodovi budu sitniji u odnosu na prosek.

Razmak među stablima se ostavlja najčešće na 4 metra, dok razmak među redovima bude 8 metara. Bujne sorte oraha na dobrim podlogama mogu imati i međusobni razmak 12 x 12 metara.