Sovica gama (Autographa gamma) je migratorna vrsta moljca koja je ime dobila zbog šare u obliku slova γ koja se nalazi na krilima. Rasprostranjena je na većem delu Evorazije i delovima Afrike.
Oštećenja na biljkama prave gusenice ovog leptira. Može da se hrani na velikom broju biljaka, te tokom sezone se dešava da prelazi sa korova na gajene biljke. Odrasli leptiri se hrane nektarom iz cvetova.
Od poljoprivrednih useva štetu može napraviti na biljkama lan, konoplja, šećerna repa, leguminoze, krompir, paprika, duvan, kupus, paradajz … Ovaj štetni insekt ima dve generacije godišnje, a ako su uslovi povoljni može imati i tri.
Izgled
insekta
Raspon krila odrasle jedinke je oko 40mm. Krila su u raznim nijansama braon sive boje što je odlična kamuflaža. Na sredini svako krila nalazi se šara u obliku malog slova γ , grčkog slova gama.
Lako je razlikovati od drugih sovica jer ima tri para nogu.
Gusenica je zelene boje sa prugom na bokovima. Telo se postepeno sužava prema glavi, a noge su grupisane tri para napred i tri para nazad.
Jaja su okrugla i bele boje, kasnije dobijaju blagu zelenkastu nijansu. sama površina jajeta je pokrivena sitnim brazdama koji obično ima oko 30.
Životni
ciklus
Zimu najčešće provodi kao larva, pod biljnim ostacima i zemljištu. Mada ima podataka da može da prezimi i kao lutka pa i odrastao leptir.
Jedna ženka polaže par stotina jaja, najčešće pojedinačno ili najviše do 3 jaja na jednom mestu. Gusenice se pile, u optimalnim uslovima, posle sedam dana. U prvoj fazi razvoja im odgovara povećana vlažnost vazduha. Prva generacija gusenica se pojavi u toku mala i juna meseca na biljkama.
Preobražaj u lutku odvija se na biljkama i to u toku vegetacije. U toku jeseni odvija se ispod biljnih ostataka. Stadijum lutke u proseku traje od 6-13 dana. Gusenice druge generacije pojaviće se tokom avgusta i septembra meseca.
Mere
zaštite
Najveću štetu mogu napraviti gusenice iz prve generacije u sezoni. Biljke su tada mlade i može doći do golobrsta na delu površine. Praćenje stanja leptira se radi uz pomoć svetlosnih lampi ili feromonskih klopki. Kao preventivna mera zaštite bitno je uništavanje korova.
Kako im je potrebna veća vlažnost vazduha u prvoj fazi razvoja gusenice, posebna pažnja se treba posvetiti na terenima koji se navodnjavaju.
Detaljnim pregledom biljaka, biljnih ostataka i površine zemljišta utvrđuje se brojnost gusenica. Provera se radi na površinama od četvrt kvadratnog metra. Za svaku generaciju gusenica se malo drugačije određuje koliku pretnju predstavljaju
Pre nego pristupite suzbijanju gama sovice potrebno je da se posavetujete sa stručnom osobom, koja će oceniti šta je potrebno da se osradi u cilju zaštite.
.jpg){kind=link}
