Repičina pipa (Ceutorhynchus assimilis) je insekt koji prvenstveno napada uljanu repicu. Vodi poreklo iz Evrope, odakle se raširila na SAD i Kanadu. Iako ima jednu generaciju godišnje, smatra se veoma štetnom i njeno blagovremeno suzbijanje je izuzetno važno. U slučaju jakog napada na uljanu repicu može doći do smanjenja prinosa od 35%.
Pored uljane repice, ovaj insekt se može pronaći i na drugim biljkama iz porodice krstašica. Često se nalazi na slačici, kupusu, kelju i kelerabi. Karakteristična je po tome što osim listova napada i stablo biljke domaćina. Ovaj štetni insekt je još poznat i pod nazivom pipa uljane repice.
Sadržaj
Izgled
Za razliku od male, obična repičina pipa je nešto većih dimenzija (oko 4,5 do 5,5 mm) i braon-sive je boje. Oklop joj je čvrst, naročito trupni deo. Zastupljena su krila, naročito donji par, pa se može primetiti tokom toplih dana kako leti oko kupusišta. Na glavi imaju rilicu – pipu i par antena. Poseduju tri para nogu i lako se kreću po biljci kojom se hrane.
Larve su bele boje i savijene su u obliku C slova. Uglavnom se mogu naći u mahunama uljane repice ili u glavnim nervima na listovima kupusa.
Jaja su krem boje, glatka i cilindričnog oblika sa zaobljenim krajevima. Dugačka su oko 0,6 mm i široka 0,4 mm, pa ih je pojedinačno jako teško uočiti.
Ciklus razvoja
Repičina pipa ima samo jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke prezimljavaju u zemljištu ili ispod ostataka suvog lišća. Pojavljuju se već tokom ranog proleća krajem marta meseca i već u aprilu se mogu primetiti na krstašicama. Najaktivnije su u vreme cvetanja uljane repice i kupusa, pa se često može pojaviti zajedno sa repičinim sjajnikom (Meligethes aeneus).
slika sa insect.pnwhandbooks.org
Ženke buše rupice na mahunama i kroz njih ubacuju po jedno jaje. Svaka ženska jedinka ovog insekta može da položi do 60 komada, a njihov razvoj traje oko 20 dana ukoliko je temperatura oko 20 stepeni. U hladnijim uslovima, ovaj period je nešto duži.
Nakon što se ispile larve se počinju hraniti unutrašnjošću mahune, a najviše stradaju semenke.U slučaju da je napad na kupus i slične biljke, larve repičine pipe će se ubušiti u glavne nerve na listovima, krećući se prema stabljiki.
Kada poraste, ona izlazi napolje praveći rupu na zidu i spušta se ka površini zemlje. Tu formira komoru u kojoj se pretvara u lutku.
Nakon dve nedelje pojavljuje se odrastao insekt. Tako odrasla piapa uljane repice se neko vreme još hrani na biljkama, a potom se sklanja pod zemlju gde će prezimiti.
Šteta koju repičina pipa pravi
Iako se u manjoj meri pojavljuje u odnosu na malu, repičina pipa (pipa uljane repice) i šteta koju ona prouzrokuje mogu da ostave ozbiljne posledice. Što je biljka manja to je stepen uništenja veći. Iznad mesta koje je napadnuto može se primetiti usporen razvoj repice, a u krajnjem slučaju dolazi do sušenja i pucanja tkiva.
Glavna štetočina jeste njena larva. One su izuzetno proždrljive i u stanju su da unište biljku u veoma kratkom periodu. Nalaze se u stabljikama ili u peteljkama, tako da uništavaju domaćina iznutra. Njihovo prisustvo i štetno delovanje otvara mogućnost i za razvoj patogenih pojava.
preuzeto sa growingsmallfarms.ces.ncsu.edu
Pošto se pojavljuje zajedno sa malom pipom, kojih ima više, treba imati u vidu da se njihovo prisustvo može primetiti i po tome što biljka koju napadaju poprima pomalo žbunast izgled. Prag štetnosti u slučaju ove vrste je 1 imago na 5 repica.
Kada napadaju kupus larve se hrane u lisnim nervima odakle se mogu premestiti u stabljiku ili i koren u ranijim faza razvoja biljke. Ukoliko ima veći broj larvi u jednoj biljki kupusa može se desiti da ona ne počne sa formiranjem glavice.
Poseban oprez treba da obrate uzgajivači kelerabe, jer je ona najosetljivija na napade larvi ovih insekata. Problem za suzbijanje predstavlja i to što se odrasli insekti mogu hraniti i na korovskim biljkama.
Mere zaštite i suzbijanje
Ukoliko se vizuelnom metodom utvrdi prisustvo više od jedne pipe po biljci, potrebno je izvršiti suzbijanje ovog insekta. Uporedo se može izvršiti pregled mahuna i ukoliko se u njima nalaze larve, treba uraditi dezinsekciju na zemljištu.
Njihovo uništenje je prilično teško, pa se preporučuje tretiranje već tokom proleća dok ženke još ne polože jaja, kako bi se njihova populacija što više smanjila. Tretman je potrebno ponoviti rokom perioda cvetanja kultura, naročito ukoliko su tad topliji i sunčani dani, jer je repičina pipa tada najaktivnija.
Od hemijskih preparata preporučuju se insekticidi na bazi klorpirifosa i cipermetrina, uz obavezno praćenje priloženih uputstava ( preporuka je da se posavetujete sa stručnjacima). Pošto su slične malim pipama, tako i obična repičina pipa može lako da se uhvati u posudama žute boje. Da ne bi izašle iz nje, bilo bi dobro staviti plastičnu rešetku ili kupiti specijalizovane zamke za ove insekte.
