Kada se priča o gajenju pečuraka tu se obično misli na najčešće dve vrste : šampinjone i bukovače. U poslednje vreme se počelo raditi na gajenju pečurke shitake (Lentinus edodes), a kombuha se uglavnom gaji za ličnu upotrebu.
Prilikom prikupljanja informacija treba biti selektivan i u praksi koristiti oprobane sisteme ne starije od 40 godina. Sad se može naći priličan broj beskorisnih uputstava koja su nastala samo na osnovu nekih eksperimenata manjeg obima ili se mogu naći informacije kako su se nekad proizvodile pečurke (počinju sa onima “ako imate stari podrum ili neki napušten tunel u blizini”).
Ovde ćemo samo ukratko se pozabaviti stvarima vezanim za gajenje tih pečuraka, a na posebnim stranama ćemo detaljno obraditi gajenje svake od njih.
Gajenje šampinjona
Kada je u pitanju gajenje pečuraka uzgoj šampinjona je nešto što prvo padne na pamet. Ima dosta informacija do kojih se može naći o gajenju šampinjona jer se oni najviše gaje na ovim prostorima. A te informacije su veoma različite, od toga da se uz mala ulaganja šempinjoni mogu gajiti u nekim priručnim objektima ili pomoćnim prostorijama, pa sve do toga da su neophodna velika ulaganja i skupa oprema iz uvoza.
slika pruzeta sa sajta botit.botany.wisc.edu
Istina je sasvim sigurno negde između. Ulaganja su dosta velika i sigurno da se za par godina nemože očekivati neki povrat novca koji je uložen i uz to da bude zarade. Veoma bitna stavka o kojoj treba voditi računa jeste i to koliko ima ljudi koji se bave proizvodnjom šampinjona u vašoj blizini, da li ima velikih trgovačkih lanaca. To su bitni podaci da bi mogli isplanirati način kako ćete plasirati svoje proizvode do kupaca.
Gajenje bukovača
Bukovača je dosta popularna jer ima dugu tradiciju pripremanja u kuhinji i broj recepara sa bukovačom je veliki. Zahvaljujući toj vekovnoj primeni ima popularnost koja omogućava lekše plasiranje na tržište. Bukovača se u današnje vreme gaji na mešavinama piljevine i slame, a velika prednost je što relativno dobro podnosi temperature od 5 °C do 30 °C.
Ipak pored tako velikog raspona poželjno je da se temperatura održava na optimalnom nivou od oko 18 °C i uz odgovarajuću vlažnost vazduha. Prostorija gde se gaje bukovače treba biti konstantno provetrena. Proizvodnja se obavlja u dve faze, u prvoja vreće mogu biti složene gusto i da nije potrebno svetlo i provetravanje i ta faza traje oko 30 dana. U drugoj fazi se vreće buše i obezbeđuje se dobra temperatura, provetrenost i osvetljenje da bi se dobio dobar prinos bukovača.
Gajenje shitaka
Ovo je pečurka sa mnogo imena i treba sve nazive koristiti da bi se našle informacije. Nazivi su šitaka, sitaka,siitaka. Za punjenje džakova na kojima će se gajiti šitake se koriste razne mešavine piljevine drveta i slame. Odnosi su različiti, kao i vrste drveta i slame, bude tu piljevine od topole, hrasta, bukve, slame od pšenice, raža ili ječma. Jedino nikako ne sme biti piljevine od zimzelenog drveća.
To je potrebno prokuvati, mada neki preporučuju i da se odradi samo pasterizacija. Šitake se zasejavaju tako što se supstrat zameša tako da bude temperature oko 25 °C i vlažnosti oko 65%, pa se umeša sa micelijama. Nakon toga tako umešan se ubacuje u plastične vreće. Prilikom ovog postupka je bitno voditi računa o čistoći da bi sve bilo odrađeno na zadovoljavajući način. Berba šitake se obavlja u nekoliko navrata kako dozrevaju, najčešće je to 5 puta.
Kod ove gljive je veoma bitno da se napomene da su postojali veliki problemi oko nekih koperacija i da se vodi računa sa kim se dogovara saradnja.
Gajenje kombuhe
Čajna gliva, poznata je u celom svetu a kod nas pod nazivom kombuha, što je japanski naziv za nju. Ova se gliva gaji za svoje potrebe, mada se povremeno može naići na informaciju da je neko i prodaje. Zapravo ovo nije gliva u klasičnom obliku sa stablom i kapicom, nego je u pitanju simbioza kvasca i sirćetnih bakterija.
Tehnika proizvodnje kombuhe je sledeća, nabavi se velika tegla od 3 do 5 litara, ali da ima širok otvor pri vrhu. U čistoj vodi se doda šećer i čaj i to se skuva. Postoji više preporuka o količinama šećera i čaja u %, pa ih ne bi ovde iznosili. Čaj može biti crni, zeleni a uspešno su se koristili i čajevi od lekovitih biljaka sa ovih prostora. Prilikom ubacivanja kombuhe, u teglu ona potone na dno i tek nakon nekoliko dana ispliva na površinu.
