Voćni sipac (Xyleborus dispar) je štetni insekt koji najviše štete pravi na kajsijama i jabukama. Može da boravi i na drugim drvenastim vrstama, voću i šumskom drvetu kao i na ukrasnom, na primer tujama. Povremeno se ovaj insekt u literaturi i na terenu naziva voćni potkornjak ili drvenar.
Ukoliko se na voćkama primete rupice prečnika 2 mm, može se posumnjati da je u pitanju voćni sipac. U većini slučajeva se šteta od ovog insekta može primetiti na starijim i na stablima koja imaju oštećenja.
Sadržaj
Izgled insekta
Mužjaci imaju dužinu tela oko 1,7 mm, a za njih je karakteristično da nemaju mogućnost da lete. Boja celog tela im je crna
Ženke voćnog sipca imaju antene i noge žute boje. Krupnije su od mužjaka, dužina tela im je oko 3,3 mm.
Jaja su ovalna i sedefasto bele su boje, dužina im je od 0.8 do 1 mm.
Ciklus razvoja
Zimski period odrasli insekti provode u hodnicima koje su izbušili unutar voćke. Kada nastupi toplije vreme dolazi do sparivanja, ali napolje izleću samo ženke. Mužjaci ostaju unutar stabla gde i uginu ubrzo zatim.
Ženke se ne udaljavaju previše tokom izletanja napolje, često se zadrže na istom stablu ili na nekom od obližnjih. Tu potraže neko slabije mesto na kori gde ubrzo počnu da se ukopavaju u drvo. Prvo budu malo pod korom, ali ubrzo buše dublji hodnik.
Kada postignu željenu dubinu hodnika, ženke voćnog sipca počnu sa polaganjem jaja. Larve se ubrzo potom izlegnu, a karaktersitično je da se u prvoj fazi života hrane sa micelijama gljive Ambrosia spp. Kada ojačaju nastavljaju takođe ishranu glivicama. Nakon mesec i po dana se presvlače, a zimu provode kao odrasli insekti.
Mere zaštite
Obavezno čim se utvrdi prisustvo ovog štetnog insekta da se obavo orezivanje oštećenih voćki. Odsečene grane treba ukloniti sa voćnjaka i spaliti. Ova akcija treba da se odradi rano u proleće, dok su temperature niže i ženke još nisu počele sa izletanjem.
Radi suzbijanja se dosta uspešno mogu koristiti i neke klopke u koje se sipa odgovarajuća tečnost. Klopke su inače i efikasnije od crvenih lepljivih ploča koje su se više promovisale u ranijem periodu.
Dobra prevetnivna mera jeste održavanje voćnjaka u kvalitetnom stanju. Na primer tokom zime preduzeti neke mere koje umanjuju mogućnost pucanja kore na stablu (krečenje). Takođe je i poželjno optimalno prisustvo vode, svako preterano prisustvo ili suša mogu stvroriti povoljne uslove da voćni sipac napadne stabla.
Ukoliko se odlučite da pratite prisustvo insekata pomoću feromonske klopke, u nju će se hvatati samo ženke jer one mogu da lete. Prilikom tretiranja se mogu koristiti i fungicidi koji će suzbiti Ambrosia spp. kojom se larve hrane u prvoj fazi razvoja.
