Crna slačica (lat. Brassica nigra) i Bela slačica ( lat Sinapis alba ) su biljke iz familije kupusa. Gaji se kao ratarski usev, ali se često može videti i da raste kao divlja biljka. Divlja biljka se naziva najčešće gorušica.
Biljka slačica je rano prepoznata kao začinska i lekovita biljka i postoje zapisi od preko 2 500 godina gde se spominje. Poreklo joj je negde u blizini Sredozemnog mora, najverovatnije bliski istok.
Slačica ne spada u ratarske kulture koje se gaje u velikom obimu i veoma je poželjno da se za veće površine radi za poznatog kupca. U samoj proizvodnji se vrši kombinjovanje bele slačice koja daje ljutinu dok crna slačica obezbeđuje jaču aromu.
Izgled
Obe vrste slačica su jednogodišnje biljke. Bela slačica može da naraste do 1,5m, a crna slačica može biti visoka do 2m. Stablo kod slačice je dobro razgranato, biljka po stablu ima dlačice sa tim da je gornji deo stablja kod crne slačice bez njih. Listovi su po obodu krupno nazubljeni. Cvetovi su sitni i skupljeni u grozdaste svasti i žute su boje.
Postoje i razlike u seenu po kojima se mogu razlikovati da li su u pitanju Seme bele slačice ima oko 2 mm u prečniku, bledožute boje, bez mirisa, ali ljutog ukusa, u plodu obično ima 4 do 8 semena. Seme crne slačice je oko 1 mm u prečniku, boje tamno braon do crne, u plodu je 10 do 12 semena.
Bela slačica – slika preuzeta sa sajta wikipedia.org
Crna slačica – slika pruzeta sa sajta wikipedia.org
Gajenje slačice
Crna i bela slačica se gaje na skoro identičan način, ali treba spomenuti da postoji razlika u tome koliko semena treba za setvu na jednom hektaru. Za setvu bele slačice je potrebno oko 9 kilograma, a za setvu crne slačice je potrebno 7 kilograma. Tačna količina se određuje prema tipu zemljišta gde se sadi, na lošijim zemljištima se količina treba povećati.
– slika preuzeta sa sajta wikipedia.org
Setva slačice se obavlja krajem maja ili početkom aprila. Nju je potrebno gajiti u plodoredu, poželjno je da su joj predusevi bila stna žita. Setva se obavlja sejalicama i seme slačice se polaže na dubinu od 20 do 3 cm. Prilikom zaštite mlade biljke treba voditi računa jer je manje otporna na neke herbicide koji se koriste protiv širokolisnih korova.
Od insekata koji mogu da nanesu štetu treba spomenuti larvu repičine ose ( Athalia colibri ), repičin sjajnik ( Meligethes aeneus ) i buhač ( Halticinae ).
Berba slačice se mora obaviti pre nego skroz sazori, a to obično se odradi u prvoj polovini jula meseca. mada vreme berbe varira u zavisnosti od tipa zemljišta, hibrida i toga kada je setva obavljena.
Upotreba
– slika pruzeta sa sajta modernistcookingmadeeasy.co
Najpoznatiji proizvod je svakako senf, ali se slačica koristi za čitav niz jela kao dodatak. Pored toga se koristi kao dodatak jelima i za spremanje zimnice, koristi se za medicinske svrhe i kozmetiku. Veoma su cenjena eterična ulja koja se dobijaju od plodova bele i crne slačice.
Tema na poljoinfo forumu o slačici:
