Zimski jasmin (Jasminum nudiflorum) je biljka koja za vreme blagih zima bogato cveta u periodu od januara do marta meseca. Cvetovi mogu biti žute ili bele boje.
Zanimljivo je da je to jedina vrsta jasmina koja ne miriše. Poznat je još pod nazivima žuti i zimzeleni jasmin. Međutim treba biti obazriv pri nabavci jer se naziv zimzeleni jasmin koristi i za biljku Rhinospermum jasminoides.
Ova biljka je prilično otporna na bolesti i štetočine, a dodatna prednost je da nije zahtevna kada je u pitanju kvalitet zemljišta.
Izgled biljke
U pitanju je grm koji može da naraste do visine od 3m i da u širinu bude takođe 3m. Najčešće se može videti da ima visinu oko 1,5m jer se grane povijaju pod svojom težinom. Veće visine može dostići ako se pusti da raste kao penjačica uz neku podlogu.
Zimski jasmin kod nas raste kao listopadna vrsta, dok se u nekim drugim klimatskim zonama ponaša kao zimzelena biljka. Listovi su kod ove vrste jasmina dužine 3cm i tamno zelene boje.Iz iste osnove rastu tri listića koja zajedno čine celinu.
slika sa thebritishgardener.com
Cvetvi su žute boje imaju prečnik oko 2,5cm i nemaju mirisa, svaki ima po 6 latica. Period cvetanja je teško predvideti tačno kao ni vreme kada će biljka biti u punom cvetu. U nekim situacijama to cvetanje će početi već krajem novembra meseca, međutim to je češće tokom januara.
Iz razloga što cveta tako rano i što ima žute cvetove dešava se da ljudi pomisle da je u pitanju forzicija.
Razmnožavanje
Reznicama se lako razmnožava, često pusti koren kada se ubere u proleće i stavi u vazu. Ako se planski prave reznice za razmnožavanje bilke onda se seku poludrveni delovi grana tokom početka avgusta ili tokom decembra. nakon toga se pobodu u peskovitu zemlju i zaštite smeštanjem u plastenik ili staklenik.
Starija stabla zimskog jasmina ako želimo podmladiti, najbolje je pored njih poviti jednu njihovu granu da se ožili. Nakon toga se ona odseče od glavne grane i kada ojača to mlado stablo zamenjuje staro. Ovaj proces traje malo duže ali se ne može primetiti da je staro stablo uklonjeno radi nove biljke. Polaganje grana radi ožiljavanja jeste najbolji način da se dobije mlada biljka.
Razmnožava se i semenom. Međutim tada je potrebno setvu obaviti u stakleniku. Kada se biljke počne razvijati tokom prve godine ostaviti da prezimi u stakleniku i tek naredne jeseni je posaditi u vrtu.
Uslovi gajenja
Zimski jasmin voli osunčana mesta, ali uspeva i u polu senovitim. Dosta brzo raste i nakon što se posadi, već krajem prve godine grane mogu biti dužine jedan metar. Međutim prve dve godine se slabo pojavljuju cvetovi na biljki.
Kao odrasla bilka se relativno lako presađuje bez većih problema. Veoma je popularna kao vrsta koja se koristi za bonsai.
Orezivanje zimskog jasmina nije baš poželjno često raditi, pa kad se tome pristupi treba osmisliti dobar plan. Ukoliko se ne odradi kvalitetno, to znači da će se morati ubrzo ponoviti. Rezidba se obavlja u periodu nakon cvetanja.
Mada cveta zimi, nije baš otporan na niske temperature i hladan vetar, te se iz tog razloga predlaže da bude posađen na nekom mestu koje obezbeđuje zaštitu od zimskih vetrova. Takođe ako je moguće da bude ta pozicija za biljku sa južne strane.
Oko osnove stabla je radi zaštite zimi dobro postaviti slamu da bi se sprečilo smrzavanje u slučaju veoma hladne zime. Zimski jasmin ima mogućnost da se uspešno obnovi iz korena ukoliko nadzemni deo biljke propadne usled smrzavanja.
