Kada je u pitanju bela leptirasta vaš ( Trialeurodes vaporariorum) najveću štetu na biljkama prave odrasli insekti i larve, tako što sišu sokove biljaka sa kojih se hrane. Međutim, postoje i sekundarne štete a one nastaju kada dođe do izlučivanja medne rose koja pada i na nenapadnute biljke. Tada dolazi do razvoja gljive čađavice, koja smanjuje asimilatornu površinu.
Najveću štetu vaš pravi u plasteničkoj prizvodnji i prenosilac je mnogih virusa. Leptirasta vaš može imati i do 10 generacija godišnje koje će se međusobno preklapati.
Leptirasta vaš voli da boravi na cveću, a dešava se povremeno da se prve kolonije tokom godine razviju na korovskim biljkama. Podjednako voli i paprika, paradajz, krastavac, salatu i kupus. Najlakši način da proverite da li je ima na biljci je da udarite po listu. Ukoliko je prisutna, nad biljkom će se razrojiti pravi mali oblak ovih mušica.
Izgled insekta
Bela leptirasta vaš je dužine 2 mm. Čitavo telo i krila su prekriveni voskom koji je praškast. Boja odrasle jedinke je bela i tokom jednog leta može da preleti razdaljinu do 10 metara.
Jaje ove vaši je malo, ovalno i pričvršćuje se drškom za list. Jedna ženka može da položi i do 180 jaja tokom svog života.
Dužina tela larve prvog uzrasta je oko 0,3 mm, ima tri para nogu i pokretljiva je. Razviće larve od momenta piljenja pa do prvog presvlačenja traje samo nekoliko sati. Posle toga ona gubi noge, potpuno se spljošti kao ljuska i pričvrsti za list.
Larve trećeg uzrasta i lutka su takođe bez nogu, beličaste, spljoštene, pričvršćene za list i nešto veće od prethodnog uzrasta. Čitavo telo larvi i lutki je prekriveno voštanim slojem.
izvor – wikipedia.org
Životni ciklus
Ženska jedinka jaja polaže sa donje strane lista. Dok se larva ne razvije proći će oko 30 dana.
Na to koliko vremena treba svakoj jedinki da se razvije zavisi od uslova u kojima se nalazi. Zbog toga mnogo više generacija vaši ima u plastenicima i njihova je kontrola otežana zbog pojave različitih vrsta stadijuma u istom vremenskom periodu.
Imago izlazi iz staklenika u toku letnjih visokih temperatura i naseljava razne kulture ali i korovske biljke koje se nalaze u neposrednj blizini. Ostaje tu do jeseni a zatim se deo populacije vrati u staklenik a deo se povlači na zimsku dijapauzu u prirodu.
Na jednom listu se može naći u više od 1 000 jedinki ukoliko je biljka zdrava, dobro razvijena i sočna.
Mere zaštite
Iako je odbrana od ove štetočine teška i veoma složena, ipak postoje prve mere zaštite koje valja preduzeti pre nego što se pojavi i raširi. Povremeno se desi da se donese rasada povrća na kojoj se već nalaze položena jaja, te na to isto treba obratiti pažnju.
Jedna od osnovnih mera zaštite je plodored, zatim redovna obrada zemljišta i redovno suzbijanje korova kako u plasteniku tako i oko njega. U zatvorenim prostorima ( staklenicima, plastenicima ) saditi samo zdrave biljke, a iz plastenika uklanjati zaraženi material i odmah spaljivati.
Menjanj insekticita je poželjno povremeno jer ovi šteti leptirići brzo razviju rezistetnost. Takođe i voštana presvlaka na površini tela dodatno umanjuje dejstvo zaštitnog sredstva koje koristimo.
