Bademov cvetojed (Anthonomus amygdali) je insekt koji se javlja periodično i prepoznatljiv je po tome što na glavi ima pipu koja podseća na slonovu surlu. Osim badema, oni napadaju breskvu i kajsiju, jedući pupove, lišće i ponekad mladu koru drveta. Spada u grupu insekata koji se povremeno nazivaju surlaši.
Na našim prostorima se ova buba još naziva i pipa dugorilaš, jer ih ima na kruškama. Uz nju se obično i javljaju druge štetočine, poput štitaste i lisne vaši, tripsova i grinja. Opasni su jer na drvo mogu da prenesu brojna gljivična oboljenja.
Sama grupa inseketa Anthonomus je veoma široka i broji preko 30 veoma sličnih vrsta. Dodatno komplikuje stvar što se sve mogu hraniti na sličnim voćnim vrstama.
Sadržaj
Izgled i karakteristike
Izuzetno su sitni, zbog čega ih je teško uočiti. Odrastao bademov cvetojed je tamno-smeđ ili crvenkast, dok na donjem delu ima jednu deblju belu liniju. Njegove dimenzije su od 3 do tek nešto preko 4 mm. Poseduju tri para nogu koji im služe za kretanje i pridržavanje na listovima. Na glavi poseduju rilicu koja im služi za ishranu.
Larve ovoga štetnog insektaje dosežu dimenziju od 5,5 milimetara. Telo im je narandžasto žućkaste boje, dok je glava nešto tamnija.
Jaja su veoma sitna, svetla i cilindričnog oblika i ne mogu se uočiti, jer ih ženke polažu u pupovima.
slika sa wikimedia.org
Ciklus razvoja
Ova vrsta ima muške i ženske jedinke koji odmah nakon izlaska iz forme larve počinju da se razmnožavaju. Polaganje jaja se vrši od decembra pa sve do marta i to tako što ih postavljaju u cvetne pupove. Svaka ženka može da položi oko 35 komada, a njihov embrionalni razvoj u proseku traje do dve nedelje.
Iz njih se potom razvijaju larve, koje se mogu primetiti po pupovima. Gusenicama je potrebno oko 20 do 30 dana da se transformišu u odraslu jedinku. To se dešava od marta do maja meseca, dok tokom letnjeg perioda imaju dijapauzu.
Šteta koju pravi bademov cvetojed
Kod ovog insekta, najveću štetu pričinjavaju larve. One se kreću po krošnji i zavlače u unutrašnjost pupoljka, gde se hrane sišući sok. Na taj način, oni oštećuju plodove u začeću, zbog čega oni izostaju.
I odrastao bademov cvetojed pravi štetu, ali prvenstveno na listovima. Oni svojim duguljastim pipkom koji imaju na glavu prave rupe na površini, zaranjaju ga unutra i sišu lisne sokove. Tek na jesen, nakon dijapauze, odrasle forme napadaju plodove i pupoljke. Na taj način ugrožavaju celo drvo, zbog čega je potrebno adekvatno reagovati.
Mere zaštite i suzbijanje
Da bi se uklonio bademov cvetojed, suzbijanje je neophodno obaviti već tokom zime. Za tu priliku bi se trebalo posavetoovati sa stručnim osobama radi odabira odgovarajućih hemijskih sredstava. Po potrebi, tretiranje se može vršiti i na jesen.
