Špargla (Asparagus officinalis) je višegodišnja biljka kod koje se beru mladi izdanci. Još se koriste nazivi šparoga i šparga.
Na jednom mestu se gaji i do 15 godina, što je čini zgodnom za proizvodnju. Potražnja na našem prostoru nije velika, ali trenutno polako raste potražnja za njom.
Špargla se gaji veoma dugo, postoje prikazi njenog korišćenja još u periodu starog Egipta. U periodu Rimskog carstva se proširila po oblasti Mediterana, a na Američki kontinet je stigla 1850 godine.
Izgled
U visinu raste do 150cm, višegodišnja je i zeljasta biljka. Stabljika je relativno zadebljana, a za listove je karakteristično da su poput pera i u stvari su delovi stablike koji su evolucijom poprimili oblik i ulogu listova. Cvetovi su u u karakterističnom obliku zvona, boja cvetova špargle je zelenkasto žućkasta.
Boja ploda je crvena i obično bude veličine između 6 i 10 mm. Špargla se obično gaji na istom mestu oko 15 godina. Postoje bele i zelene sorte špargle.
Deblji delovi korena špargle prestaju da imaju finkciju nakon nekoliko godina, a umesto njih se razvijaju novi u koje će biljka da skladišti rezerve hranljivih materija.
Na severu Evrope se gaji podvrsta špargle pod latinskim nazivom Asparagus officinalis subsp. prostratus a za koju je karakteristično da raste do visine 70 cm.
Postoje i varijacije koje se koriste kao ukrasno bilje.
Gajenje špargle
Špargle koje se posade iz reznica mogu ranije da se beru ( u drugoj godini), dok je za one koje se posade iz semena potrebno duže sačekati. Prve godine ne bi trebalo brati biljku, a za biljke iz semena to ne bi trebalo raditi ni u drugoj godini rasta, jer se tna taj način omogućava da se lepo razvije korenov sistem.
Ukoliko planirate da gajite šparglu na malo, najbolje bi bilo da ja posadite uz sam kraj bašte koju obrađujete pošto špargla ima dosta dug vek.
U početnoj fazi razvoja špargle kad su stabljike – izdancu dugi 15 do 25 cm, a u osnovi debeli 1 do 4 cm, dok im je vrh zatvoren sa priljubljenim ljuskastim listovima koriste se kao povrće. U jesen pri samom kraju vegetacije na špargli se formiraju pupoljci koji će sledeće godine formirati nove stabljike. Kod starijih biljaka na petogodišnjem podanku, bude veći broj pupoljaka. Utom periodu broj pupoljaka može biti 12 – 15.
Za gajenje špargle na veći površinama, neohodno je u jesen obaviti oranje zemljišta. Rasad šargle treba obezbediti iz sopstvene proizvodnje ili naći na tržištu ko može da ponudi portrebnu količinu sadnica.
Sadi se u proleće polaganjem rasada u otvorenu brazdu, u nekim situacijama se može koristiti mažina sa kojom se seje industriski paradajiz čiji je rasad proizveden u kontejnerima. Postoji mogućnost i da se obavi setva špargle na otvorenom direkno polaganjem semena u zemlju.
Kada biljke počnu da se razvijaju potrebno je obaviti suzbijanje korova. Ukoliko se to radi mašinski onda se međuredna obrada obavlja pažljivo i vodeći računa da se ne ošteti koren kod biljaka, a sa herbicidima je dosta lakše jer postoji veliki izbor na tržištu koji se mogu koristiti za uništavanje korova u špargli.
Berba i čuvanje
Barba špargle može da počne otprilike par nedelja nakon što prođe godinu dana od sadnje biljaka iz rasada. Prvih godina sezona berbe je kratka i traje, do 5 nedelja, dok u 6 godini može trajati i 8 nedelja. Izdanak šargle se bere kad mu je dužina od 18 do 22 cm, a potrebno je da se odseče malo niže od površine zemlje.
Nakon berbe špargla se potapa u hladnu vodu, a nakon nekog vremena i pere pod mlazom vode. Nakon toga se vrši sortiranje prema dbljini i izdanci se skraćuju na približno istu dužinu. Potom sledi vezanje špargle u snopove koji se potom plasiraju na tržište.
Obično su oni težine 200 i 500 grama. nakon toga se pakuje u nailon i skladišti u hladnjačama gde je temperatura u rasponu od 1 °C do 5 °C gde ostaje do plasiranja na tržište.
Teme na poljoinfo forumu:
