Savijač lista

Savijač lista (Pandemis heparana) je vrsta štetočine koja je opasna za rasade jabuka. Smatra se da ova vrsta može izazvati štetu u količini od 10% potencijalnog prinosa ukoliko se ne sprovedu mere zaštite. U poslednje vreme je njegov loš učinak postao još veći, jer mu pogoduju veće temperature vazduha koje su posledica globalnog zatopljavanja. Zbog toga se on pojavljuje i ranije od predviđenog termina, a napadi su sve jači.

Ovaj moljac ima dve do tri generacije tokom godine, od kojih gusenice druge i treće prezimljavaju. One su nosioci virusa nuklearne poliedroze, zbog čega određeni deo njihove populacije ima poremećen ciklus razvoja. Od voća štete nanose na jabukama i kruškama. Ovaj leptir se na engleskom jeziku naziva dark fruit-tree tortrix.

Izgled

Odrasli savijač lista je leptir koji može da ima raspon krila od 16 do 19 mm. Ona su svetlo-braon boje sa tamnijim šarama. Glava je mala i na njoj se nalaze dve antene svetlije nijanse. Po obliku ovaj moljac podseća i na savijača pupoljka.

Jaja koja polaže su mala, prečnika oko 1 mm, okruglog oblika i blago ispupčena na sredini. Na početku su svetlo-zelene boje, da bi se nakon nekoliko dana na obodu pojavo zelenkasti prsten.

Gusenice su dužine oko 3 mm, a mogu da narastu i do 16 mm. Telo im je zelenkasto, a glava nešto tamnije nijanse zelene boje.

Lutka ovog insekta je široka 3 mm, a dugačka desetak milimetara. Žuto-smeđe je boje i nalazi se u svom svilenkastom omotu.

Ciklus razvoja

Prezimele gusenice nalaze se ispod mrtve kore na onim mestima na kojima je vršeno orezivanje ili bilo gde im je povoljan zaklon. Početkom perioda vegetacije one se aktiviraju i počinju da uvijaju mlade listove. Od njih prave sklonište i hrane se njegovim naličjem.

Pretvaranje u lutku vrše u uvijenim listovima koji su blizu vrha napadnutog drveta, pa je stoga teško dopreti do njih. Na taj način oni koriste sunčevu energiju i toplotu, pa su sušni periodi posebni pogodni za njihovo masovnije pojavljivanje. Odrasli savijač lista izleće u maju mesecu i leti sve do kraja jula, a od te generacije poslednje ostaju one jedinke koje imaju nuklearnu poliedrozu.

Moljci polažu jaja na listovima tako što ih stavljaju u velike grupe. Teško ih je uočiti pošto se gotovo uvek nalaze u delovima krošnje koji su gusti. Gusenice se javljaju posle dve nedelje i uz pomoć svojih svilenih niti koje pletu lako se spuštaju na niže grane ili u susedne krošnje.

Šteta koju pričinjava savijač lista

Larve ovog insekta prave štetu tako što oštećuju listove i plodove, hraneći se biljnim sokovima i tkivom. Već u proleće posle cvetanja počinju da nagrizaju telorast sa njegove unutrašnje strane, a potom se prebacuju i na listove. Tu žive i hrane se sve do stadijuma lutke.

Letnja (druga) generacija ove gusenice grize naličje listova, a da pri tom nikad ne ošteti epidermis kao ni nerve. Zbog toga ovaj simptom izgleda kao mozaik.

Mere zaštite i suzbijanje

Najpre je potrebno utvrditi procenat listova i plodova koji su napadnuti i oštećeni. Na početku same vegetacije, otprilike početkom aprila, treba obaviti detaljne preglede voćnjaka kako bi se ustanovilo postoje li larve i u kojoj meri. Ovaj metod se vrši tako što se na uzorku od 200 pupoljaka posmatra da li je prisutna makar jedna gusenica.

Tretiranje koje se preporučuje ukoliko je nalaz pozitivan jeste primena insekticida, a odabir tačno preparata treba obaviti u saradnji sa stričnim licima. Sva hemijska sredstva je preporučljivo primeniti nakon što odrasle jedinke počinju da lete, odnosno pre nego što se gusenice počnu hraniti listovima.