Kamilica

Kamilica (Matricaria chamomilla) je na ovim prostorima poznata pod narodnim nazivima, carev cvet, titrica, prstenak i sitna bela rada. Gajenje kamilice je jedno od najčešćih kada je u pitanju uzgoj lekovitog bilja.

Pod istim nazivom se sakupljaju i cvetovi vrste se naziva rimska kamilica (Chamaemelum nobile), dok se u severnim krajevima Evrope za ovu našu redovnu kamilicu koristi naziv nemačka kamilica.

Pre početka proizvodnje na većoj površini je potrebno naći kupca za kompletan rod. Takođe i ako se odlučite samo da vršite preradu cvetova i njihovo pakovanje trebate imati dogovorene kanale za distribuciju.

Kako izgleda kamilica

Kamilicina stabljika je razgranata i gola većim delom. Listovi su uski i perasto razvijeni. Visina je u rasponu od 15cm pa do 60cm.

Cvetne glavice se nalaze grupisane pri vrhu dužih stabljika na biljki, a cvetovi su oivičeni belim laticama dok su u sredini žuti. Latice su uglavnom blago savijene prema dole, a žuti deo cveta ima šupljinu u svom središtu usled koje deluje da je blago ispupčen. Cvetovi imaju prečnik od 1,5 do 2,5cm.

Koren je srednje razgranat i nije preterano dubok.

Rimska kamilica

Ova vrsta kamilice ima bolje razvijeno lišće, a može narasti do visine od 30cm. U ostalim aspetkima rimska kamilica se malo razlikuje od redovne kamilice. Cvetovi se takođe prikupljaju i suše radi kuvanja čaja,a glavna razlika je u gušćem i relativno bujnijem lišću.

Često se koristi kao biljka za uređenje vrta, gde se redovno kosi, a dekoracija su njeno relativno gusto lišće (zahvaljujući redovnom košenju dobija se izgled minijaturne paprati). Za te potrebe se čak i radi selekcija, pa ima nekoliko varijeteta. Rimska kamilica ima prijatan piris kada se protrlja između prstiju.

Gajenje kamilice

Pripreme za gajenje kamilice počinju odmah nakon skidanja preduseva sa njive, potrebno je da se odradi duboko oranje. Preporuka je da se malo nakon tog oranja obavi i zatvaranje brazde, da se ne bi zemljište previše zgrudvalo. Potom je u nekoliko prolaza neophodno tu parcelu preći pomoću valjaka, da bi se zemljište dobro poravnalo.

Pred setvu je potrebno odabrati sortu koja će se gajiti, preporuke su da to budu sorte sa nešto većim cvetovima jer je lakše branje. Na jednoj parceli se kamilica može uzastopno gajiti najviše tri godine za redom. Kod kupovine semena poželjno ga je kupiti od pouzdanog proizvođača jer je to neki garat  dobrog nicanja i ujednačenog rasta.

Da bi se setva mogla kvalitetno odraditi u jesenjem periodu potrebno je odabrati kulturu koja se skida sa njive do početka avgusta da bi se na vreme mogle obaviti sve pripreme za setvu. Setva počinje krajem avgusta i traje do polovine septembra. Sadnja se može obaviti i u proleće, ali to daje lošije rezultate pri berbi.

Setva kamilice se obavlja direkno na zemljište i iz tog razloga je neophodno da se odabere neki dan kad nema mnogo vetra. Razlog za ovaj pomalo specifičan način setve jeste potreba semena da ima dovoljno svetlosti da bi niklo. Setva se može obaviti pomoću sejalice za žito, a setva se može raditi slobodno ili da bude u redovima..

Nega kamilice koja je posejana podrazumeva zaštitu od korova i može da se odradi prihranjivanje biljaka. Gajenje kamilice u nekim godinama može biti ugroženo usled razvoja povoljnih uslova za razvoj nekih štetnih insekata u većem broju, pa se treba obaviti zaštita od njih. Isto tako u situaciji kad se stvore povoljni uslovi štetu može napraviti i plamenjača. Pri prihranjivanju treba voditi računa da se u slučaju idealnih uslova biljka otići u visinu i nakon toga je vetar lako može povaljati.

Berba kamilice se treba obaviti kada je najveći broj cvetova otvoren. Cvetanje počinje u aprilu mesecu i treba voditi računa da se ne požuri sa berbom, jer se najveća količina eteričnog ulja kamilice može dobiti kad je biljka u punom cvetu. Za berbu se koriste posebno kreirani kombajni, ali kod nas se  često koriste ručno izrađeni priključci za traktore.

Jedna od važnijih stvari pri gajenju jeste i posedovanje termičke sušare jer se u kratkom periodu dobija velika količina cvetova i ne može se postići da se to sve osuši prirodnim putem. Tokom perioda sušenja nema potrebe da se cvetovi prevrću. nakon sušenja, osušeni cvetovi se razvrstavaju u tri različite kategorije prema kvalitetu (JUS E.B3-015).

Šta se sakuplja od kamilice

Od kamilice se sakupljaju listovi i cvetovi. Cvetovi na biljci se mogu videti od aprila pa sve do početka avgusta meseca. Sakupljanje cvetova i i listova treba da se obavi po suvom i sunčanom vremenu. Ukoliko je u pitanju gajenje kamilice na većim površinama, berba se obavlja mašinski.Nakon toga je potrebno kamilicu osušiti radi daljeg korišćenja.

Posle procesa sušenja se obično pakuje u papirnu anbalažu jer u njoj najbolje može da sačuva svoja svojstva na duži period (pored papirne ambalaže, mogu da se koriste i platnene vreće, jer i u njima ima dosta protoka vazduha).

Za cvet kamilice važi da može se čuvati godinu dana, ako se osuši na pravilan način na suvom mestu sa tim da je u senci (dužina sušenja je od 3 do 11 dana prirodnim putem). U nekom proseku se od 6 kg sakupljenih svežih cvetova nakon procesa sušenja dobije 1kg.

Kako se koristi kamilica

Kamilica se u narodnoj medicini koristi za probleme sa stomakom, u slučajevima kada se jave grčevi ili gastritis. Dobra je kada treba da se smiri napetost organizma do kojega može doći u slučajevima neispavanosti, razdražljivosti ili premora. U tim situacijama se koristi kamilicin čaj koji je napravljen od osušenih cvetova.

Veoma često se koristi i za spoljnu upotrebu jer ima određena antiseptička svojstva, za ispiranje očiju, nosa, usta ili nekih problema na koži (ojeda, opekotina ili nagnečenja).

Inhalacija kamilicom pomaže kod prehlade, kašljanje ili problema sa sinusima. Ovde je potrebno voditi računa da voda ne bude vrela za inhalaciju, jer se udišu isparenja, glava se pokrstavi iznad posude gde smo stavili toplu vodu i kamilicu i pokrijemo se preškirom tako da vodena para ne može da izlazi sa strane. preporuka je da se glava drži na oko 30cm od površine vode.

Eterično ulje kamilice se dobija obradom cvetova pomoću vodene pare.

Ulje kamilice (tinktura)- flaša se napuni sa svežim cvetovima i potom se u nju sipa malinovog ulja koliko može da stane. Tada se zatvori i ostavi se na suncu da odstoji dve nedelje. Nakon toga se ulje kamilice čuva u frižideru i koristi se za mazanje delova koji su zahvaćeni reumom.

Tinktura sa kamilicom – mada se i gore navedeni primer naziva tinkturom, to zapravo i nije jer se koriste alhohol. Proces je sličan, flaša se napuni cvetovima i potom prelije, ali u ovom slučaju sa alhoholom.

Kada je u pitanju gajenje kamilice na većim površinama ona se uglavnom seje radi dobijanja sušenog cveta ili eteričnih ulja.

Recepti sa kamilicom

Inhalacija kamilicom – ovde je sistem relativno jednostavan u toplu (ne vrelu) vodu se doda kamilica, ali može pored nje da se doda i drugog bilja na primer žalfija, majčina dušica i bor. U nekim slučajevima se preporučuje da se ukapa nekoliko kapi eukaliptusovo ulje.

Kupka za opuštanje – spreme se dve šake osušene kamilice i preliju sa 5 litara vrele vode. Ostavi se da ostoji neko vreme, procedi se i to se doda u vodu za kupanje. Potrebno je da prođe oko dvadesetak minuta da bi se primetilo dejstvo.

Oblog od kamilice – uzme se 3dl vrelog mleka i to se sipa preko jedne kašike osušene kamilice. Nakon toga se ostavi sve da odstoji, potom se procedi i to se koristi za pravljenje toplog obloga.

Ovo su samo neki kratki recepti inače ima jako mnogo načina kako se kamilica može primeniti, ponekad sama a nekad u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem.

Gajenje kamilice se može učiniti kao unosan posao na većim površinama, ali bi trebalo pre početka radova se raspitati ko bi bio kupac za cvet koji se sakupi ili za ulje ako se radi na njegovoj proizvodnji. Nije toliko rašireno i potreban je oprez, ali sa druge strane nije ni preterano rizična i trebalo bi o njoj razmisliti.