Zečiji trn (Ononis spinosa) je biljka na našim prostorima poznata i pod nazivima:runjavi zečak, gladiš, zajački trn, gladišnik, gladuška, vučji trn i grmotrn. Spada u familiju mahunarki, tako da ima veliki broj sličnih predstavnika. To je višegodišnja biljka koja raste kao razgranati grm.
Čaj od ove biljke se može koristiti za ispranje usta i tom prilikom pomaže oko problema sa desnima. Kada se pije dobro deluje na sve organe, dovodi do blagog snižavanja krvnog pritiska.
Za spravljanje čaja se koristi samljeven koren ove biljke, a može se upotrebiti i cvet.
Sadržaj
Kako izgleda zečiji trn
Biljka u visinu naraste od 20cm do 60cm, ima pri donjem delu razvijene trnove koji se razvijau na delu gde se listna peteljka spaja sa stablom. Listovi su mali i uski, na nižim delovima biljke su grupisani u grupe po tri listića. Dužina listova je do 2,5cm i oni su po svom obodu blago nazubljeni.
Koren je jak i može da ide u dubinu do 50cm, a slabo se na njemu razvijaju bočne grane korena. Drvenast je i tvrd, a može biti do 2cm u prečniku.
slika sa wikipedia.org
Zečiji trn ima cvetove leptirastog oblika koju se svetlo ružičaste ili purpurne boje. Vreme najintenzivnijeg cvetanja su meseci jun i jul, a nakon toga se razvijaju plodovi koji su smešteni u mahunama koje su obrasle finim dlačicama. Broje semenki u mahuni je 1 ili 2 tako da su one duge do 7 milimetara.
Cvetovi se razvijaju u pazuhu listova i često rastu pojedinačno, mada se mogu naći povremeno i grupisani po nekoliko komada zajedno. Dužina cvetova je od 15 – 20mm.
Šta se sakuplja od zečijeg trna
Kao lekoviti deo biljke se sakuplja koren zečijeg trna koji se nakon sakupljanja suši. Vađenje korenja se obavlja u jesen (ređe u proleće) kada se on čisti, seče na manje delove i nakon toga suši. Za vađenje se bira korenje od biljaka koje su stare 3 ili više godina.
Od tri kilograma očišćenog i iseckanog svežeg korena se nakon sušenja dobija jedan kilogram korena zečijega trna. Nakon sušenja se preporučuje da se čuva u papirnim ili platnenim kesama da bi što bolje sačuvao svoja svojstva.
U manjoj meri se sakupljaju list i cvet. Ukoliko se sakupljaju cvetovi, oni se beru pre nego se u potpunosti razviju, pa se nakon toga suše. Cvetovi koji su u punom cvetu i oni precvali se ne trebaju sakupljati i koristiti jer njihovo korišćenje može prouzrokovati stomačne tegobe.
Uglavnom se može naći na siromašnijim zemljištima koje su dobro osunčana. Zečiji trn dobro uspeva i na veoma peskovitom zemljištu, ali svim tim terenima je zajedničko da nisu dugo obrađivana Pašnjaci su možda najbolji primer gde ćemo naći ovu biljku.
Može se naći na terenima do 1500 metara nadmorske visine.
Za šta se koristi zečiji trn
Za smirivanje upala urinarnog trakta, a pomaže i kod peska u bubrezima u nekim slučajevima. Pored toga se koristiza smirivanje gihta i reumatičnih upala zglobova.
U severnoj Americi se delovi biljke sakupljaju, suše, mrve u prah i postave se u flaše, a nakon toga se preliju alhoholom. Na taj način se dobija tinktura od zečijeg trna. Takođe se od biljke proizvodi i eterično ulje.
Zečiji trn je biljka sadrži eterična ulja, triterpetinski saponozid (diuretik), tanin, kalcijum, limunsku kiselinu i flavonoide. Zbog takvog sastava se i uglavnom koristi kao diuretik.
Za spravljanje čajeva i melema sa biljkom zečiji trn mogu da se koriste: peršin, breza, zlatnica, stolisnik, borovica (Juniperus communis L.), angelika (Angelica silvestris ).
