Stričkov šarenjak ( Vanessa cardui ) je leptir koji se pokazao kao prilično štetan insekt. Ovaj dnevni leptir spada u migratorne vrste. Štete na biljkama prave gusenice koje se hrane listovima i na njima upredaju paušinastu tvorevinu.. U slučaju jakog napada dolazi golobrsta.
Štetu nanosi na pasulju, soji, boraniji, grašaku, duvanu i suncokretu. Veoma uspešno opstaje i na nekim korovskom biljkama kao što su palamida, čičak, stričak, panonski osjak.
Veoma je rasprostranjen, migrira širom planete i u Evropu dolazi tokom leta sa severa Afrike gde prezime. Na našim prostorima je poznat i pod nazivom čkaljevac i šarenjak. Ovaj leptir voli osunčana mesta i otvoren prostor.
Izgled insekta
Odrasla jedinka ima raspon krila 55 – 68 mm. Dužina tela je oko 20 mm. Na gornjoj strani krila preovladala žućkasto – roza boja.
Na samom vrhu prednjih krila ima bele mrlje doj je osnova crne boje, dok na zadnjim ima male crne tačke. Obojenost krila se razlikuje sa unutrašnje i spoljašne strane.
Gusenice su tamnije boje sa čekinje na leđima. Prošarana je žutim linijama, dok su bokovi žućkasti celom dužinom. Dužina u potunosti razvijene gusenice bude oko 4 cm, mada one koje se najčešće primete na listovima imaju 2 cm.
slika sa wikimedia.org – By Harald Süpfle – Own work, CC BY-SA 3.0
Jaja su bledo zelene boje i imaju rebraste nabore. Boja lutke može biti različitih nijansi smeđe i nalazi se na biljkama kako visi o paučinastoj niti.
Globalno odrasli insekti svojim izgledom dosta podseća na još nekoliko vrsta leptira širom planete: Vanessa virginiensis, Vanessa annabella, Vanessa kershawi.
Životni ciklus
Kao migratorna vrsta odrasli leptiri zimu provode u toplijim krajevima, a u našim krajevima se pojavljuje u periodu april – maj.
Stričkov šarenjak može da ima 2 ili 3 generacije tokom jedne sezone. Gusenice se počinju pojavljivati krajem proleća i tokom leta, a vreme razvoja gusenice je oko 20 dana.
Šareni leptir jaja polaže na lišću i to bude par stotina jaja. Ženke leptira jaja u većoj meri polažu na biljke koje su bogatije nektarom.
Odrasle jedinke se hrane cvetnim nektarom. Gusenice (larve) ovog štetnog insekta opstaju hraneći se na listu, starije gusenice ostave samo drška i glavne žile.
preuzeto sa wikipedia.org
Gusenice se sakrivaju u paučinastim gnezdima koja su napravile na vrhu listova. Leptiri povremeno imaju specifičan način leta koji poseća na vijak.
Mere opreza
Prve mere zaštite sastoje se u redovnom obilasku useva.U prvim fazama napada na listovima se mogu primetiti oštećenja koja liče na dejstvo larvi minera. U neposrednoj blizini oštećenja se nalazi gusenica.
Prevetivna zaštita podrazumeva suzbijanje korova u zasadu i blizini zasada. Takođe treba povesti računa da se ne uništavaju prirodni neprijatelji koji se hrane ovim gusenicama.
Ukoliko se po biljci pojave 2 gusenice potrebno je posavetovati se sa stručnim licima radi obavljanja zaštitnog tretmana. Radi utvršivanja stanja se vrši pregled na 100 biljaka u sklopu zasada. Stričkov šarenjak spada u najznačajnije povremene štetočine zasada suncokreta i soje.
