Ozima sovica (Agrotis segetum) je štetni insekt koji spada u grupu moljaca. Kod nas je poznata pre svega kao štetočina kukuruza i krompira. Pored toga može da opstane i na mnogim drugim kulturama kao što su šećerna repa, kukuruz, jagode, paradajz, grožđe.
Štetu u zasadima prave gusenice, sa tim da je prva generacija veći problem od druge generacije. Interesantno je da treće generacija se retko pojavi, ali kada su uslovi povoljni i uspe se pojaviti, ona nepravi velike štete. Štetu mogu praviti pored listova i pod zemljom na krtolama krompira i na korenastom povrću.
Svrstavaju se u grupu koja se naziva podgrizajuće sovice, jer već ojačale gusenice mogu bez problema da prekinu stabljiku na delu gde prelazi u koren. Mlađe, manje gusenice se hrane listovima, praveći manje rupe koje potom proširuju.
Izgled insekta
Kod odrasle sovice raspon krila je od 27 – 40 mm, dok je dužina tela oko 20mm. Boja prednjih krila varira od bledo smeđe do skroz crne, sa tamnijim mraljama nepravilnog oblika.
Glavna karakteristika koja ovu vrstu izdvaja od drugih je što je nijansa zadnjih krila čisto bela kod muških a biserno siva kod ženskih jedinki. Na glavi poseduju prilično dugačke antene.
Kada se potpuno razvije gusenica ovog štetnog insekta može imati dužinu oko 45 mm. Boja ima je u nijansama sive, dok povremeno mogu imati i nijanse ljubičaste boje
slika sa wikimedia.org – autor František ŠARŽÍK
Životni ciklus
Ozima sovica ima najčešće dve generacije godišnje, u ređim godinama (veoma retko) sa povoljnim vremenskim uslovima ima i tri generacije. Prezimi na dubini od 15 – 20 cm kao odrasla gusenica. Početkom proleća, gusenice se izdižu u površinske slojeve zemljišta. Na dubini od oko 4 cm prave kokon u kome provode fazu lutke.
Kada izađu odrasli leptiri, dolazi do sparivanja. Nakon toga ženski moljci polažu jaja čiji broj zavisi od vremenskih uslova i temperature, obično bude par stotina položeno od jedne ženke. Jaja polažu na donju stranu listova koji se nalaze bliže zemlji. Kao i što broj jaja zavisi od temperature i vremena, tako i vreme potrebno da se iz jajeta ispili larva može potrajati i do tri nedelje.
Vreme pojavljivanja gusenica prve generacije može biti u rasponu od početka juna pa sve do sredine jula. U slučajevima povoljnih vremenskih uslova to se može očekivati i u drugoj polovini maja meseca
Kako su biljke u tom periodu još uvek mlade, gusenice lako naprave velike štete. Dalji razvoj provode u zemlji i podgrizaju useve pri osnovama stabljike. Razvoj gusenice se može podeliti na 6 etapa.
Faza ulutkavanja počinje sredinom jula. Ozima sovica druge generacije počinje da lete u drugoj polovini sedmog i tokom osmog meseca. Ženke druge generacije polažu jaja na zemljištu koje je malo više osunčano. One polažu manje jaja i njihov broj ne prelazi 250 komada. Ova generacija gusenica štete nanosi u manjoj meri, jer ih je manje, a i biljke su već ojačale.
Kada se u potpunosti razviju gusenice ozime sovice se ukopavaju u zemlju da prezime.
Slike svih faza razvoja ovog štetnog insekta možete pogledati na sledećem linku.
Mere zaštite
Koliko je zaražena neka kultura meri se na osnovu broja gusenica na površini zemljišta i prema tome koliko ima oštećenja lisne mase. Za jak napad sovice smatra se 7 gusenica na m2, a posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se primete 3 gusenice ozime sovice na jednom kvadratnom metru.
Problem je što ovi insekti u zasadima krompira mogu da se u nekim slučajevima hrane i krtolama krompira, Zapravo se time hrane gusenice. Pored krompira štetu može napraviti i na korenastom povrću oštećujući plod koji je pod zemljom, pšto otežava da se larve uoče.
Odrasle leptire je teže uočiti jer su oni aktivni tokom noći, pa se eventualno mogu koristiti feromonske klopke. Pre bilo kakvog tretiranja prvo se posavetujte sa stručnim licem. Preventivno može pomoći zimsko duboko oranje, jer uništava larve koje su se spustile da prezime.
