Lubenica

Lubenica (Citrullus lanatus var. lanatus) je puzavica koja ima velika plodove. Na čuveno pitanje “da li je lubenica voće ili povrće ?”, odgovor je povrće.

Uzgoj je malo zahtevniji jer je neophodno mlade biljke nakalemiti na koren od tikve. Ovo je zahtevno i dešava se često da se proizvođači ne upuštaju u taj posao nego se odluče da kupe biljke kod kojih je taj posao odrađen.

Lubenica je poreklom iz Južne Afrike, gde i danas raste veliki broj divljih sličnih biljaka. U sedmom veku se gajila u Indiji, a u desetom je stigla do Kine i Zapadne Evrope. U Severnu Ameriku je stigla 1576 i gajila se te godine prvi put na Floridi.

Izgled

Lubenica je jednogodišnja biljka koja ima slabu stabljiku i iz tog razloga raste kao puzavica. Može narasti i do 3 metra dužine. Listovi su specifičnog izgleda, kad narastu budu grubi na dodir. Takođe lubenica se širi i viticama, poput vinove loze. Cvetovi rastu pojedinačno, izbijaju iz pazuha listova i žute su boje.

Kora ploda lubenice je zelene boje, veoma često prošarana sa nekoliko nijansi zelene koje se pružaju u prugama. Za razliku od kore koja je dosta tvrda, unutrašnjost lubenice je mekana i vodenasta. Boja unutrašnjosti je najčešće crvena, mada postoji veliki broj sorti sa rozom, narandžastom, žutom ili belom.

Gajenje lubenice

Lubenice bolje uspevaju na dobro nađubrenim zemljištima i preporuka je da se pre oranja na njivu razbaca 30 tona stajnjaka po hektaru. Prizvodnja lubenice počinje proizvodnjom rasade. Na taj načim se postiže veći procenat klijavosti i bolje se kontrolišu uslovi dok je biljka mala.

Takođe se u većoj meri koristi i kalemljenje rasada lubenice, i tom prilikom se kao osnova koristi tikva. Na taj način se dobija biljka sa boljim korenovim sistemom, što krajnji prinos može da poveća za oko 20%. Rasada se presađuje kada mala lubenica ima 6 ili 7 listova. Problem sa proizvodnjom rasade i kaljemljenom lubenice jeste što to traži dodatno angažaovanje radnje snage i povećava krajnju cenu lubenice na tržištu.

Lubenica se nakon toga sadi u plastenicima ili na otvorenom polju. Prilikom sadnje se može koristiti crna malč folija (mogu i neke druge boje), a može se sadnja obaviti i bez folije. Oba načina sadnje imaju svoje prednosti i mane.

Razmak među biljkama očićno bude oko 100 cm, a kada su u pitanju bujnije sorte lubenica taj razmak može biti i veći. razmak između redova se obično ostavlja da bude 80 cm.

Lubenica zahteva dobro zalivanje tokom rasta ploda i poželjno je da se obavi jedno dobro zalivanje u nekoliko dana. Svakodnevnim zalivanjem se rizikuje pojava bolesti na listu.

Takođe je veoma popularno korišćenje niskih tunela pri proizvodnji lubenice kojima se pokrivaju pojedinačni redovi. U slučaju toplijih dana potrebno je omogućiti provetravanje, da se biljke ne bi oštetile od topline. U maju, kada prođe opasnost od mrazeva, niski tuneli se skidaju. Korišćenje niskih tunela omogućava da se plodovi mogu brati i 15 dana ranije nego kad se lubenica gaji na klasičan način.

 

Berba

Lubenica je spremna za berbu nakon nekih 85 dana, mada to može da varira u zavisnosti koja je sorta sađena. Takođe je veoma bitno i koliko je bilo sunčanih dana.

Konkretno se berba treba obaviti tokom jutra, što ranije. Jedan od većih problema jeste određivanje trenutka kada su plodovi zreli za branje, što se najčešće radi kucanjem i potom procenom zvuka koji se čuje. Ovo je malo problematičan sistem jer treba dosta iskustva kako se taj zvuk menja u zavinsoti koje je doba dana i kog je oblika plod.

Teme na poljoinfo forumu vezane za lubenicu