Breskvin smotavac (Cydia molesta) je vrsta insekta koji primarno napada stablo breskve. Smatra se da poreklo vodi iz Istočne Azije, odakle se raširio po celom svetu. Oštećenja koja prave odrasle forme i larve za posledicu imaju propadanje i sušenje listova i plodova. Posebno je opasan, jer luči mednu rosu koja privlači gljivu čađavicu.
Zbog toga se ovaj insekti smatra velikim neprijateljom uzgajivača breskvi, ali i kajsije, jabuka, šljiva i dunja, jer i one spadaju pod ugrožene sorte. U voćnjacima može za kratko vreme napraviti ogromne štete, usled čega dolazi do smanjenog prinosa.
Prosečno tokom jedne godine imaju 5 generacija.
Sadržaj
Izgled i karakteristike
Ovo je vrsta leptira, čija su krila u rasponu od 11 do 13 mm; prednji par je tamnije nijanse i sadrži pege i linije crne i žute boje. Zadnji par krila su gotovo u potpunosti tamna, uz prisustvo malih svetlijih resa. Trup ovog insekta je dug oko 6 milimetara, srebrnaste je boje i ima tri para nogu iste nijanse.
Jaja su eliptičnog oblika, veoma sitna veličine od oko 1 mm. Beličaste su boje, ali nekoliko dana po polaganju ona postaju žućkasta. Kada je u pitanju larva breskvinog smotavca, njene karakteristike zavise od toga da li se radi od zimskoj ili letnjoj generaciji.
Tokom toplijeg dela godine, one su bledo-žute boje i imaju ružičastu glavu. Zimska generacija je tamno siva, a u oba slučaja one su duge oko 10 mm.
preuzeto sa mothphotographersgroup.msstate.edu – © John Lee
Ciklus razvoja
Breskvin smotavac prezimljava u stadijumu larve, zavijem u svoju svilenu čauru. One se nalaze zavučene u pukotinama kore stabla ili u granama, a ponekad ih je moguće uočiti i na samoj površini zemlje. Njihova transformacija u lutku počinje u rano proleće, čim temperatura vazduha pređe 16 stepeni.
Svaka ženka ovog leptira odmah po izlasku na površinu kreće u potragu za hranom i traži mužjake za parenje. U proseku, svaka može da položi između 100 i 200 jaja, koja ostavlja na naličju lista biljke domaćina.
Period inkubacije traje između 7 i 14 dana, nakon čega gusenice počinju da ulaze u mlade plodove.
Da bi larva prešla u lutku, potrebno joj je svega dve nedelje. Posle toga, javljaju se leptiri koji odmah počinju da se pare. Za formiranje jedne generacije tako je potrebno oko mesec dana, zbog čega ih tokom godine može biti 4 do 6.
Šteta koju pričinjava breskvin smotavac
Kada se javi breskvin smotavac, šteta koju on pravi ogleda se u propadanju plodova i mladih delova na granama biljke.Mladare breskve i sotalog voća koje napada oštete gusenice prve i druge generacije.
Druga i naknadne generacije se hrane na plodovima one buše hodnike u njima, hrane se tkivom i sišu nektar. Na mestu gde one borave javlja se i smola zajedno sa mednom rosom, za koju se lepi gljiva čađavica. Na plodovima bude po jedna gusenica, jedini izuzetak su plodovi dunje gde se može u jednom trenutku pronači više aktivnih larvi.
Tokom ovog perioda, jedna larva može da uništi i do 4 ploda, zbog čega se ovaj insekt smatra veoma opasnim. Voće tako propada, a uzgajivači mogu doći u situaciju da imaju mali prinos i sam kvalitet obranih plodova bude izuzetno loš.
slika sa ipm.illinois.edu
Zaštita i suzbijanje
Da bi se eliminisao breskvin smotavac, suzbijanje se može vršiti istim sredstvima koja se koriste protiv jabučnog smotavca. Jedina napomena u ovom načinu zaštite jeste da razmak između tretiranja treba biti za nekoliko dana kraći, jer je reč o zaštita od breskvinog smotavca vrsti insekta koji se daleko brže razmnožava i razvija.
Prskanje treba obaviti onda kad se uoče prve mlade gusenice, odnosno dok još ne počnu bušiti i ulaziti u plodove. Najčešće je to u periodu od 7 do 10 dana nakon što se primeti prisustvo velikog broja leptira. Baz obzira da li se prati brojnost leptira pomoću feromonskih klopki ili praćenje gusenica prskanje treba biti obavljeno blagovemeno. Nikako ne raditi prskanje napamet, kad se ima vremena zanemarujuću podatke o stanju populacije ovog štetnog insekta.
Kao jedan od alternativnih načina kako bi se obezbedila zaštita jeste da se breskvin smotavac hvata u zamke na drveću. To se lako postiže postavljanjem lepljivih traka i ploča u krošnjama, a ukoliko se nakon nekoliko dana one napune leptirima, obavezno ih treba ukloniti i staviti nove.
